BILJANA ČEKIĆ ZA "NOVOSTI": Drugari iz škole mi čestitaju sve vreme, svi su ponosni na mene
SVETSKU televizijsku premijeru "Dare iz Jasenovca" Predraga Antonijevića pratilo je juče 2.650.000 gledalaca u Srbiji (udeo gledanosti od 50,3), a ova potresna drama prikovala je za ekrane i publiku u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori.
I tokom trajanja filma, a naročito po završetku, društvene mreže usijale su se od reakcija. Sinoć je, čini se, svako imao da kaže nešto o "Dari".
Reditelj Antonijević, za "Novosti", u prvoj izjavi posle premijere, sumira reakcije na film koji je, kao retko kad, okupio i okupirao ljude.
- Prve reakcije su vrlo dobre, sjajne, javljaju mi se ljudi koje nisam čuo po 20 godina da mi prenesu svoje impresije. Vidi se da je "Dara" ostavila dubok i upečatljiv utisak. To je samo dokaz koliko je ovaj film bio potreban, koliko se njime neki dug koji imamo prema žrtvama namiruje, odnosno, počinje da se namiruje. Treba raditi na tome da bude još mnogo filmova na ovu temu.
Hvalili su sinoć svi "malenu Daru", odnosno, maestralnu 13-godišnju Biljanu Čekić, koja je zajedno sa drugom decom naturščicima izuzetno uverljivo dočarala sve muke i strahote jedinog dečjeg logora u Drugom svetskom ratu.
- Srce mi je puno, svi su ponosni na mene - kazala je, za "Novosti", posle premijere, ova malena devojčica, a velika glumica. - Toliko mi je drago bilo što su ljudi najzad mogli da pogledaju film, i to u svojim kućama. Pričala sam već koliko je bilo teško i nekad strašno doživeti sve to na snimanju, a dok smo gledali, utisak je bio još jači i emotivniji.
Biljana je svetsku premijeru ispratila sa svojom porodicom.
- Gledali smo film zajedno, a tata, kome je veliki broj članova familije nastradao u Jasenovcu, baš zbog toga je bio još ponosniji na mene, jer sam učestvovala u ovoj priči.
Moji drugari iz škole su takođe gledali, čestitaju mi sve vreme, svi su ponosni. Telefon ne prestaje da zvoni - kaže nam Biljana i najavljuje svoj dolazak iz rodnog sela Sreflije kod Kozarske Dubice na bioskopsku premijeru 22. aprila.
Njen otac Radovan Čekić nadovezuje se na Biljanine reči, objašnjavajući da je devetoro rođaka njegove babe, koja je preživela Jasenovac, nastradalo u Jasenovcu.
- Sve što sam znao o jasenovačkom stratištu, znaju i moja deca, ne ponovilo se nikad.
Srećan sam i radostan koliko i tužan, svašta osećam. Teško mi je bilo da gledam film, ali izdržao sam. Ponosan sam na ćerku i srećan što je ovaj film snimljen, daće Bog da prikaže po celom svetu pravu istinu i dokaže da se ne radi ni o kakvoj propagandi - dodaje otac filmske Dare.
Govoreći o prvoj ekranizaciji užasa Jasenovca, Antonijević kaže da drugi, do sada, nisu mogli ili smeli da se uhvate ukoštac sa svim strahotama u NDH - dok je "predsednik Srbije Aleksandar Vučić to i hteo i smeo". O presedanu kojim je pre bioskopske obezbeđena svetska TV premijera u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj, Antonijević kaže:
- Mislim da je bila dobra odluka koju smo Maksa Ćatović i ja doneli da film prikažemo na televiziji, da zbog ove nesretne korone ne čekamo sad, da se razvlačimo po bioskopima...
Kritika u "jutarnjem"
KRITIČAR "Jutarnjeg" Nenad Polimac, baveći se rediteljsko-scenarističko - produkcijskim propustima, dozvolio je sebi i doista neverovatnu konstataciju kako se "ne može priča graditi na zločestim ustašama i nemoćnim Srbima"!
