Kultura

KRIVIMO DRUGE ZA SOPSTVENE NEUSPEHE: Isidora Goncić uoči večerašnje premijere "Placeba" u Gračanici

V. STRUGAR

24. 02. 2021. u 10:44

REDITELjKA Isidora Goncić (1990) sa trostrukim uzbuđenjem čeka večerašnju premijeru: prvi put je sarađivala sa ansamblom Narodnog pozorišta u Prištini sa sedištem u Gračanici, prvi put je na Kosovu i Metohiji i u prilici da vidi naše najlepše manastire...

КРИВИМО ДРУГЕ ЗА СОПСТВЕНЕ НЕУСПЕХЕ: Исидора Гонцић уочи вечерашње премијере Плацеба у Грачаници

- Veoma sam uzbuđena, verujem da smo prošli smo kroz dobar proces na jednom savremenom komadu, "Placebu" Aleksandra Jugovića. Sve mi je novo i mnogo se radujem ovom izvođenju.

Još sam pod jakim utiscima koje mi je teško čak i da verbalizujem - kaže mlada rediteljka, koja je nedavno na sceni Malog pozorišta "Duško Radović" sa uspehom postavila "Gulivera", a sada se i sama našla na jednom neobičnom putovanju kroz umetnost, istoriju, mitologiju.

Ali, rad na novoj predstavi, u neku ruku, bio je i rad na sebi. U temi koji je pisac odabrao za scenu prepoznaje i sopstvene (mentalitetske) manjkavosti:

- U središtu komada je kritika našeg mentaliteta i pitanje zašto za sopstveni život i neuspehe krivimo sve druge, osim sebe samih. Meni se tema dopala, već sam režirala Radoja Domanovića i uvek mi je zanimljivo kad je satira u fokusu. Sa ovom pričom se i lično identifikujem: radije ću da kažem da mi je neko drugi kriv (porodica, država, škola) što nisam nešto uspela, umesto da uzmem stvari i odgovornost u svoje ruke.

Skloni smo, kako kaže, potrebi da pobegnemo u neki drugi svet, uzdajući se da će "viša sila" rešiti naše probleme, pa će i nama svanuti ili "pasti s neba".

- Junaci "Placeba" su sasvim obični ljudi. Tekst nije realističan, "vuče" na farsu, pa i dramu apsurda. Likovi su arhetipovi: muž, žena i svekrva. Glavni junak se stalno vraća iz živih u mrtve, tako da mu se život ponavlja, a on nikako da nauči kako da krene dalje...

PRVA "MUZA"

NAŠA sagovornica je diplomirala pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Ivane Vujić. Do sada je postavila na scenu "Muzu", "Štucanje" , "Spojlere" i "Strah od leptira" u Teatru "Vuk", "Poziv" u Dadovu, "Princa žaba" na Sceni "Mata Milošević" FDU, "Ćelavu pevačicu" i "Bele bubrege" u Ateljeu 212, "To kod nas ne može da bude" u Narodnom pozorištu Pirot, "Bon ton" i "Gulivera" u "Radoviću...

Večito pada na istu foru. Veruje da je sve uradio što se od njega tražilo, ali eto, nije imao sreće. I dalje ne može da nađe posao i ostvari bračnu harmoniju, za šta krivi, naravno, druge - kaže rediteljka.

- Ipak, ja sam od onih koji uvek veruju u pozitivan ishod i zato ne prestajem da tragam za rešenjem. A ono bi moglo da glasi: dok god ne preuzmemo stvari na sebe, nema "dalje". Nećemo prestati da živimo u prošlosti... Zato je osnovno pitanje da li je realni život glavnog junaka stvaran, ili je i on neka vrsta "placeba" - metafora za taj drugi svet u koji stalno beži, pa on postaje realniji od onog koji živi.

Isidora je okupila osmočlanu glumačku ekipu (Nikola Ranđelović, Marko Pavlović, Bojan Stojčetović, Anika Grujić, Milena Pavlović, Nikola Đorđević, Strahilja Bičanin, Jasmina Stojiljković), koreograf je Jovana Ikonić, kompozitor - Irena Popović Dragović, kostimograf je Bojana Kostadinović, a scenograf Goran Stojčetović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 60

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15