ZAŠTO DRŽAVA NE ŠTITI ĆIRILICU: Jezik u sve težem stanju
OVIH dana srpski jezik je ponovo u središtu medijske pažnje. A sa njime i ćirilica. I to više posredno nego neposredno.
A sve je počelo najavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će udžbenike iz nacionalnih predmeta - srpskog jezika, istorije i geografije - praviti država, jer je to od strateške važnosti za zemlju koja drži do sebe, svojih duhovnih temelja i svoje budućnosti. Nakon sastanka s ministrom prosvete Brankom Ružićem, na kome je dogovoreno da se krene u realizaciju te ideje, predsednik Vučić je istakao da je "Srbija slobodna i nezavisna zemlja i upravo zbog toga ovi najznačajniji udžbenici moraju da budu deo srpskog izdavaštva i posao od najvišeg javnog interesa".
Svi ti udžbenici, logično bi bilo očekivati, biće štampani na srpskom književnom (standardnom) jeziku i na ćirilici. Zar u to treba sumnjati? Zar na to zakon ne obavezuje? Nažalost, ne obavezuje. Takva očekivanja, naime, nemaju uporište u važećem Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma u Republici Srbiji. Po tom zakonu, koji je donesen još 1991. godine, službena upotreba srpskog jezika i ćirilice ne odnosi se uopšte na nastavu na bilo kom nivou obrazovanja (od predškolskog do visokoškolskog), ali ni na knjige, novine, radio ili televiziju. Time se čak i ne iscrpljuju svi domeni komuniciranja na koje se ne odnosi zakonska službena upotreba srpskog književnog (standardnog) jezika i ćiriličkog pisma, koju propisuje i Ustav Republike Srbije u svom 10. članu. Problem je, naime, u tome što Ustav ne propisuje šta potpada, a šta ne potpada pod službenu upotrebu jezika i pisma, nego to čini Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma. Taj zakon iz 1991. godine u delu koji se odnosi na manjinske jezike menjan je dosad čak šest puta (poslednji put u maju 2018. godine), dok u delu koji se odnosi na srpski jezik i njegovo osnovno pismo ćirilicu - nije promenjena ni jedna jedina tačka. U tom je zakonu službena upotreba srpskoga jezika i ćirilice motivacijski povezana sa terminom "državna služba", tako da se odnosi samo na rad državnih organa i organizacija, čime se iz službene upotrebe isključuje čak i upotreba jezika i pisma u vaspitno-obrazovnom sistemu. Takvo suženo značenje termina "službena upotreba" u Srbiji je ostalo iz Titov(sk)og vremena, i to pod ne malom hrvatskom "prisilom", s ciljem da se što lakše osamostali tzv. hrvatski jezik i obezbedi primat latinice nad ćirilicom (o čemu opširno pišem u knjizi: "Borba za ćirilicu i srpski jezik", Andrićgrad, 2018).
Budući da se sve što ne potpada pod tako shvaćenu "službenu upotrebu" određuje pozivanjem na ovaj Zakon, stvorena je paradoksalna situacija - da je Zakon iz 1991. godine praktično nadređen Ustavu iz 2006. godine. Zato je odavno bilo neophodno taj Zakon usaglasiti s Ustavom, što je pre svega podrazumevalo proširenje domena službene upotrebe jezika i pisma. I, zaista, Ministarstvo kulture i informisanja u saradnji s Odborom za standardizaciju srpskog jezika napravilo je tekst izmena i dopuna toga zakona još 2017. godine. U njemu je sfera službene upotrebe jezika i pisma proširena i jasno definisana, jer je vezana za sferu upotrebe samog književnog ili standardnog jezika srpskog: službena upotreba je obavezna gde i upotreba srpskog književnog (standardnog) jezika.
S obzirom na to u kakvom su stanju srpski jezik i ćirilica, i da je to stanje iz dana u dan sve teže, a postojeći zakon nije usaglašen sa važećim Ustavom, logično je bilo očekivati da će Izmene i dopune Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma dobiti podršku Vlade i otići u skupštinsku proceduru. U prilog tom očekivanju bile su neretke najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o neophodnosti očuvanja i zaštite srpskog jezika i ćirilice kao temeljnih identitetskih kriterijuma.
Podsetimo se samo nekih predsednikovih najava i obećanja po pravilu davanih na susretima sa Srbima iz regiona (najčešće iz Republike Srpske i Crne Gore). Tako je on 4. 8. 2017. obećao "donošenje dokumenta kojim će se štititi srpski jezik, kultura i istorija". Taj dokument nazvan je Deklaracijom o opstanku srpskog naroda, a kasnije preimenovan u Deklaraciju o očuvanju srpskog jezika. Više puta najavljeno, usvajanje te deklaracije nikad nije ostvareno, zbog toga što je, kako je sam predsednik obrazložio, on želeo "da dobije širu međunarodnu podršku, a ne širu međunarodnu osudu". On je i 20. 6. 2018. posebno istakao potrebu "zajedničkog rada u oblasti zaštite jezika, kulture i nacionalnog pisma", dok je 28. 6. 2019. najavio "da će se u budućnosti posebno raditi na očuvanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma". Slično je ponovio i 16. 5. 2020. istakavši da je "obaveza naše države čuvanje nacionalnog i verskog identiteta, srpskog jezika i ćiriličkog pisma". Na sastanku održanom u Banjaluci 23. 7. 2020. godine čelnici Srbije i Republike Srpske dogovorili su se da zajednički izrade zakon o zaštiti ćirilice i srpskog jezika. Vučić je naglasio da treba da taj zakon "u identičnim tekstovima usvojimo u oba parlamenta kako bismo dali doprinos jačanju uloge i značaja našeg jezika i pisma.
Izmene zakona čame u fioci
Izmene Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, kojima se štiti ćirilica, već godinama čekaju da budu usvojene.
Predlog izmena uradilo je Ministarstvo kulture u saradnji sa predstavnicima Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU. U predlogu stoji da ćirilica mora da ima prednost u odnosu na latinicu - pomoćno pismo. Ćirilicom je obavezna komunikacija u pravnom prometu, u nazivima preduzeća, njihovih sedišta i delatnosti, kao i na deklaracijama, potvrdama i računima. Škole, mediji, javna preduzeća, profesionalna i strukovna udruženja čiji je osnivač država ili imaju državni kapital, moraju isključivo da koriste ćirilicu...
"Novosti" su pokušavale da dođu do odgovora - zbog čega ovaj propis čami u fioci, ali nadležne institucije ostajale su neme na sva naša pitanja.
To je prirodno i to je naše pravo i nemamo namere da oklevamo u tome. (...) Nikome nećemo braniti upotrebu drugog pisma, i latinica je naša, ali ćirilicu želimo posebno da zaštitimo i sačuvamo". Realizacije te ideje, međutim, nema na vidiku.
Nije li vreme da se ove dve ideje predsednika Vučića ujedine - da se zajedno sa izmenama i dopunama zakona o udžbenicima u proceduru stave i predložene Izmene i dopune Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, koje su, nerazumno, pune tri godine zapretane negde u fiokama Vlade Srbije. Ili će i inicijativa o udžbenicima doživeti višeputno ponovljenu inicijativu o nužnosti zakonske zaštite srpskog jezika i ćirilice.
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)