LEGAT MIODRAGA ZEČEVIĆA STIGAO U "ADLIGAT": Dokumenta o padu Rankovića i Jugoslovenima u Gulagu

V.C.S.

24. 12. 2020. u 11:33

LEGAT sa hiljade stranica dokumenata o jugoslovenskim zarobljenicima u Gulagu, čistki liberala 1972. godine, donošenju ustava 1974, padu Aleksandra Rankovića i drugim značajnim događajima iz druge polovine XX veka u našoj zemlji, stigao je u Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“ u Legatu Miodraga Zečevića.

ЛЕГАТ МИОДРАГА ЗЕЧЕВИЋА СТИГАО У АДЛИГАТ: Документа о паду Ранковића и Југословенима у Гулагу

Foto: Adligat

Kako navode u „Adligatu“, naročito su zanimljivi detaljni spiskovi prisluškivanja književnika, slikara i drugih umetnika, ali i popis ozvučenih diplomatskih predstavništava i kafana, iz kojih se vidi da je bilo rizično napiti se u Skadarliji, ili da je nesvrstana Jugoslavija naročito rado prisluškivala druge nesvrstane države.

Miodrag Zečević (1930-2015), bio je poznat kao najmlađi partizan u Šumadiji, čovek kom su u Drugom svetskom ratu zaklani majka i otac, predsednik SUBNOR-a Srbije, diplomirani pravnik sa pravosudnim i adovkatskim ispitom, dugogodišnji profesor na Fakultetu političkih nauka, odakle je i otišao u penziju. Tokom pola veka u bivšoj Jugoslaviji obavljao je na desetine izuzetno važnih funkcija. Između ostalog, bio je predsednik Zakonodavno-pravne komisije Saveznog veća Skupštine SFRJ (1974-1982), predsednik Zajedničkog radnog tela Skupštine SFRJ za praćenje ostvarivanja Ustava iz 1974, direktor Arhiva Jugoslavije, šef jugoslovenske delegacije u okviru Grupe za aktivu i pasivu imovine bivše SFRJ u Briselu 1992-1993. Bio je čak i predsednik Lovačkog saveza Jugoslavije i često išao u lov sa Titom. U penziji je bio gost lično Putina u Moskvi, koji mu je tom prilikom poklonio sat i tražio da ga vidi kada je bio u Beogradu.

međunarodna priznanja

BIOGRAFSKI institut SAD odao je priznanje Zečeviću i 2012. proglasio ga za ličnost godine, zbog izvanrednih dostignuća u oblasti prava i istorije. Internacionalni biografski centar u Kembridžu ga je 2009. uvrstio u dve hiljade najistaknutijih intelektualaca u XXI veku.

Zećević je živeo i stvarao drugu Jugoslaviju. U svom domu skladištio je neverovatno blago – originale ili kopije dokumentacije do koje je samo on, sa svojim autoritetom ali i znanjem, mogao da dođe. Planirao je da tu dokumentaciju postepeno objavljuje, ali ga je smrt prestigla. Na hiljade stranica koje je „Adligatu“ prepustio njegov sin Srđan Zečević, uz posredovanje književnika Miloša Jankovića, potpredsednika „Adligata“, prepune su nepoznatih istorijskih činjenica. Ponosni smo što se ovako značajna istorijska građa nalazi baš pod našim krovom - kaže Viktor Lazić, predsednik Udruženja.

Pored dva ormana prepuna arhivske građe, tu je i album sa fotografijama sa Titom, od kojih je neke Broz potpisao Zečeviću za uspomenu, kao i bogata biblioteka sa nekoliko hiljada knjiga, puna, između ostalog, izdanja o radničkom pokretu, NOB-u i lovu... Svaki veći grad u Jugoslaviji Zečeviću je darovao knjigu sa posvetom gradonačelnika ili drugih gradskih čelnika. Srđan Zečević namerava da daruje „Adligatu“ i poklone koje je njegov otac dobio od predsednika ili visokih zvaničnika raznih država.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
TRAMP BIO OPSEDNUT TIME Merkelova otkrila brojne tajne pred izlazak njenih memoara

"TRAMP BIO OPSEDNUT TIME" Merkelova otkrila brojne tajne pred izlazak njenih memoara

BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu pred izalazak njenih memoara govorila je, između ostalog, o tome šta novoizabrani predsednik SAD misli o nemačkim automobilima, otkrila da li su joj bile poznate namere ruskog predsednika Vladimira Putina i kako je pokušavala da spreči "invaziju na Ukrajinu", navela je ko joj je pomogao da izbegne regrutaciju za Štazi i šta bi trebalo da uradi njena partija kako bi pobedila na predstojećim izborima u Nemačkoj.

23. 11. 2024. u 16:52

Komentari (0)

SA NJIM JE NEMOGUĆE BITI PRIJATELJ, ALI NISMO NI NEPRIJATELJI: Đoković šokirao svet pričom o Rafi Nadalu