Kultura

GONILI SU GA HAJKAČI KAO IZ NJEGOVOG ROMANA: U Aleji zaslužnih građana, sahranjen pisac Branimir Šćepanović (1937-2020)

M. KRALj

08. 12. 2020. u 22:09

OPRAŠTAMO se od jednog značajnog pisca srpske književnosti, koji je napisao njene antologijske stranice, ali i od jednog toplog i neobično nepretencioznog čoveka koji vas nikada nije umarao pitanjima šta ste od njega pročitali. Znao je, kao i svi, da ako nešto znate o književnosti, nešto ste od njega morali čitati.

ГОНИЛИ СУ ГА ХАЈКАЧИ КАО ИЗ ЊЕГОВОГ РОМАНА: У Алеји заслужних грађана, сахрањен писац Бранимир Шћепановић (1937-2020)

Na molbu UKS i bliskih prijatelja, profesor Milo Lompar uputio je ove reči na oproštaju od Branimira Šćepanovića (1937-2020), u utorak na beogradskom Novom groblju, u Aleji zaslužnih građana.

- U prozi Brane Šćepanovića često se može sresti jedan lik, koji iskrsne odnekud i nekuda nestane - rekao je Lompar. - To je jedan dečak koji stoji na putu, prašnjav i umrljan malinama, ili kupinama po licu. Taj dečak gleda na put i kola koja ponekad prolaze. Kada bih sretao Šćepanovića, već u ozbiljnim godinama, nikada se nisam mogao otrgnuti utisku da taj dečak sa jednom naivnošću i začuđenošću živi u njemu, posle svih iskustava i okolnosti, kroz koja je njegov život prošao.

Podsetivši na piščevu neobičnu biografiju, na to da je iz "podgoričkog okoliša, poneo jedno patrijahalno osećanje sveta i uronio ga, poput tolikih svojih zemljaka, u jedan veliki grad", Lompar je govorio i o onom što je "u osnovnom sadržaju" odredilo Šćepanovićev život:

- Heraklit govori u jednom fragmentu o Bogu kao dečaku, koji stvara svet igrajući se tako što baca kocke. Ono što bi mogli reći da je suštinska egzistencijalna, a ne samo književna dimenzija lika Brane Šćepanovića jeste: igra. Igra kao fenomen ljudskog postojanja i to postojanje izražava u različitim sadržajima. Jedan deo te životne igre bio je vezan za umetnost, prozu u kojoj je postigao neka od antologijskih dela srpske književnosti 20. veka.

Pored toga što je bio prihvaćen kao pisac, Šćepanović je bio i izvanredan filmski scenarista, omiljena ličnost javnoga sveta, podestio je Lompar i dodao:

- Kretao se u različitim pravcima, kako su se kockice njegovog života okretale u tom večitom bacanju, koje se u životu neprekidno ponavljalo. Prošao je i kroz nešto što je najteža sudbina pisaca, kroz oblik prećutne odmazde, koja je više govorila o onim hajkačima, koji jure junaka njegovog romana "Usta puna zemlje". Bez motiva, bez sadržaja, ali gonjeni strašću koja ih unakazuje iz časa u čas, iz paragrafa u paragraf.

Kao što su brojke u prozi označavale nešto iz piščevog života, tako su i pokreti, istakao je profesor Milo Lompar i zaključio:

- Uvek, pa i u njegovoj starosti, kada se kretao polako uz Pop Lukinu ulicu, da uđe u Ulicu Vuka Karadžića, negde u sebi, nosio je na obrazu kupine onog mališana koji gleda put u veliki svet.

Na put sa ovog sveta Šćepanpovića je ispratilo tek dvadesetak ljudi, među kojima je bio upadljiv izostanak pisaca. Ispraćen je nemo, kao pre njega Raičković, Pavić... Nema te pandemije koja će biti opravdanje ovom vremenu i ljudima što mu nisu ukazali poslednju poštu kakva priliči njegovoj velični.

VERNI ŠAHISTI

MEĐU onima koji su se u utorak oprostili od pisca najviše je bilo njegovih partnera u šahu.

- Bila je to jedna od igara kojom je nadahnjivao svoj duh i nije slučajno da su njegovi šahovski prijatelji danas ovde da se pozdrave poslednji put sa njim - istakao je Lompar. - Šah je bilo nešto gde je Šćepanović mogao da pronađe izraz svoje sudbine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 60

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15