Kultura

INTERVJU Nenad Pavlović: Sanjao sam da napravim omaž ocu Živojinu

Ана Попадић

28. 02. 2021. u 15:53

OVIH dana reditelj Nenad Pavlović počinje snimanje debitantskog filma "Trag divljači", zasnovanog na junacima i prozi njegovog slavnog oca Živojina Pavlovića.

ИНТЕРВЈУ Ненад Павловић: Сањао сам да направим омаж оцу Живојину

Mada film deli isti naslov kao roman, on nije njegova filmska verzija, već predstavlja kombinaciju nekoliko narativnih linija.

Radnja filma dešava se 1979, nekoliko meseci pre Titove smrti, a glavni junaci su novinar Jugoslav (igra ga Raša Bukvić) i potpukovnik Udbe Blagoje (Miki Manojlović) koji dolaze u varošicu na istoku Srbije da istraže ubistvo. Svako ima svoje razloge i svoje tajne zašto je tu.

- "Trag divljači" se bavi pitanjima opravdanosti zločina i ubistva, pitanjem pokajanja, pitanjem osvete, pitanjem pravde, istine, otkrivanja mračnih tajni, vere u ideale i u postojanje ideala uopšte - objašnjava Nenad, koji je napisao i scenario uz saradnju sa Đorđem Milosavljevićem i Dimitrijem Vojnovim.

U ovom svojevrsnom omažu ocu, osim mlađeg Pavlovića, učestvovaće i njegova sestra, poznata glumica Milena Pavlović, koja igra jednu od uloga.

* Kako je došlo do toga da baš vaš prvi igrani film bude svojevrsna posveta vašem ocu?

- Po završetku studija, svi mi, studenti umetničkih fakulteta, upuštamo se u profesionalne angažmane, egzistencije radi, i tako se sve više udaljavamo od prvobitne zamisli, snimanja filma. Godinama sam se oglušivao o predloge kolega, prijatelja i porodice, da adaptiram neko očevo delo. Kada je san napokon dovoljno sazreo, prihvatio sam tu ideju da kroz svoj prvi igrani film oživim neko od njegovih književnih dela i tako produžim porodičnu tradiciju.

KASTING KOD NAS POTCENjEN

NENAD Pavlović je u filmskom svetu poznat kao kasting direktor i do sada je bio angažovan na velikom broju domaćih i stranih projekata. Na pitanje da li ovaj film znači da je "raskrstio" sa poslom kasting direktora, odgovara:

- Ne bih zauzimao tako ekstremne stavove. Koliko god da kasting ume da bude potcenjen u našim produkcijama, ipak sam uspeo da izgradim reputaciju na tom polju i steknem poverenje i poštovanje produkcija i saradnika. Voleo bih da se bavim režijom, ali neću bežati od ponuda za kastinge, ukoliko sam slobodan.

* Koje ste motive, priče, narativne linije preuzeli od oca, a šta je vaše (scenaristički) u ovom filmu?

- Živojin je dobar deo svog literarnog opusa posvetio junacima iz istočne Srbije, a pre svega porodici Jotić iz izmišljenog grada Vranovca. Zbirka tih dela, drugim rečima, saga o Jotićima, spojena je u ediciju od deset knjiga, pod nazivom "Divlji vetar", i prati život i sudbine članova porodice od kraja 19. veka do pred kraj 20. veka. U scenario sam preneo likove, porodična i lična nasleđa, odnose i pojedine događaje. Na sve to sam dodao triler zaplet, pokušavši da približim priču mlađoj publici, koja o Jugoslaviji i dešavanjima sa ovih prostora iz druge polovine prošlog veka, zna veoma malo, ili gotovo ništa.

* Kakav žanr najbolje opisuje vaš film?

- Tendencije moderne kinematografije su usmerene ka mešanju žanrova. Ovaj film se bavi porodičnom dramom, smeštenom u političko-istorijski kontekst, začinjenom trilerskim zapletom. "Trag divljači" pretenduje da bude kombinacija žanrovskog i umetničkog filma. Od crnog talasa do neo-noara.

* Na koji način su u "Tragu divljači" povezani Jugoslavija s kraja 70-ih i motiv narodnog običaja lapota?

- Lapot je običaj karakterističan za istočnu Srbiju, prilikom kog sin ritualno ubija svog zanemoćalog, ostarelog oca, koji ne može više da doprinosi porodici. Propast jugoslovenske države počela je krajem 70-ih, pred Titovu smrt. Studentski protesti u Jugoslaviji 1968, poznatiji kao "revolucija sinova protiv očeva", predstavljaju neuspeh dece državnih funkcionera da svrgnu roditelje sa vlasti, odnosno da izvrše neku vrstu političkog lapota.

* Da li se vaš glavni junak namerno zove Jugoslav? Da li je u nekakvoj simboličnoj vezi sa Jugoslavijom o kojoj govorite u filmu?

- Glavni junak poseduje kvalitete mladalačkog pravdoljublja, traganja za istinom, posvećenosti i slepog verovanja u ideale. Ipak, u svemu tome odlikuju ga detinja naivnost i nevinost. Suočen sa surovošću i skrivenim zločinima države u kojoj živi, on lagano gubi kompas. Mislim da su sve to odlike Jugoslavije kao države čiji je narod bezrezervno verovao u Tita i partiju, da bi se nakon razotkrivanja neistina na kojima je sistem izgrađen, izgubilo poverenje u državni aparat, nestala je nevina naivnost vere u ideale i sve se vrlo brzo urušilo.

* U filmu se dotičete studentskih protesta 1968, Udbe... Da li je on, na neki način, tumačenje naše prošlosti?

- Film je zamišljen kao prvi deo trilogije o propasti Jugoslavije i dešava se krajem 1979. godine, nekoliko meseci pred Titovu smrt. Drugi deo bi trebalo da bude smešten u 1983-1984. tokom liberalizacije društva, lažnu nadu u bolje sutra, izraženu kroz reforme Ante Markovića, procvat muzičke scene "novi val", ali i upliv heroina i širenje side, koji su odneli mnoge živote mladih, perspektivnih ljudi. Treći deo bi trebalo da se dešava pred početak rata 1989-1990. tokom porasta mržnje i širenja nacionalizma. Iako nisam istoričar, ni politikolog, niti hroničar vremena, mislim da mogu da ispričam štošta zanimljivo o periodu naše istorije koju, čini mi se, većina želi da što pre zaboravi i poništi, dok se drugi nostalgično sećaju neke ulepšane, idealizovane prošlosti. Kao učesnik tih vremena, iako sam bio veoma mlad, voleo bih da probam da razuverim obe struje, jer ništa nije crno-belo.

* Kakva su vaša sećanja na oca?

- Lepa, nostalgična i setna. Sećam se stroge discipline u kući i u porodici. Ali, takođe, i topline, nežnosti, poštovanja, duhovitosti...