IN MEMORIAM: Voja Marjanović (1934-2021), istaknuti kritičar u oblasti literature za decu, ostavio bogat književni opus
NA Preobraženje daleke 1934. godine na Ubu rođen je Voja Marjanović, jedan od naših najvećih proučavalaca i književnih kritičara u oblasti literature za decu i mlade.
Voja Marjanović / Arhiva
Detinjstvo i ratne godine proveo je na relaciji između Beograda i rodnog Uba, gde je učio školu u porti gradske crkve. Posle rata njegova porodica pretrpela je nepravednu nacionalizaciju od strane komunista, koji su njegovim uzornim roditeljima i ugostiteljima oduzeli imovinu. Posle završene gimnazije upisuje studije jugoslovenske književnosti u Beogradu i diplomira 1960. godine.
Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu (1978) sa temom "Pripovedački svet Branka Ćopića". Sa profesorom Todeom Čolakom priređuje Čitanku za sedmi razred, koja je doživela osam izdanja u Zavodu za izdavanje udžbenika i nastavnih sredstava. Dvadesetak godina radio je u Medicinskoj školi, a potom na Pedagoškoj akademiji za vaspitače na Dedinju, gde je i penzionisan.
Putovao je i obilazio mnoge zemlje (Engleska, Rusija, Bugarska, Grčka, Mađarska, Belgija, Češka, Švajcarska, Austrija, Italija, Turska, Azerbejdžan, SAD). Učestvovao je na brojnim književnim festivalima ondašnje Jugoslavije: od "Kurirčeka" u Mariboru do "Zmajevih dečjih igara" u Novom Sadu. Jedan je od osnivača književnog kluba "Branko Ćopić" u Beogradu.
Prvu knjigu "Detinjstvo i poezija" objavljuje 1968. godine. Od tada pa sve do svoje smrti neprestano radi, piše i objavljuje. Za sobom je ostavio vrlo bogat i raznorodan književni i naučni opus od 85 žanrovski različitih knjiga za decu i odrasle. Naravno, najveći deo zauzimaju knjige za decu i mlade, koje je pasionirano i pedantno preporučivao čitaocima časopisa ("Savremenik", "Bagdala", "Stremljenja") i listova ("Književne novine", "Politika", "Borba", "Večernje novosti", "Prosvetni pregled"). Dobitnik je brojnih priznanja za svoj književni i naučni rad, među kojima nagrade Zmajevih dečjih igara, Povelje za životno delo Udruženja književnika Srbije, "Sima Cucić", "Vitezove" povelje za životno delo i dr. Desetine knjiga posvetio je književnom stvaralaštvu Branka Ćopića ("Ćopić ili prisutnost", "Kazivanja o Ćopiću", "Ćopićev svet detinjstva", "Vertikale trajnog Ćopića"...).
Marjanović je pripadao onim kritičarima sa moralnom obavezom i mentorskim iskustvom, koji argumentovano i bez pardona, vrlo autoritativno i dobronamrno, iskazuju svoje sudove i saznanja. Iz niza njegovih izdanja izdvajaju se udžbenici, antologije, studije i ogledi: "Lica i naličja dečje književnosti", "Književnost za decu i mlade", "Moji pogledi", "S piscima i knjigama", "Da ili ne", "Nova antologija srpske poezije za decu i mlade", "Kritički mozaik", "Književna razmatranja" i dr.
Gordana Maletić je priredila knjigu razgovora sa profesorom Marjanovićem "Detinjstvo kao mit" (2006), koja prati njegov životni i literarni put. O Marjanovićevom bogatom i raznorodnom stvaralaštvu veoma afirmativno pisali su naši ugledni književni kritičari, pisci i publicisti, kao što su: Čedomir Mirković, Radojica Tautović, Boško Novaković, Tihomir Petrović, Milosav Buca Mirković, Radomir Životić, Živan Živković, Pero Zubac, Milenko Maticki, Mićo Cvijetić, Miomir Milinković, Nikola Cvetković, Predrag Jašović i mnogi drugi. Svi su saglasni u oceni i doprinosu Marjanovićevog stvaralačkog angažmana u oblasti književnosti za decu, ali i književnosti za odrasle. Naime, Marjanović je često pisao eseje, oglede i prikaze o savremenim piscima i pesnicima, trudeći se da njegova preporuka i visprena kritička opservacija dopre do čitalaca.
Odlazak profesora Marjanovića predstavlja veliki gubitak za našu nauku, a posebno za književnost za decu i mlade.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
VODITELj DAO OTKAZ NA "PINKU" Sada otkrio razlog: "Nisam mogao lažno da se smejem..."
"NISAM mogao da se lažno smejem. Više puta sam davao otkaz."
