Kultura

SKLAD PRIČE I PESME: Saopštena imena dobitnika književnih nagrada iz Fonda zadužbine Branka Ćopića

D. Bt. - D. B. M.

09. 02. 2021. u 22:51

PRESTIŽNA nagrada iz Fonda Zadužbine Branka Ćopića za dela visoke umetničke vrednosti, objavljena prvi put u 2019. dobili su Miladin Ćulafić za knjigu priča "Preko granice" (SKZ), Dejana Nikolić za knjigu pesama "Kalendar" (autor i "Čigoja") i Dragan Marković za zbirku pesama "Kamen papir makaze" ("Dijak", Republika Srpska).

СКЛАД ПРИЧЕ И ПЕСМЕ: Саопштена имена добитника књижевних награда из Фонда задужбине Бранка Ћопића

Odluku je doneo Upravni odbor Zadužbine, koji čine akademici Milosav Tešić (predsednik), Goran Petrović (potpredsednik), Matija Bećković, Dušan Kovačević i Nada Milošević Đorđević, a nagrade će biti uručene kada to dopuste epidemijske prilike.

Doajen naše proze Miladin Ćulafić je za knjigu "Preko granice" prethodno dobio nagradu "Svetozar Ćorović", čiji je žiri ocenio da se na svojim najboljim stranicama ovo delo primiče lirskoj snazi i sugestivnosti "Bašte sljezove boje" Branka Ćopića, doživljaju snage obnavljanja života i upornosti trave Milovana Danojlića i pejzažima i mrkim likovima Mihaila Lalića. Ali, svaka rečenica, svaka stranica, svaki književni junak, svaka sudbina nosi prepoznatljivi pečat osetljivog pripovedača u milosti jezika - Miladina Ćulafića.

- Naravno veoma me je obradovala nagrada koja nosi to ime, i koja nije kompromitovana - kaže, za "Novosti", Ćulafić, poznat po velikoj skromnosti i uzdržanosti u afirmaciji svog dela. - Niko ne može zamisliti koliko je trenutaka u ljudskim životima Branko Ćopić, svojim knjigama, od "Ježeve kućice" do "Bašte sljezove boje", podigao na svoj, lirski ljudski nivo; koliko je ljudi, u njihovim životima - koji često nisu mnogo veseli - nasmejani.

UMETNIČKA PORODICA

PESNIKINjA Dejana Nikolić potiče iz ugledne prizrenske umetničke porodice, o čemu kaže:

- Moj deda Marko je bio pečalbar i guslar, moj stric Rade se vodi kao prvi savremeni pesnik sa KiM, a moj otac je Jordan Nikolić, interpretator srpskih narodnih pesama. Od njih sam nasledila umetnički gen. Otac mi je u detinjstvu recitovao Dučića, Rakića, Vojislava Ilića, Njegoša, a deda Ljermontova i Puškina. Moto naše porodice je bio: "Ti bi htela pesmom da ti kažem".

U nagrađenoj knjizi pesnikinje Dejane Nikolić protežu se dva motiva: tema smrti i tema pesničkog zanata. Pesnikinjina ideja je da u osnovi svake pesme leži priča, pa i u osnovi svake knjige. Autorka priznaje da nagradu nije očekivala i da se veoma obradovala.

- Živimo u najdekadentnijem vremenu, u raspadu svih vrednosti, a poeziju je uvek čitalo malo ljudi. Čitali su je i čitaju samo oni najmudriji. "Kalendar" je knjiga poezije, sistem zatvoren u sebe - kaže autorka. - U "Kalendaru" se najzad događa oslobađanje od ciklusa i stvara se novi model za knjigu. Izraz se približava epigramima ili folkloru, njegovoj sažetosti.

NIŠTA BEZ MEĐEDA!

KADA sam službovao u Mrkonjić Gradu - bilo je to sasvim kratko i veoma prijatno službovanje - jednog jutra izađem do trga ispred Opštine i ugledam Branka Ćopića, moguće ga je bilo s leđa prepoznati, kako gleda u one šume tamo povrh puta koji od Bosanskog Petrovca ide ka Jajcu. I tu ja, kao neko zbunjeno đače, prilazim i započinjem: "Baš mi je drago da se ukazala takva prilika, ja sam tu, u srednjoškolskom centru, profesor književnosti... A i sam sam napisao neke priče." On gleda u šume, ne osvrće se i kaže: "Jeste, pišu ljudi priče." Onda ja prokamenim: "Ja sam Ćulafić." On gleda u šume i kaže: "Jeste, i Ćulafići pišu priče, što da ne, nije to nikome zabranjeno..." Onda ja progovorim: "Ja sam Miladin."

Tada se on okrene, spusti pogled na mene i kaže: "Dobra ti je ona o međedu." Nekoliko meseci pre toga bila je objavljena moja priča o siromašku koji je izmaštao kako se osvetio medvedu za sve ono što mu je učinio u životu.

Pesnik Dragan Marković (1978) već godinama radi u lozničkoj bolnici u vešeraju i ispisuje zbirke koje su zapale za oko i književnim kritičarima koji ga svrstavaju među najbolje savremene pesnike koji žive izvan Beograda. Njegova poezija odlikuje se "duhovitom misaonošću, igrom jezika, skladom između klasičnog i modernog".

- Zatekla me i obradovala vest da sam nagrađen baš ovom nagradom koja čuva uspomenu na našeg velikog pisca Branka Ćopića, jer su mi njegove knjige bile omiljena lektira u detinjstvu, a tako je ostalo sve do današnjih dana - kaže Marković za naš list.

- Zahvalan sam svima koji su mi učinili čast da za knjigu "Kamen papir makaze" budem izabran, naročito pesniku Slobodanu Joviću koji ju je objavio u svom "Dijaku"... Ovih dana ponovo iščitavam sabrana dela velikog pisca koja su objavila tri izdavača: "Prosveta", "Svjetlost" i "Veselin Masleša" iz Sarajeva 1983. godine.

09. 01. 2021. u 23:41

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 53

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15

BIOSKOPSKI HITOVI I CRTAĆI: Dva festivala ruske kinematografije istovremeno u srpskim gradovima

Kultura

0 0

BIOSKOPSKI HITOVI I CRTAĆI: Dva festivala ruske kinematografije istovremeno u srpskim gradovima

NAJPOPULARNIJI naslovi u Rusiji biće na repertoraru petodnevnog "Festivala ruskog filma" i to od 27. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

26. 11. 2024. u 16:35

KNJIGA O SRPSKIM SLAVAMA: Promaocija u Etnografskom muzeju

Kultura

0 0

KNJIGA O SRPSKIM SLAVAMA: Promaocija u Etnografskom muzeju

POVODOM deset godina od upisa porodične slave na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, u sredu 27.novembra u 18 časova u Etnografskom muzeju biće predstavljena knjiga koja se bavi savremenim odlikama proslavljanja porodičnog sveca zaštitnika.

26. 11. 2024. u 16:14