Sad je bio trenutak, imajući u vidu sve ove grube napade iz regiona i sveta da je "Dara" nekakva srpska propaganda. Ovako su ljudi mogli da se lično uvere o čemu se radi.
- Film traje dva sata, a Jasenovac je trajao četiri godine. Dara je jedna, a tolike duše su prošle kroz golgotu. Moji sveci ne mogu biti u istom raju u kom su Stepinci blaženi - napisao je jedan od gledalaca.
I Gaga Antonijević kaže da je "na našu nesreću tamo bilo mnogo gore od onog što je prikazano na filmu".
- Mi smo našli neku najnižu prihvatljivu meru u opisivanju tih zločina koja može da se prikaže. Više od toga bi bilo nemoguće gledati, a manje od toga ne bi donelo pravdu, niti učinilo film istinskim. Desilo se to što se desilo, ali trebalo je odlučiti kako to pokazati. Mi smo to pažljivo merili i verujem da smo uspeli. Jeste teško za gledanje, ali može da se isprati, a da je bilo nešto lakše to bi bila nepravda prema žrtvama i onome što se dešavalo. Ali, i na ovo teško i mučno što smo prikazali ima onih koji kažu da "nije ovo dovoljno". Znamo mi svi da je u logorima bilo gore, ali ne može se ići na platno sa više od ovoga - objašnjava reditelj.
Mnogobrojni TV gledaoci u svojim komentarima osvrnuli su se i na polemiku koja se razvila mnogo pre premijere o navodnom antihrvatskom i antikatoličkom tonu filma. U srca gledalaca urezala se i scena Srpkinje koja na putu ka logoru, naslućujući užase koji je čekaju, razmenjuje nemi pogled sa Hrvaticom koja radi u obližnjem polju, a potom ostavlja svoju bebu u žbunu da je ova preuzme. "Nisu svi Hrvati ćutali i gledali svoja posla", primetili su gledaoci.
- Niko nije lud da kaže da su svi Hrvati bili ustaše, ali ustaše jesu bili Hrvati. Trudili smo se da napravimo tu jasnu distinkciju. Ne znam šta su očekivali da uradimo, ali činjenice su jasne. Luburića, Antu Vrbana, Ljubu Miloša, sestru Bartu Pulheriju, fra Majstorovića iliti fra Sotonu nismo mi izmislili, to su ljudi koji su postojali i za čije zločine postoje dokazi. Mislim da je film pošten, čestit i iskren, možemo svakoga u oči da pogledamo. A Hrvati neka sami sa sobom rasprave šta je bio Jasenovac, jer to očigledno do danas nisu uspeli da reše - kaže nam Antonijević.
Predsednik Srbije: Veoma važno za naš narod
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da mu se dopao film "Dara iz Jasenovca" i istakao da je veoma važan za naš narod, jer govori o mestu najvećeg stradanja našeg naroda ikada.
- Gledao sam film, nisam neko ko sa umetničke strane može to da posmatra, ali film mi se dopao, jako je težak ali veoma važan za naš narod. Konačno se neko setio da napravi film o mestu najvećeg stradanja našeg naroda ikada. Ne postoji nijedno veće stratište srpskog naroda od logora Jasenovac - naglasio je Vučić.
On je juče, odgovarajući na pitanja novinara, kazao da je država pomogla taj film, na njegovu inicijativu:
- Ako neko treba da odgovara zbog toga, to sam ja, ponosan sam na tu činjenicu - što su se posle 75 godina neka država, predsednik i neka vlada setili da bi trebalo da se pomogne nešto što će da govori o našim žrtvama u Drugom svetskom ratu i našem mnogostradalnom narodu.
Vučić je poručio da će "ako su napravili neku grešku, odgovarati pred građanima Srbije".
Po ocenama publike, ništa manje uverljivi nisu bili glumci koji su dočarali surove zločince, Igor Đorđević kao Ante Vrban ili Marko Janketić kao zloglasni Maks Luburić.
