Kultura

INTERVJU Vuk Kostić: Prošli su dani dosadne televizije

MAJA JEŠIĆ

02. 01. 2021. u 17:38

VUK Kostić je omiljeni filmski, televizijski i pozorišni glumac. Ističe se njegova osobenost, spominju ga kao predstavnika mladih urbanih glumačkih lavova, mada nam je on rekao da je siguran da bi bio odličan i u ulozi nekoga u opancima, jer je "pregazio" Srbiju uzduž i popreko i da jako dobro poznaje mentalitet naših seljaka.

ИНТЕРВЈУ Вук Костић: Прошли су дани досадне телевизије

Promo/Privatna arhiva

Iz umetničke je porodice, otac mu je poznati pozorišni i filmski glumac Mihajlo Kostić Pljaka, a unuk je Nestora Nege Kostića, glumca i jednog od osnivača prvog pozorišta u Prokuplju, pre Drugog svetskog rata.

Sa šest godina igrao je u Ateljeu 212 u komadu Dušana Kovačevića, "Sveti Georgije ubiva aždahu", u režiji Ljubomira Mucija Draškića, a na trećoj godini studija snimo je svoj prvi film, "Apsolutnih 100", koji je i rediteljski debi Srdana Golubovića, sa kojim postiže izuzetan uspeh u zemlji i svetu. Ostvario je veliki broj filmskih, serijskih i pozorišnih uloga, a zapažene uloge ostvario je u serijama "Južni vetar", "Meso", "Ubice moga oca", "Igra u tami", "Ulica lipa", "Branio sam Mladu Bosnu" ...

* Samo neke "epizode" ostanu tako upečatljive kao što je vaš Sparta iz "Južnog vetra". Među mlađom generacijom postao je omiljen iako je negativac. Vaše "ee" ušlo je u sleng. Kako ste uspeli da odbranite izrazitog negativca, tako da on publici postane drag?

- Reditelj je bio zadužen za to. Fora s đavolom je da on nema rogove i rep, već su đavoli uglavnom šarmantni. "Batica", koji je baš zanimljiv - jao što je sladak, što je on super momak - a u stvari je demon. Tako da, eto, sa malim sredstvima napravili smo celu tu priču. Bilo mi je drago što su me zvali drugari, i oni su napravili sjajan posao, serija je veoma popularna i mislim da su "razbili" taj žanr kojim su hteli da se bave. Mene više privlače priče o nekim drugim ljudima, ali za glumca to nije bitno, on igra šta mu se da.

ŽELIM DA ME PAMTE KAO DOBROG ČOVEKA

* "NOSILAC" ste ozbiljnog umetničkog pedigrea. Kakve emocije bude u vama sećanja na vaše pretke, oca Pljaku i dedu Nestora?

- Ponos je ono što mi prvo pada na pamet kada se setim njih. Zato sam i rodoljub, zato što me sve veže za pretke, i želeo bih da se mene tako neko seća. Trudiću se da živim život da me se sećaju kao dobrog čoveka. Za svog oca mislim da je najbolji lik kojega sam ikada upoznao. Sve što radim, radim da bi moji roditelji, i preci, bili ponosni na mene.

* Popularnost i gledanost ove serije dovela je do velikih polemika u javnoj sferi - da li su junaci postali novi idoli mladima?

- Dajmo im šansu da priču ispričaju do kraja.

* Serija "Kosti" Nikole Kolje Pejakovića ostvarila je veliki uspeh i gledanost. Vi ste igrali ulogu Glave u prvom delu ovog "triptiha", seriji "Meso". Kako ste kao umetnik doživeli ovaj "banjalučki neonoar", i možemo li vas očekivati u najavnjenom trećem delu?

- Ja bih baš voleo. Oni su odlični. Nisam odgledao celu seriju, ali jedan deo jesam, odličan mi je Jovo Maksić, rediteljski je perfektno odrađeno, Nidža Pejaković što god napiše to je odlično. Želim im da se bore, veoma je teško stanje na Balkanu što se stvaranja umetnosti tiče, veoma je teško snimiti film, pogotovu nešto tako dobro uraditi. Fenomenalni Nidža Pejaković trebalo bi da se bavi temama koje on želi da ispriča, on može da piše o čemu god hoće i uvek je dobro, ali se kvalitativno uvek vidi razlika kada piše nešto što njega privatno interesuje.

* Skrenuli ste pažnju i ulogom Aleksandra Jakovljevića u seriji "Ubice moga oca". Kakva iskustva vas vežu za rad na ovom projektu koji je pomerio granice?

- To je prvi projekat koji je u svakom smislu zaista pomerio granice u našem serijskom programu. "Ubice" su pokrenule jednu novu eru televizijskog, serijskog programa. U tom projektu bavimo se traganjem za pravdom, dobrom koje mora da pobeđuje, svim onim "malima" koji pobeđuju "velike", i to mislim da želi naš gledac, zato se i poistovećuje sa junakom koji se bori kao lav da bi saznao istinu. Jer je čoveku u stvarnom životu dosta nepravde, i taj mali čovek želi da bude zaštićen od policije. Serija ima snažne poruke - da će prava ljubav uvek pobediti, da su moć i pare ništa, a da su čast, odvažnost i obraz najveće vrline. To su neke stvari u koje čovek želi da veruje i, na kraju krajeva, treba da veruje.

FILM SA POUKOM I PORUKOM

* U FILMU "Dara iz Jasenovca", reditelja Predraga Antonijevića, igrate Miroslava Filipovića. Kažite nam nešto o liku koji tumačite?

