Kultura

POGLED ISKOSA - Šobajićev integralizam

Дејан Ђорић

30. 03. 2021. u 15:59

MILOŠ Šobajić je slike i skulpture u poslednjih 20 godina izlagao u nekim od najvažnijih galerijskih prostora u Evropi i Srbiji.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Шобајићев интегрализам

Foto Arhiva

O njegovom radu publikovano je šest monografija, od toga tri kod velikih francuskih i engleskih izdavača. Nedavno su britanske i američke knjižare snabdevene sa najnovijom, knjigom velikog formata izdavača Filip Vilsona, a u novoj galeriji "Kombank dvorane" (bivši Dom sindikata) osim novih radova predstavljena je i Šobajićeva autobiografija.

Činjenica da je i Lusi-Smit napisao monografiju Miloša Šobajića, koji je zbog svoje naglašene nacionalne orijentacije, izlaganja na Venecijanskom bijenalu i prosrpski napisane monografije Petera Handkea, imao problema sa francuskom javnošću, govori o tome koliko je Šobajić danas značajan.

On je predavač na uglednim univerzitetima od kineskih (kineska umetnost je u velikom usponu) do matičnog "Megatrenda". Uspeo je pre svega zato što je verovao u to što radi i nikada nije komercijalizovao svoje stvaralaštvo. Njegov razvitak bio je postupan i logičan, od prvih slika pod uticajem estetike grupe Mediala do današnje, uslovno rečeno ekspresivne figuracije, njegov put nije bio praćen naglim prekidima i započinjanjem nečeg sasvim drugačijeg i suprotnog, što je česta osobenost (post)modernih umetnika. Nikada nije dovodio u pitanje samosvojnost svoje umetnosti i svoje dobre namere. Zato Šobajić danas zauzima središnju, posredničku ulogu, mladima može da bude uzor i kao umetnik koji ceni tradiciju (njegov pariski atelje nimalo slučajno bio u Bato Lavoaru, stecištu modernih majstora) i kao stvaralac otvoren za najnovije. Sa njim ponovo Srbija ima svetskog umetnika koji je u mnogo čemu ispred vremena i on je sada uz Marinu Abramović najcenjeniji naš stvaralac u svetu. Snaga i integralizam njegovog opusa ne samo da nadilaze lokalno, već i podelu na tradicionalno i avangardno. Zato Lusi-Smit opravdano piše o Rembrantovom "Odranom volu" i slikama Fresisa Bejkona kao pretečama Šobajićevog opusa. Šobajić kaže da se umetnost podelila na desnicu i levicu, na konzervativne slikare čiji su realizam i tradicionalizam vid kiča i na postkonceptualiste koji se zbog navodnog napretka bave besmislenim eksperimentima. Rad novih umetnika otuđuje publiku od umetnosti pa ona više ne ulazi u galerije samim tim što sa likovnošću nema nikakve veze. Šobajić kaže da umetnost ne služi za čulno uživanje već za buđenje svesti, likovno delo je filozofsko i treba da ostavi utisak na posmatrača, da ga razdrma, natera da se zamisli a ne da ga razonodi. Utemeljen u likovnom a ne u širem pojmu vizuelnog, spreman na ustupke osim da izda slikarstvo sa kojim je počeo, Šobajić nalazi da je prava umetnost u središtu između krajnosti. Sve je već viđeno na svetskoj sceni i samo je Šobajiću posle medialnih harizmata uspelo šire da zainteresuje javnost.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ITALIJU TRESE AFERA OKO NAMEŠTANJA MEČEVA: U dokumentima i ime ovog srpskog fudbalera

ITALIJU TRESE AFERA OKO NAMEŠTANjA MEČEVA: U dokumentima i ime ovog srpskog fudbalera