Kultura

POZORIŠNA KRITIKA: Metafizičko putovanje ka sebi od sebe

Dragana Bošković

05. 04. 2021. u 10:20

TEKST "Orlando: Biografija" Virdžinija Vulf (1882-1941) posvetila je svojoj intimnoj prijateljici, Viti Sakvil-Vest, ironično romansirajući njena životna zbivanja i karakterne osobine.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Метафизичко путовање ка себи од себе

Od tada, ovaj životopis, različit od postupka toka svesti, koji praktikuje Vulf u svojim romanima ("Gospođa Dalovej", "Ka svetioniku", "Talasi"...), izaziva polemike. Orlando, mladić/devojka su eterični, o njima se govori, njih obožavaju, a da oni gotovo i ne učestvuju u tome. Mladić Orlando se, posle sedmodnevnog sna budi - kao devojka Orlando. Bajkoliki svet čini afektivni život Orlanda i karakteriše ga. Per Gintov srodnik, Orlando, trebalo bi i da završi u dalekim sferama, koje ne znaju za ljudske vrednosti, kao ni za muke fizičkog bivstvovanja... Na tom mestu, na samom kraju predstave (koja traje neopravdano dugo, oko dva ipo sata), Goran Ferčec daje reč glavnom liku, da progovori o poslednjem stoleću, u Orlandovom trista godina dugom životu (što je očigledan motiv večne mladosti i večnog života).

Bojan Đorđev se, sa saradnicima (Tanja Šljivar, dramatizacija i Goran Ferčec, završni Orlandov monolog) odlučio za eklektiku. Lep u svojoj koloritnosti (kostim Maja Mirković), poigravajući se, prilično uspešno, ismevanjem konvencija, kao društvenih, tako i umetničkih (u romanima pogotovo), ironični filozofski životopis dvopolnog Orlanda se, ipak, zagubio u preteranom insistiranju na formi, što je svojevrstan paradoks, u odnosu na nameru (put ka sebi od sebe), sa kojom je tekst napisan. Nije slučajno što ga je Robert Vilson video kao Orlandovu monodramu - svojom dvopolnošću ovaj "junak" (bio bi u pikarskom romanu, koji se takođe ironzira) nastoji da spozna svet u njegovoj sveukupnosti, muškoj i ženskoj. Ta ironija unutrašnjeg pogleda, jasna nit ličnog Orlandovog doživljaja, lažni istoricizam, zbegavanje konačnih životnih i moralnih izbora - razvodnjeni su nasilnim uvođenjem ovovremenih čuda, mobilnih telefona i rolera...

Na kraju, kada na mapiranje Orlandovog unutrašnjeg sveta stvaraoca, pisca poeme "Hrast", naseljenog maštovitim, neverovatnim likovima, kao materijalom za stvaranje, "padne", sa pozorišne rampe, monolog "Stoleće", gledalac je zbunjen. Nemajući mogućnost da se vrati na tekst, da ga pročita i doživi višestruko, biva uveden u Orlandovu kontemplaciju, koja je sušta suprotnost njegovoj razigranosti mašte, dečjoj surovosti dvopolnog "evrimena", persiflaži istorije sveta i žanrova...

Figure, koje, diveći se Orlandovoj univerzalnosti, žale za ovozemaljskim izgubljenim divotama - Kraljica Elizabeta (slikovita Aleksandra Nikolić), Ruska princeza Saša (eterična Kalina Kovačević), Nik Grin, Pesnik (efektan Nikola Vujović), Rumunski nadvojvoda/nadvojvotkinja (slikovit Zoran Ćosić), Turski ljubavnik (duhovit Pavle Jerinić), Ciganin Rustem (egzotičan Miloš Đorđević), Madam di Defand (neobična Vanja Ejdus), Prostitutka Neli/Kraljica Vikorija (upečatljiva Sena Đorović), završnim Orlandovim monologom bivaju skrajnute, jer se on odnosi na poslednje stoleće. Vulf svoj putopis završava tačnim datumom, godine 1928.. Zašto bi se proširivala ta determinisanost?

Na osamdesetogodišnjicu odlaska veličanstvene Virdžinije Vulf, dobili smo zanimljivu predstavu po motivima njenog "Orlanda", a da ga nismo videli zaista protumačenog na sceni.

Perspektivni mladi glumci, Dragan Sekulić i Iva Milanović (naizmenično u ulozi Orlanda i Marmadjuka), bez napora i impresivno su ušli u složenu strukturu vrhunske literature i autentičnu istinitost pozorišnog izraza.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 67

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 3

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15