SANJAM DA SA BEČKOM OPEROM PLEŠEM U BEOGRADU: Gala Jovanović, naša cenjena balerina, odbrojava dane do kraja pandemije kovida 19

Goran Čvorović - stalni dopisnik iz Pariza

14. 03. 2021. u 13:19

BILA je Mirta u "Žizeli", ulična igračica u "Don Kihotu", Vila Jorgovan u "Uspavanoj lepotici", igrala četiri velika labuda u "Labudovom jezeru". Kad čovek radi ono što voli, strast vremenom može da bude samo jača. Život bečke balerine Gale Jovanović (31), rođene Beograđanke, pravi je primer za ovu maksimu.

САЊАМ ДА СА БЕЧКОМ ОПЕРОМ ПЛЕШЕМ У БЕОГРАДУ: Гала Јовановић, наша цењена балерина, одбројава дане до краја пандемије ковида 19

Gala Jovanović / Foto Marian Furnika

- Kad se približim zgradi Opere, i dalje me oduševljava. Ni posle 15 godina ne mogu da je se nagledam! Zadivim se svaki put kad je vidim - ističe Jovanovićeva, za "Novosti".

Uspešna životna priča uvek je podstrek za mlađe generacije. Počela je da igra sa četiri godine u školi "Braća Stamenković". Odmah se, kaže, zaljubila u balet. Kasnije je pohađala baletsku školu "Lujo Davičo", a u trećoj godini srednje škole, 2005, otišla je na takmičenje u Berlin, pa u Lozanu. To je bilo presudno. Htela je da se dalje razvija, pa je poslala snimke u Cirih i Beč. Primili su je u obe škole! U poslednjem trenutku, odlučila se za Beč. U sećanju iz najranijeg doba zauvek će joj, kaže, ostati to što joj je prva godina baletske škole bila prekinuta zbog bombardovanja:

- Pohađala sam je samo do marta. Svi smo onda prešli u drugi razred. Upamtila sam, naravno, i svoju profesorku u srednjoj školi, Milicu Bezmarević, od koje sam dosta naučila.

Danas je cenjeni polusolista čuvene Bečke opere. A prvih dana u carskoj prestonici sve je bilo novo i drugačije. Nije znala nemački, govorila je engleski i tako se sporazumevala. Slično je bilo i sa drugima. Primili su je na treću godinu, ali je u Beogradu išla dve godine ispred, tako da nije ništa izgubila.

Dalje je sve teklo kao na filmu. Već na sredini završne godine su joj dali ugovor aspiranta, neku vrstu predangažmana za Narodnu operu. Igrala je nekoliko meseci predstave i učila repertoar, da bi joj već u junu ponudili pravi ugovor. Bila je u Narodnoj operi do 2012, kada je postala član Bečke opere. U međuvremenu je 2015, promovisana u polusolistu.

- Uloga polusoliste podrazumeva da mogu da nastupam i solo, i sa grupom. Nedavno smo imali premijeru opere "Četiri" kompozitora Gustava Malera koju je postavio Martin Šlepfer - ističe naša sagovonica, čiji su baletski uzori Silvi Gilen, Svetlana Zaharova, Marijanela Nunjez, dok je kod nas, dok je bila mlađa, volela da gleda Milu Dragićević i Anu Pavlović.

EPA

Njene nastupe prate lepe kritike:

- Uvek je laskavo dobiti pozitivan odjek, kad se nešto odigra. Ulaže se dosta truda i rada, pa smo svi na kraju zadovoljni. Znamo, na osnovu toga, i šta da uradimo da bismo bili još bolji.

Gala Jovanović je bila i zaštitni znak Beogradskog festivala igre. Kao naš umetnik koji živi u inostranstvu, snimala je zvanični spot za festival, 2018. godine, na poziv Aje Jung. Dobila je tom prilikom i VIP nagradu, što joj, kako ističe, veoma znači. Ipak, u svom rodnom gradu još nije nastupala, otkako je otišla.

- Bio je takav splet okolnosti. Nadam se da će uskoro biti prilike. Volela bih da gostujem u Beogradu sa Bečkom operom. Ili da učestvujem na nekom festivalu. Bilo bi to, zaista, lepo!

Život u Beču je, kaže, udoban, miran i opušten. Ipak, epidemija korone joj je u međuvremenu, kao i svima, dosta poremetila život. Bečka opera je zatvorena, nema predstava, sve je stalo:

- Nismo radili od marta do septembra, a Opera je ponovo zatvorena od 1. novembra do daljeg. To je veoma duga pauza, gubi se forma, godinu dana je veoma mnogo za karijeru igrača. Htela bih na scenu, da igram, da dolazi publika. Osećam kao da mi je to oduzeto. Nema ni druženja i nalaženja sa prijateljima, ne rade restorani, ne može da se popije kafa. Čudno je vreme, kao da je izbrisano. Kao da nema vremena!

Bilo joj je, ističe, dugo potrebno da shvati šta se dešava, da prihvati karantin i zatvaranje institucija, sve dok nije postala svesna da ljudi zaista leže na intenzivnoj nezi i da se bore za život:

- Žao mi je svih, pre svega onih koji su umrli ili izgubili nekog člana porodice, a onda i onih koji ne mogu da rade. Ne možemo samo na sebe da mislimo, moramo da spasavamo živote. Korona je još jednom pokazala da na svetu nema pravde.

Ipak, vidi svetlo na kraju tunela. Uzda se u vakcinu i veruje u nju. Posle svega, samo želi da se život vrati u normalu:

- Ne treba bolje od toga! Neka bude samo kako je bilo. Volela bih da ljudi razmišljaju optimistički, jer čovek sam ne može da utiče na višu silu. Nerviranje tu ništa ne može da promeni. Zato treba ostati pozitivan, koliko god se to može.

NEDOSTAJE MI PORODICA

RODNI grad i porodica Gali mnogo nedostaju:

- Uglavnom sam tokom cele godine mnogo angažovana, ali leti uvek pronađem vremena da dođem. Ali, sada, zbog pandemije, nisam bila još od jula 2019, i to mi, zaista, teško pada. Obavezni su testovi i karantin na povratku, sve je komplikovano. Sada je zaista opasno putovati, bez preke potrebe. Ne usuđujem se. Nije otišao niko ni od mojih kolega. Radimo i čekamo da sve ovo prođe. Nadam se da će do leta sve to biti prošlost!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

PLAŠIM SE JEDNE STVARI: Trener Štutgarta pred meč sa Crvenom zvezdom