POGLED ISKOSA: Slobodom protiv geometrije Milorada Bate Mihailovića
GALERIJA "Rima" sa svoja dva izlagačka prostora u Kragujevcu i Beogradu, jedno je od kultnih mesta na mapi moderne i savremene srpske likovnosti.
Ona je centar ne samo za organizaciju kvalitetnih izložbi već i za zamašno izdavaštvo u vidu obimnijih kataloga i kapitalnih monografija sa studioznim tekstovima. Tokom marta i aprila u beogradskom ogranku te galerije održava se izložba slika i radova na papiru slikara i akademika Milorada Bate Mihailovića (Pančevo, 1923 - Pariz, 2011). Time se obeležava i 10 godina od njegove smrti. Na ovom manjoj ali doslednoj izložbi nije reč o crtežima već o zrelim ostvarenjima kolorističkog tipa na kojima dolazi do izraza sva osobenost tog stvaraoca - od dinamičke kompozicije, kosih i spiralnih poteza, likovne drame do forsiranja crvene boje i slobodno rešene celine u znaku prevlasti apstraktnog.
Vidimo da se crvena boja rano pojavljuje kod ovog slikara i trajno će obeležiti neke od njegovih najboljih radova, kao što je ciklus insipirisan Amerikom. Može li se kvalitetno slikarstvo zasnovati na estetici mrlje, udara četke na površinu i gestualnosti?
Mihailović, pripadnici grupe Gutai i brojni nekada avangardni slikari iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka dokazuju da može. Tašizam ili slikarstvo pomoću tačke i mrlje, poslednja je francuska istorijska avangarda. Sa njom se završava veliko francusko slikarstvo kao najnaprednije u protekla četiri veka (Dado Đurić ga je smatrao najvrednijim u celoj istoriji umetnosti).
Sa Mihailovićevim slikama uočavamo da je estetika slobodnog slikarskog čina, naznačena još kod Engleza Aleksandra Kazensa u 18. veku i njegovom metodu slikanja pejzaža pomoću mrlja (na nemačkom fleka) i u dalekoistočnoj umetnosti, možda i ne toliko drugačija od klasičnog slikarstva. Kod Mihailovića isto tako dolazi do izražaja težnja ka čistoj, tačnije (od naracije) oslobođenoj likovnosti, koja podrazumeva i neke postavke figuracije: centar i periferiju slike, kompozicionu ravnotežu masa, kontraste ili harmonije boja, dijagonalnu, horizontalnu ili vertikalnu kompoziciju i sl. Nova je ogoljenost, svedenost tih osnovnih elemenata slike, naznačena još kod Vasilija Kandinskog oko 1915. godine.
Mihailović slika snažno, izrazito i upečatljivo, njegov obračun sa slikom uvek je konačan i dosledan. U delo ulaže mnoge tada nove i aktuelne metode, od gestualnog slikarstva, curenja likida (dripping) do monohromnog nabojavanja i nadrealističke dekalkomanije. Te bogate, možda i prebogate slike u formi i fakturi, uvek su tople i ljudske u izrazu i boji, dakle, pomalo i nesvršene, potpuno lišene tehničenja geometrijske apstrakcije. Ukupno, zapravo, samo svedoče o silovitoj, hrabroj prirodi slikara koji je, kako bi Pikaso rekao, "Imao sunce u stomaku".
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)