Kultura

NA DANAŠNJI DAN ROĐEN BORA STANKOVIĆ: Smatra se začetnikom moderne srpske književnosti, prava vranjanska duša

J. Stojković

31. 03. 2021. u 09:34

NA današnji dan pre 145 godina u Vranju je rođen jedan od najznačajnihih srpskih pisaca, začetnik moderne u Srbiji, Borisav Stankovića.

НА ДАНАШЊИ ДАН РОЂЕН БОРА СТАНКОВИЋ: Сматра се зачетником модерне српске књижевности, права врањанска душа

Bora je rođen u Vranju, vrlo rano je ostao bez roditelja, tako da ga je odgajala baba po ocu, Zlata. Ulica u kojoj je Bora odrastao i gde se danas nalazi muzej kuća sa njegovim imenom nosi ime Baba Zlatina.

Nakon završetka osnovne škole i sedam razreda vranjske gimnazije, školovanje nastavlja u Beogradu, gde postaje pravnik. Iako je relativno mlad otišao iz rodnog Vranja, celog života ga je nosio u srcu, o čemu svedoči i njegov književni opus.

Njegovo stvaralaštvo svrstava se u realizam, mada ga savremena kritika smatra začetnikom moderne srpske književnosti. U svojim delima upečatljivo je opisao vranjsku gradsku čaršiju i tragične sudbine Vranjanaca, raslojavanje i neretko propadanje i degeneraciju starih trgovačkih porodica.

Kroz njegovo delo provlači se poetika čulnog, po čemu se posebno izdvojio na tadašnjem književnom nebu Srbije. Svoju najpoznatiju dramu Koštana, objavio je 1902. godine, kada je u književnost uveo vranjanski govor. Osam godina kasnije 1910. objavio je svoj najpoznatiji roman Nečista krv.

U godinama koje dolaze objavljuje pripovetke, romane i drame koje se uglavnom vežu za Vranje. Njegov grad odužio mu se otkupljivanjem rodne kuće koja postaje Muzej kuća, podizanjem spomenika u gradskom parku i organizovanjem kulturnih manifestacija njemu u čast. Brojne obrazovne i ustanove kulture nose njegovo ime, Biblioteka, teatar, Književna zajednica....

Zanimljivo je da se Bori nije dalo da starost dočeka u Vranju iako je to želeo. Pisac Bora Stnaković u Vranju 1926. sagradio novi dom, u ulici Kneza Miloša,ali nije dočekao da se u njega useli. U njoj živi Vera Dimić, koja ima stanarsko pravo.

Bora je od tadašnje Skupštine opštine Vranje zahtevao da mu daju plac na kome će sagraditi kuću, što je i učinio 1926. godine. Kuća se nalazi u Ulici kneza Miloša u Vranju i gotovo je identičnog izgleda u odnosu na ono kako ju je Bora sagradio. U martu 1927. godine Bora je penzionisan, nažalost u oktobru je preminuo, ne dočekavši da živi u toj kući.

Preporučujemo

PISAC KOJI NE UME DA PIŠE: Nove reči su bile u totalnoj svađi sa starim

Kultura

0 0

PISAC KOJI NE UME DA PIŠE: Nove reči su bile u totalnoj svađi sa starim

30. 03. 2021. u 15:59

TRAŽIO JE ČUDA MALIH STVARI: U Krakovu preminuo veliki poljski pesnik i esejista Adam Zagajevski

Kultura

1 2

TRAŽIO JE ČUDA MALIH STVARI: U Krakovu preminuo veliki poljski pesnik i esejista Adam Zagajevski

22. 03. 2021. u 23:11

BEG IZ PLIĆAKA DUHA: Stevan Tontić, dobitnik Disove nagrade

Kultura

0 2

BEG IZ PLIĆAKA DUHA: Stevan Tontić, dobitnik Disove nagrade

23. 03. 2021. u 12:41

Kultura

0 0

DVA KRILA POEZIJE: Savremena masovna kultura, koja je katkad zabavna i nije uvek štetna, ipak ne zna do kraja šta je duhovni život

23. 03. 2021. u 19:19

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 59

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15