Kultura

INTERVJU Miona Marković: Čekam ulogu zbog koje ću se promeniti

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

30. 01. 2021. u 10:38

MIONA Marković se u glumačke vode otisnula sa 12 godina, u ulozi Ciganina u školskoj predstavi, a u novu 2021. i svoju 26. godinu sa obala Zanzibara. Ponikla je u porodici u kojoj su se preplitali ruski i filmski jezik, a drame i pesme ukrštale sa istorijom i politikom.

ИНТЕРВЈУ Миона Марковић: Чекам улогу због које ћу се променити

Zato je bila uporna da pokaže kako gluma nije hir već poziv. Za prijem na FDU, koji je prošle godine završila u roku, u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta, bila joj je potrebna "treća sreća". Ali, još tokom studija privuka je pažnju nizom uloga u serijama "Jutro će promeniti sve", "Koreni", "Kralj Petar", "Biser Bojane", "Močvara" i "Žigosani u reketu".

- Kada ljudi vide uspeh, ne vide mnogo neuspeha koji su mu prethodili. Tri puta sam pala na prijemnom na FDU, godinama sam kao tinejdžerka igrala predstave u zadnjem planu i želela da budem glumica. Mnogo više o čoveku govori kako se izborio sa onim što je smatrao ličnim neuspesima. Tata, istoričar Predrag Marković, zezao me je da će se moja autobiografija zvati "Hladno parče pice" jer ću biti animator na dečijim rođendanima i propala glumica. Upravo mi je to kasnije dalo samopouzdanje da prevaziđem očekivanja i uspem - kaže za "TV Novosti" Miona Marković.

* Rođendan ste 2. januara proslavili daleko od rodnog Beograda. Šta ste naučili, a šta poželeli sebi?

- Ceo život učiš ko si i šta si, kao i šta ti odgovara. Sada se osećam prijatnije i samostalnije, odnosno "mislim svojom glavom" i verujem u svoj ukus i meru, što je važno kada je reč o mojoj profesiji. Sve se to godinama gradi i kada se ostvari, imaš mnogo više poverenja u svoje odluke i izbore. Zato sam poželela sebi da budem hrabrija u svakom smislu, jer strah gasi lepe osećaje kao što su ljubav, kreativnost, glumačka zaigranost i najviše koči čoveka da napreduje. Hrabrost želim i sebi i drugima. Odgovor na pitanje šta je najgore što može da se desi može da nam olakša dileme. Najgore je bežati od sebe i svog straha.

* Koliko do kraja popunjen indeks menja pogled na glumu?

- Završila sam fakultet u roku i veoma mi je drago zbog toga. FDU je lako završiti, ali teško se upisuje i teško se fokusiraš na studije ako rano počneš da radiš. Tri godine su mi bile lake, imala sam i stipendije, ali sam u četvrtoj počela mnogo da radim i zato je bilo teže. Sad čekam da se izradi diploma na kojoj piše da sam audio-vizuelni umetnik. Dakle, uopšte i nisam glumica (smeh). Studije traju samo četiri godine, a glumačka karijera bi trebalo da traje bar pola veka. FDU je dobra odskočna daska, ali tek treba da se glumom dokažem.

* Donedavno smo vas u drugoj sezoni "Žigosanih u reketu" gledali kao Ana Mariju. Rekli ste da ste kroz ovu seriju odrasli.

- Doživela sam tu seriju kao filmsku školu glume. Radili smo na FDU studentske filmove, ali u malim ekipama. Na setu "Žigosanih" prvi put sam se suočila sa velikom ekipom i nekoliko kamera. U početku nisam mogla da izdržim krupan kadar i bilo mi je najteže da budem mirna i trpim radnju. Takođe, znala sam da je potrebno odigrati isto svako ponavljanje scene, ali nisam pamtila svaki svoj pokret. Mnogo puta sam slučajno "zeznula" kadar nekom kolegi jer bih ga zaklonila samo premeštajući se s jedne na drugu nogu. U drugoj sezoni sam se razigrala pred kamerom i razradila lik. Imala sam u "Žigosanima" oko sto dana snimanja i stekla dosta iskustva.

GLUMA U HLADNOJ VODI

* Šta je najizazovnije što ste bili spremni da uradite zbog uloge?

