Kultura

POGLED ISKOSA - Sećanje na Ohridskog

Дејан Ђорић

02. 02. 2021. u 15:18

NA kraju prošle godine od posledica virusa korona za sedam dana zauvek je otišao jedan od najvećih makedonskih slikara Dragan Spaseski (1960-2020), koji je u čast grada za koji se tvrdi da je imao 365 crkava uzeo pseudonim Ohridski.

Bio je mnogim nitima vezan za srpsku sredinu. U Beogradu je služio vojni rok, odlično je govorio srpski, često je bio gost viđenih ljudi u našem gradu, jedan od najboljih ovdašnjih uramljivača slika Radomir Čačić radio je za njega a kao obrazovan slikar, oslanjao se na srpsko izdavaštvo. Momčilo Moša Todorović, poznat po svojoj galeriji i izdavačkoj kući "Radionica duše", organizovao mu je u beogradskom Kulturnom centru "Guarnerius" samostalnu izložbu na kojoj je na otvaranju govorio dr Stanislav Živković, a u toku su bili pregovori da mu se u "Galeriji 73" priredi još veća izložba. "Matica Makedonska" iz Skoplja objavila je 2014. godine monografiju koja kao podnaslov ima "Ohridska Madona" po tekstu u knjizi jednog beogradskog likovnog kritičara.

Slikarstvo Ohridskog velikim delom čine porodični i portreti prijatelja i tehnički zahtevni prikazi ljudskih figura. Nije reč samo o intimnom štafelajnom slikarstvu u tradicionalnom duhu najboljih evropskih sadržaja. Slikar je obnovio zaboravljenu tematiku, portrete malo ko danas ume da slika, a kamoli da kao on aktuelizuje renesansnu ili estetiku simbolizma. Ponovo je likovno važan muzejski ton na pozadini slike, istaknuto je ne ugledanje već učenje od starih italijanskih i holandskih majstora kao i iluzionizam bliži renesansi i baroku nego dvadesetom veku. Pojavio se umetnik koji deluje u duhu retro-estetike, poseže za prošlim vrednostima ali nije nazadan. Malo je savremenih slikara na tako siguran način uznelo večni motiv - majčinstvo, majku i dete, Mariju i malog Isusa, malo njih uopšte drži do ljudskog. Umetnik predstavlja svoju porodicu na univerzalni način, svestan večnih ali ugroženih vrednosti, slikarstvo je posvećenje tajni i izraz ljubavi, jer je samo po sebi čin vere. Madona i dete - zato što je Hristos u svakom čoveku i zato što sve potiče iz porodičnog kruga. Na slikama ne rešava samo najteže, psihološke probleme karakterizacije, već i anatomske i kompozicione, postavljajući figuru u pejzaž. Na njegovim delima pejzaž ima takođe simboličko značenje, osim formalnog isticanja likova predstavljenih u pravom planu. Mistični pejzaž odgovara svetoj porodici, nisu u pitanju bilo koje ličnosti već one sa kojima je slikar sudbinski povezan. Figure lebde ili se kreću u prostoru, osećanje je melanholično, a likovi levitiraju kao anđeli obavijeni plaštovima. Levitacija je u umetnosti uvek bila izraz duhovnih moći, naglašena u fantastičnom slikarstvu od Hijeronimusa Boša do Salvadora Dalija. Prizori Ohridskog često su nokturalni, noć je vreme kada popuštaju racionalne stege a duhu se otvaraju prostor i vreme.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

(MAPA) KRAJEM LETA ČEKA NAS KATASTROFA: Morske temperature na rekordnom nivou, veliki rizik od razornih oluja

Svet

0 16

(MAPA) KRAJEM LETA ČEKA NAS KATASTROFA: Morske temperature na rekordnom nivou, veliki rizik od razornih oluja

ISTORIJSKI toplotni talas koji je zahvatio Mediteran i Evropu podigao je temperaturu mora na rekordne nivoe, povećavajući rizik od razornih poplava i ekstremnih vremenskih nepogoda širom južne Evrope u narednim mesecima, piše sajt Severe Weather Europe.

01. 07. 2025. u 13:58

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

Svet

0 7

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45