- I sam sam juče prvi put gledao film. Reakcije koje sam do sada čuo i ispratio su uglavnom dobre. Film je, kažu, intenzivan, stravičan, tragičan, tužan... Uostalom, kakav jedino i može i mora da bude film na tu temu - kazao je, za naš list, Marko Janketić.
Piratski snimci
SAMO koji sat posle premijere na "Jutjubu" su počele da kruže piratske verzije "Dare iz Jasenovca", snimljene tokom televizijske premijere. Kako su nama kazali producenti, u saradnji sa policijom, odnosno, odeljenjem za visoko-tehnički kriminal, juče su tokom celog dana bili angažovani na uklanjanju ovih piratskih kopija.
Većina gledalaca složna je u tome da se na ovome ne sme stati, jer je mnogo toga što se mora sačuvati od zaborava, za nauk i opomenu generacijama koje dolaze.
- Ovaj i svi budući filmovi o Jasenovcu ne prave se zbog crvenog tepiha već zbog crvene Save - jedan je od dirljivih komentara sa "Tvitera".
MATIJA BEĆKOVIĆ: Događaji jači od umetnosti
DOGAĐAJI u Jasenovcu su jači od umetnosti i prosto je neumesno govoriti da li mi se sviđa ili ne sviđa film "Dara iz Jasenovca".
MILOŠ KOVIĆ: Početak puta ka razumevanju
PRIKAZIVANjE filma "Dara iz Jasenovca" istovremeno u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Srbiji veoma je važan događaj. Najvažnija tema naše istorije je, po svemu sudeći, genocid u NDH. Bilo je potrebno da o tome odavno govorimo, da osvestimo taj genocid kao narod, da shvatimo šta se dogodilo i zašto se to dogodilo. Nadam se da je ovo samo početak puta i da ćemo imati još filmova o genocidu u NDH i Jasenovcu. Kada smestimo genocid nad Srbima u temelje srpskog nacionalnog identiteta, onda ćemo bolje razumeti ko smo mi i zašto nam se događa ovo što nam se dešava, a razumećemo, nažalost, i hrvatsku politiku prema nama u poslednjih bar 150 godina.
MIROSLAV TOHOLj: Filmski obrađena prošlost
UNUCI su mi rekli da je "Dara iz Jasenovca" prvi film koji ih je potresao. Film oslikava prošlost koja nije, izuzev u filmu "Okupacija u 26 slika", filmski obrađena. U knjigama jeste, čak se i roman "Ostaci sveta" Igora Marojevića, za koji je upravo dobio nagradu "Meša Selimović" delom odnosi na Jasenovac. Bolno je sagledati to što se po filmskoj priči događalo našim porodicama. U mojoj porodici je bilo negde oko 30 žrtava raznih logora i raznih jama. Ipak, u jednom času zažalio sam što nije bilo više statista, nekako mi praznjikavo deluju ti logori koji su progutali nekoliko stotina hiljada Srba, Jevreja i Roma. Ako se može ovom filmu prigovarati, to je jedini prigovor i on nije suštinski.
MILOŠ ŠOBAJIĆ: Plakaću na premijeri
MOJA supruga Maja i ja smo počeli da gledamo film "Dara iz Jasenovca", ali smo brzo shvatili da nismo u raspoloženju da se toliko napatimo gledajući to čudo koje je urađeno Srbima, bojao sam se da se ne rasplačem. To ću sebi priuštiti u "Kombank dvorani" 22. aprila i tada ću možda da podlegnem emocijama. Taj dan čekam sa velikom strepnjom, jer je teško gledati zlo koje je urađeno srpskom narodu, zlo za koje danas pokušavaju da kažu da se nije dogodilo.
Preporučujemo
BILjANA ČEKIĆ - MALA DARA ZA "NOVOSTI": Srce mi je puno, dolazim na premijeru u Beograd
21. 02. 2021. u 15:29
SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu
SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.
26. 11. 2024. u 17:09
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (0)