- Snimali smo studentski, diplomski film blizu Kladova, nadomak vodopada "Blederije". Na putu do tamo profesionalni ronilac nam je pričao na šta bi trebalo da obratimo pažnju. Pošto je bio avgust, nisam očekivala da će temperatura vode biti samo 12 stepeni. Čim sam stavila stopalo u vodu, utrnula mi je noga, a ostala sam unutra 45 minuta i glumila. Kao što je ronilac i rekao, javio mi se instinkt za preživljavanjem i samo sam htela da što pre odem kući.

* U "Močvari" ste igrali majku i narkomanku od 27 godina, koja je dve decenije kasnije monahinja. Kako ste je prihvatili?

- Oleg Novković i Milena Marković su prvi put sa "Močvarom" napravili ostvarenje koje je "mejnstrim". Njihovi autorski filmovi, kao što su "Beli, beli svet" i "Sutra ujutru", dopadaju se određenoj publici. "Močvara" je odmah bila kontroverzna i stekla tabore za i protiv, a baš spada u noar žanr onako kako je opisan u istoriji filma. Tu su seks, nasilje, crnilo, mistika, borba erosa i tanatosa... Možda ljudi samo nisu navikli, ali sve je to u čoveku. Svi živimo živote koji su i surovi i prelepi. Nekada se suočavamo sa groznim, nasilnim stvarma i nije rešenje da se pravimo da one ne postoje. Igrala sam majku ubice i zavolela sam je koliko god je bila užasan lik. Moja junakinja Marijana je grozna majka i sve što je uradila pogrešno je, ali je i osoba koju sam morala da prihvatim. Imala sam veliku tremu i nikada se nisam tako osećala.

* Kako reagujete kada "ulovite" svoj kadar na televiziji?

- Nije prijatno, ali smatram da je bitno da glumac sebe posmatra. Ne volim da gledam svoje scene na snimanju jer u tim trenucima uočavam samo mane. Rešila sam da sebi ne odmažem i snimljenu scenu ne gledam odmah. Kada kasnije posmatram, uvek gledam kao da sam sebi profesor i tražim šta valja ili ne valja. Mislim da tako napreduješ jer drugačijim očima sagledavaš sebe.

* U kakvoj ulozi ćemo vas gledati u seriji "Azbuka našeg života" po romanima Mirjane Bobić Mojsilović?

- Mirini romani su prijemčivi, jasni, savremeni i napravljena je dobra dramatizacija. Uživala sam na snimanju kao nikad do sada. Prvi put sam igrala junakinju mlađu od sebe. Marta studira u Londonu, ima dvadeset godina, ali i dalje razmišlja kao tinejdžerka. Roditelji joj se razvode i ona je zato besna. Martu posebno nervira majka i njihov odnos mi je bio poznat, pa sam primer svoje drugarice uzela kao mustru za lik. Dopustila sam sebi da se zaigram i prepustim. Nisam očekivala da će mi biti tako lepo, jer smo snimali pod pritiskom korone. Drago mi je što su glavni glumci Aleksandra Janković i Jadran Malkovič, koji nisu ranije imali glavne uloge. Oni su sjajni glumci i celi su se dali svojim likovima. Lepo je kada vidiš ljude u zrelom dobu koji se kao deca raduju i imaju entuzijazam početnika. Možda je zbog njih i rediteljke Jelene Bajić Jočić moja razigranost bila još veća.

* Šta biste još voleli da igrate?

- Ima toliko likova koje bih volela da oživim, Heda Gabler, Ana Karenjina, Nina Zarečna, Irina iz "Tri sestre", Sofka... Ne žudim samo ja za tim klasičnim likovima, ali za neke znam da bi mi "legli", kao što je Karmela, koju već igram po tekstu Hozea Sančeza Sinistera. Mnogo volim film i serije, odnosno što je tekst mahom savremen i nije izveden bezbroj puta. Pre svega, volim velike transformacije i čekam ulogu zbog koje ću se potpuno promeniti. Lepota mog posla je što kroz glumu mogu da se menjam na razne načine. Žao mi je što producenti nekada nisu dovoljno hrabri i idu na sigurno. Četiri puta su me zvali da igram novinarku zbog uloge u "Žigosanima". I naravno da sam odbila, jer nije poenta da igraš ono što već jesi. Baš zato mislim da je zanimljivije izabrati talentovane, neafirmisane glumce koji osobinama kontriraju junaku. Zar nije poenta umetnosti igra?