TRAJNA VREDNOST: Najbolje izložbe u 2020. godini

Dejan Đorić

05. 01. 2021. u 17:30

Među mnoštvom ružnih dešavanja na našoj likovnoj sceni izdvajaju se neka trajnom vrednošću.

ТРАЈНА ВРЕДНОСТ: Најбоље изложбе у 2020. години

Lazar Vozarević, "Materinstvo" / Foto Vlasništvo galerije Lazar Vozarević

1. Lazar Vozarević, Muzej "Cepter"

2. Srpsko slikarstvo 1950-2000, Galerija Doma Vojske

3. Galerija "Lucida", godišnji program

4. "Studenica", Galerija SANU

5. "Srpska crkva - ruska ruka", Ruski dom

Izložba koja je najduže trajala, od aprila do avgusta, bila je posvećena velikom slikaru visokog modernizma Lazaru Vozareviću. U Muzeju "Cepter" priređena mu je retrospektiva slika, a uskoro treba i da uđe u štampu prva njegova monografija u izdanju njegove matične galerije u Sremskoj Mitrovici. Vozarević je idealan primer slikara koji je bio u žiži svetskih dešavanja a da ni čim nije izneverio svoje poreklo, spojio je Pikasa, enformel i apstraktnu umetnost sa ikonom i freskom.

Druga značajna izložba, još veća po obimu, bila je posvećena srpskom slikarstvu druge polovine dvadesetog veka. Prvi deo izložbe o slikarstvu do 1950. održan je prošle godine, obe u Galeriji Medija centra Odbrana. Autor izložbi je Nikola Kusovac koji najbolje poznaje srpske privatne i javne kolekcije. Mogla su po prvi put da se vide samo dela iz privatnih zbirki, retko ili nikada izlagana, u statusu nacionalnog dobra. Obe izložbe objedinjuje obimna knjiga na 500 strana, čija su dva tiraža razgrabljena. Iza ovog mamutskog poduhvata stoji samo jedan čovek - Nikola Stojčević, koji je u Galeriji "Heksalab" i na drugim mestima organizovao najbolje izložbe koje je Beograd video u poslednjih deset godina.

Ulogu predstavljača pojava iz sveta slike, najšire shvaćene, od fantastične, realističke do apstraktne, preuzela je Galerija "Lucida". Reč je sada o najvrednijem privatnom izlagačkom projektu u prestonici, sistematskom predstavljanju najboljih slikara najčešće mlade generacije, pretežno figurativne veroispovesti. Vlasnik Galerije Zlatomir Radivojević je i kolekcionar koji prikupljena ostvarenja namerava da publikuje u monografiji svoje zbirke. Izložbe traju po mesec dana, o svakom autoru se objavi kvalitetan katalog, a ove godine je zbog epidemije smanjen broj izlagača, koje su bili hronološki: Milan Pantelić, Marko Lađušić, Kristina Pirković, Mladen Đurović, Veljko Valjarević i Ivana Živić.

Kapitalnu izložbu priredila je Galerija SANU, koja decenijama ne izneverava svoju visoko postavljenu koncepciju. "Duhovno i kulturno nasleđe manastira Studenice - drevnost, postojanost, savremenost" obeležila je 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve. Autor izložbe je dopisni član SANU Miodrag Marković.

Izložba i knjiga "Srpska crkva - ruska ruka", autor Ivana R. Markovića i Jelene Mežinski Milovanović, u Ruskom domu, studiozno i detaljno prikazala je delovanje oko 2.000 ruskih stvaralaca, belih emigranata u Srbiji, u periodu 1918-1940. Reč je o vrhunskim arhitektima, inženjerima, slikarima, strip crtačima, scenografima, balet majstorima i vizantolozima poput Okunjeva i Ostrogorskog.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NISAM NAIVAN I GLUP, NIKADA NEĆU KLEKNUTI NA KOLENA! Fudbaler odbio da ispoštuje minut tišine i oduševio pola sveta!