Kultura

LEGENDA PRETOČENA U PAMĆENJE: Premijera povodom sto godina od smrti vojskovođe Živojina Mišića

V. STRUGAR

20. 01. 2021. u 11:14

NA dan kada je pre jednog veka preminuo "najtalentovaniji general Velikog rata", 20. januara, glumac Boško Puletić premijerno će izvesti monodramu "Vojvoda Živojin Mišić" Miće Živojinovića, na beogradskoj sceni Pozorišta "Slavija".

ЛЕГЕНДА ПРЕТОЧЕНА У ПАМЋЕЊЕ: Премијера поводом сто година од смрти војсковође Живојина Мишића

Uzbudljiva predstava (u režiji Velimira Mitrovića), kako se najavljuje, obuhvatiće sve glavne događaje jedne blistave vojničke karijere i sukobe sa političkim ambicijama vrha tadašnje države, kroz kazivanje protkano emocijama, rodoljubljem i setnim humorom...

Puletić, glumac Narodnog pozorišta u penziji, večerašnju monodramu smatra krunom svoje karijere. Biće to i treći naslov u kome će se pojaviti u šinjelu vojvode Mišića: četrnaest godina sa kolegom Lepomirom Ivkovićem delio je scenu u duodrami "Vreme časti i ponosa" (po tekstu istog pisca), igrao je generala i u TV seriji "Jugoslovenka", a sada će se pojaviti sam na pozornici sa pričom o čoveku čija se ratna strategija izučava na vojnim akademijama širom sveta.

- Sve je počelo sasvim slučajno. Delove knjige dr Miće Živojinovića "Život pretočen u pamćenje", moj kolega Lepomir čitao je na jednoj promociji. I onda me pozvao u jedan sat noću i rekao: "Bole, ja sam pet puta zaplakao dok sam čitao. Ovo moramo da radimo!" Ja sam napravio adaptaciju romana, a onda se, u saradnji sa piscem, pripremio za scensko izvođenje - objašnjava Puletić.

- Inače, reč je o izuzetnoj knjizi u kojoj ima mesta za tri televizijske serije! Jer, Mišić je imao izuzetno bogat život. Nismo se bavili porodicom, a samo o njemu i njegovoj ženi mogao bi se napisati poseban roman. Malo se zna i da je stvarao divne stihove posvećene svojoj Lujzi...

VREME HRABROSTI

NESTVARNA životna sudbina najvećeg srpskog vojskovođe Živojina Mišića, iz pera dr Miće Živojinovića, pretočena je u jednočasovnu uzbudljivu predstavu. Izvođenje Boška Puletića vratiće nas u tragično vreme Prvog svetskog rata, vreme hrabrosti, žrtvovanja i zanosne borbe za slobodu. Slojevitom igrom, ova ispovest pleni i prožima gledaoca najtananijim osećanjem ispunjenosti i ponosa - ističe reditelj Velimir Mitrović.

Specijalno za ovu predstavu Branislav Pipović je komponovao muziku, a mlada glumica Jasmina Dimitrijević je snimila vokal, pesmu a kapela.

- Već je prošao ceo jedan vek u kome je Srbija, kroz stalnu borbu za slobodu, dokazala čitavom svetu da slobodarska misao bukti u srcu i ne gasi se uzimanjem glave, da je sunce slobode izvan dometa svakojakog oružja i da se ljubav ne seče sabljom, a vera i nada kaznenim ekspedicijama. Time smo dokazali kako jedan brojčano mali narod zna i može, da se časno i hrabro bori, brani i odbrani svoje pravo na pravdu, istinu i slobodu - nadahnute su reči pisca, inače doktora pravnih nauka i pukovnika u penziji.

Kako dodaje, zasluge za ove uspehe pripadaju najtalentovanijem generalu u Prvom svetskom ratu, slavnom srpskom vojvodi Živojinu Mišiću, koji je komandujući Kolubarkom bitkom pokazao austrougarskoj i nemačkoj carevini da je Kolubara najduža, najšira i najbrža reka u Evropi i da se ne može tako lako i brzo savladati...

Predstava se realizuje pod pokroviteljstvom Saveza udruženja potomaka ratnika 1912-1920.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 63

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15