- To je jedna mala uloga, mada ja uloge ne delim na male i velike, i trudim da pružim maksimum u svakoj ulozi. Veoma mi je bilo drago što me je Gaga zvao i insistirao, zato što mislim da taj film treba da postoji i mora da postoji, jer se u filmu govori o stvarima za koje mora da se čuje. Ima i umetnički i edukativni karakter. Nažalost, u našoj svakodnevici mladi ljudi štošta ne znaju, a ono o čemu govori Gagin film su stvari koje moraju da se znaju. Uloga koju igram iziskivala je jednu strašnu masku, od koje me podilazila jeza, i ustašku uniformu. Svaki put sam osećao nelagodu kad dođem na set i gledam dve stotine momaka u ustaškim crnim uniformama koji gurkaju decu. Mislio sam to prvog dana, pa, navići ćeš se Vuče, sve to znam, bio sam kao klinac u grupi kod Mike Aleksića, završio sam FDU, jedan od najboljih fakulteta na Balkanu, sve ja to znam, govorio sam sebi - to je samo film, to je samo film. Ali, svaki dan sam imao jezivu neprijatnost, najslabiji sam na decu, i gledao sam te scene potresne, jer su to neki mali životi, neke male ličnosti koje nikada neće odrasti. Ja sam, generalno, na ljudsku muku jako osetljiv, meni bukvalno pozli. To me razdire. S druge strane, bio sam jako srećan da svojim umećem dam doprinos da taj projekat ugleda svetlost dana. To je jako važan film.

* Od "Apsolutnih 100" predstavnik ste "urbane gerile", a možete li sebe da zamislite u ulogama onih koji nisu "procvetali" iz betona?

- Mogu. Dosta sam vezan za prirodu. Nikada nisam igrao nekoga iz ruralne sredine, ali bih voleo. Mislim da bih bio uspešan jer sam Srbiju, koju mnogo volim, prošpartao uzduž i popreko, dobro poznajem mentalitet naših ljudi sa sela i brda. Kada mi kažete kako se ko preziva, ja ću da vam kažem odakle je.

Foto: Промо/Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

* Da li postoji uloga koju priželjkujete?

- Da, da. Voleo bih da radim neku komediju, romantičnu komediju, neki filmić o dvoje mladih. Voleo bih još koju godinicu da igram junaka u ljubavnom filmu, a ne tatu nekog zaljubljenog klinca. Voleo bih da igram u projektu koji bi bio nežna priča o dvoje ljudi koji se vole, gde nema kurvi, droge, čupanja za kosu, policije, rata, ubistava, masakriranja.

* Snima se veliki broj serija. Više nego u "zlatno doba", kažu vaše kolege. Da li smatrate da kvalitet odnosi primat, ili je kvantitet zagušio?

- Ne bih tako strogo sudio, baš mislim da se u poslednje vreme pojavio veliki skok kvaliteta. Prošli su dani dosadne televizije. Niko ne želi više da gleda spore kadrove gde likovi sipaju čaj deset minuta i vode dosadne dijaloge. Što je veća konkurencija, proizvod je bolji. Mislim da nam to takmičenje, nadigravanje u žanrovima samo koristi. Pojavilo se sigurno tri-četiri serije koje će biti pravi evergrin, koje će biti popularne kao, npr., "Otpisani" i posle pedeset godina.

* Aktivni ste u sportu, stalno ste u prirodi, da li je to vaš način relaksacije?

- Da, odrastao sam na jedrilici moga Pljake, veoma sam vezan za barke i jedrilice, gledam da provedem više meseci na brodu. Po planini volim da jašem, a kad nisam u mogućnosti da otputujem, idem kod mog druga Radeta u "Vivađo" na beogradsi hipodrom.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Srpska nesreća
Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Srpska nesreća

Srpska kraljica Jelena Anžujska, žena kralja Stevana Uroša Prvog, majka kraljeva Dragutina i Milutina, prosvetiteljka, osoba ispred vremena u kom je živela (13. vek), zaslužila je da u istoriji bude jedina kanonizovana tri godine posle smrti, čije žitije je ostalo zapisano.

13. 11. 2024. u 07:30

ČAK I DECA ZNAJU DA CRNOGORSKI NE POSTOJI: Intervju - Prof. Dr Jelica Stojanović, predsednik Matice srpske - Društvo članova u Crnoj Gori
Kultura

0 0

ČAK I DECA ZNAJU DA CRNOGORSKI NE POSTOJI: Intervju - Prof. Dr Jelica Stojanović, predsednik Matice srpske - Društvo članova u Crnoj Gori

NjEGOŠA i njegovu misao niko ne može srušiti, niti sahraniti, može samo srušiti sebe, odnosno sopstvenu laž. A mi da se Njegoševom mišlju, kroz vekove pre i posle, bogatimo iznova i iznova. Ako ga slažemo, sebe smo slagali! Treba da budemo deo novog i večitog rađanja Njegoše Crne Gore, Srpstva, čoveka, svedočenja, dubine ljudske misli.

13. 11. 2024. u 07:00

Politika
Tenis
Fudbal
HUMANOST BEZ PREPREKA: Mozzart i Invictus za Sigurnu kuću, Dečje selo, „Tate Novosađane“...

HUMANOST BEZ PREPREKA: Mozzart i Invictus za Sigurnu kuću, Dečje selo, „Tate Novosađane“...