INTERVJU Marko Janketić: Užasi Jasenovca nisu izmišljeni

Ана Попадић

14. 02. 2021. u 14:00

NIJE lako biti Marko Janketić ovih dana. Tek što je završio snimanje filma i serije o Tomi Zdravkoviću, a pre nje i "Crnu svadbu", psihološku triler-seriju o razotkrivanju krvavog masakra u jednom vlaškom selu, Marko istovremeno snima dve serije - peti nastavak "Ubica mog oca", ali i novi sitkom "Tri muškarca i tetka".

ИНТЕРВЈУ Марко Јанкетић: Ужаси Јасеновца нису измишљени

Foto Nenad Petrović

Publika će tako ovog mladog glumca uskoro gledati na ekranu kao zavodnika Ljubišu koji živi sa tetkom, kao inspektora Pavlovića, pesnika i boema Miroslava Miku Antića... A kada se u sve ovo uključi i Markov pozorišni opus, gde kao stalni član JDP igra u nekoliko predstava, a planira i nove, nabrajanje bi moglo da potraje.

U toj lepezi najrazličitijih uloga, tumačenje ozloglašenog zapovednika Jasenovca Vjekoslava Maksa Luburića u filmu Predraga Antonijevića "Dara iz Jasenovca", mladom glumcu je, po sopstvenom priznanju, bila jedna od najtežih uloga u karijeri. Priča o "Dari" se od samog početka sa terena filma preselila na politički teren, a Janketić, za "Novosti", kaže da ga to ne iznenađuje.

- Nije ni moglo biti drugačije, jer je Jasenovac tema koja je usko vezana za politiku, našu prošlost i tumačenje istorije iz različite perspektive različitih naroda, ideja i osećanja prema toj temi. Zato su se ovakve burne reakcije mogle očekivati. Nekad mi se čini da me stvari ne mogu šokirati, mada, kad bolje razmislim, nadam se da neće doći to vreme, jer će to značiti da sam se pomirio sa sudbinom ovog našeg duhovnog prostora koji se zove bivša Jugoslavija. A ja i dalje verujem da je to naš zajednički prostor, koliko god nas delili administrativnim granicama.

* Zašto je priča o srpskim žrtvama u Jasenovcu toliko "problematična"?

- I mi ovde imamo otpor prema temama i filmovima koji su vezani za Srebrenicu, kao što oni imaju otpor prema Jasenovcu. Jer, to nas dovodi do suočavanja sa nekim užasima koji su se dogodili. Nije lako suočiti se sa prošlošću, ali takve priče su prilika da nam se dogodi lustracija, katarza. Na sreću, mnogo je više onih koji su spremni da se suoče sa sopstvenim greškama, samo mi se čini da su oni stidljiviji i ne tako glasni u svojim stavovima.

Foto promo

* Deo kritike se odnosio i na to da je u filmu "Dara" previše surovosti. Da li je Maks Luburić mogao biti "manje krvav"?

- Jasenovac je i u doba fašizma bio specifičan po perverznom sadizmu. Tamo su činjena nepojmljiva zverstva. Nažalost, čekalo se toliko dugo na snimanje ovakvog filma, pa je većina živih svedoka umrla. Zato danas mnogi pokušavaju da kažu da je sve to laž, da šire dezinformacije. Ali postoje dokumenti, svedočenja, izveštaji nemačkih, italijanskih oficira, to su sve nepobitne činjenice i dokazi da se sve to dogodilo. Naravno, uvek ima onih koji lažu sebe i govore da to nije tačno. U Jasenovcu, Staroj Gradiški, Jastrebarskom... čitavom tom lancu logora, desili su se stravični zločini. Jevreji su mnogo novca uložili u temu Holokausta kroz film, televiziju, pozorište, muzeje... Valjda i mi imamo pravo da se bavimo stradanjem srpskog naroda. To je, na kraju, naš dug žrtvama.

* Gasne komore i logori možda pripadaju prošlosti, ali je nacizam, reklo bi se, i danas vrlo živ?

- Nije on živ samo danas, on je tinjao, bio skriven. Mnogi su fašisti pobegli pacovskim kanalima, mnogi su konvertiti promenili svoje kape, prilagodili se savremenom svetu i bili pošteđeni kazne. Sada je sve to isplivalo na površinu. Ovo naše moderno doba dovelo je do revizije istorije, pa su dželati naprasno postali žrtve, a žrtve dželati. Ovo je vreme lažova, špekulanata i raznih mešetara, ljudi koji bez zazora klevete i izmišljaju. Živimo u svetu društvenih mreža i svako ima mogućnost da objavi šta želi i da to zapakuje tako da zaliči na istinu.

Foto Z. Jovanović

* Uskoro ćemo vas gledati u sitkomu "Tri muškarca i tetka", gde igrate Ljubišu, čiji je najveći "zločin" neozbiljnost i nestalnost u ljubavi.

- Ljubiša je jedan benigni štetočina. Njegove štete su šarmante, ljudske, oprostive, ne bole mnogo. On je bonvivan, gradski mufljuz, ali bez zle namere. Voli ljude, plemenit je, ali i razmažen, voli žene, možda i previše, neozbiljan je ali dovoljno vešt da se kroz sve te situacije i zaplete izvuče kao jegulja. "Tri muškarca i tetka" su prava komedija karaktera i situacije.

* U filmu i seriji "Toma" igrate Miku Antića, koji je sa Zoranom Radmilovićem i pevačem činio nerazdvojni boemski trio. Šta je ostalo od tog boemskog života?

- Od te nekadašnje boemštine nije ostalo ništa. Ima je, možda, u nekim tragovima. Pokušavam da je "živim" i sam, koliko mi zdravlje dozvoljava, srećom, mlad sam još, pa mogu sebi da dozvolim luksuz da se "opustim". Ali, pravi boemi ipak pripadaju prošlosti, jednom romantičnom poimanju života, kada se nije štedelo zdravlje, a favorizovao se duh, plemenitost i ljubav. Mika, Toma, Zoran, Brana Petrović, Vitomir Nikolić i mnogi drugi, pa i moj otac Miša, bili su deo tog sveta. Miša je za svoju grupu govorio "to su fini pijanci". Intelektualci sa čašicom, koji su umeli da vole tu svoju bol, da pristanu na nju. Toma Zdravković ima jedan divan stih u pesmi koji kaže baš to, "pustite me, pustite me, da bolim svoju bol". To je bila njihova filozofija. Poštujem i razumem taj sevdah.

Foto promo

GLUMAČKI MULTITASKING

* Kako izgleda taj glumački multitasking u doba pandemije?

- Veoma napeto! Koliko god da se čuvamo i poštujemo mere, ljudi se ipak razbolevaju tokom snimanja, ili članovi ansambla u pozorištu. Srećemo se i radimo sa mnogo ljudi, pa se takve stvari neminovno dešavaju, zbog čega smo svi pod pritiskom. Ali, tako je svima, ne samo glumcima, jer život ide dalje, moramo da radimo, zarađujemo, plaćamo račune... Svi se prilagođavamo. Ovo je pitanje evolucije. Nove okolnosti dovedu živa bića do toga da se menjaju, prilagođavaju, evoluiraju, tako ćemo i mi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NEOČEKIVANO: Alkaraz se odlučio na nesvakidašnji potez pred Australijan open (FOTO)