25. 01. 2026. u 19:27
TRAMP PROMENIO PLOČU: Povukao izjavu posle intervencije kralja Čarlsa
DONALD Tramp povukao je svoje izjave o britanskim trupama u Avganistanu, navodno nakon što je zabrinutost britanskog kralja prenesena Beloj kući. Veruje se da je upravo intervencija Njegovog Veličanstva uticala na američkog predsednika da odustane od tvrdnje kako su se britanske trupe držale podalje od prve linije ratišta u Avganistanu, piše Telegraf.
25. 01. 2026. u 16:29
JEDAN POZIV SVE PROMENIO: Mira Banjac htela da se ubije zbog zelenaša - "Jaukala sam beogradskim ulicama, bila sam na ivici"
GLUMICA je jednom prilikom otkrila da je sedamdesetih godina imala problem sa zelenašima kojima je dugovala ogromnu svotu novca.
24. 01. 2026. u 08:41
"TO JE NEMAČKA SRAMOTA" Šreder: Mi smo krivi što je Rusija okupirana u dva svetska rata
Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder rekao je da Rusiju ne treba demonizovati. Takođe se zalagao za obnavljanje energetske saradnje sa Rusijom. O tome je pisao u svojoj kolumni za Berliner cajtung.
24. 01. 2026. u 20:03
Ognjen i Mina ćerki dali IME španskog porekla - vezuje se za Bogorodicu
VODITELj Ognjen Amidžić dobio je treće dete. Njegova supruga Mina Naumović porodila se 24. januara i na svet donela zdravu devojčicu.
25. 01. 2026. u 17:35
TUKAO ME JE SVAKI DAN: Goca Lazarević progovorila o teškoj prošlosti - "Mnogo sam se namučila, sve je bilo surovo"
PEVAČICA je u više navrata otvoreno govorila o svom privatnom životu.
24. 01. 2026. u 11:12
"TRAMP TAMO DA IZBACI 1000 VOJNIKA NA OSTRVO, NIKO MU SE NEĆE SUPROSTAVITI" Vučić o Grenlandu - Kada pitam a kako Kosovo, svi spuste glavu!
GOVOREĆI jutros u emisiji "Jutro" na Televiziji Prva, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dotakao se i licemerja međunarodne zajednice kada je u pitanju odnos koji sada imaju po pitanju Grenlanda i onaj koji su nekada imali po pitanju Kosova i Metohije.
25. 01. 2026. u 13:20
U FEBRUARU POTPUNI KOLAPS POLARNOG VRTLOGA? Hladna masa zalediće Evropu, evo šta nas očekuje
NAKON stratosferskog zagrevanja početkom februara, najnovije prognoze pokazuju potencijalni potpuni kolaps polarnog vrtloga, što će na kraju dovesti hladan vazduh i u Evropu, piše Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. u 14:21
DEVALVIRALA JE JUTARNjI Kolega oštro o Jovani: "Imam problem što radi na nacionalnoj televiziji"
VODITELj Ognjen Nestorović bez ulepšavanja i zadrške progovorio je o svom odnosu sa Jovanom Jeremić, koleginicom koja danas radi u medijskoj kući u kojoj je on nekada gradio svoju novinarsku i voditeljsku karijeru.
25. 01. 2026. u 20:42
Najnovije iz rubrike
PREMINULA VELIKA ROK ZVEZDA: Bio je član legendarne grupe
BIVŠI gitarista ruske muzičke grupe "Ljube" Jurij Rimanov preminuo je u 70. godini.
25. 01. 2026. u 16:45
NOĆNIM ČITANJEM SE VRAĆAJU KNJIZI: U Francuskoj se održava jubilarna deseta manifestacija posvećena značaju književnih ostvarenja
Balzak, Zola, Šekspir, Dostojevski. Odzvanjaju zidovi francuskih čitaonica i biblioteka ovih dana od rečenica koje su obeležile istoriju svetske literature.
25. 01. 2026. u 09:32
IDEJA ZA „UBISTVO U ORIJENT EKSPRESU “ ROĐENA U SRBIJI: 50 godina od smrti Agate Kristi - "kraljice zločina"
KADA je Agata Kristi dvadesetih godina prošlog veka sela u legendarni Orijent ekspres, nije mogla ni da sluti da će joj upravo taj voz, njegovi putnici i predeli kroz koje je prolazio, podariti jednu od najslavnijih priča u istoriji književnosti.
21. 01. 2026. u 16:48
OBELEŽAVANJE DVA VEKA OD OSNIVANJA : Počeli Dani Matice srpske u Sremskim Karlovcima
NAUČNOM manifestacijom Dani Matice srpske u Sremskim Karlovcima, juče je u tom centru srpske duhovnosti i kulture, počelo obeležavanje dva veka od osnivanja Matice srpske, najstarije književne, kulturne i naučne ustanove srpskog naroda.
21. 01. 2026. u 16:33
SRPSKI NAROD NAJODANIJI VERI KOJU SU MU UTVRDILI PRECI: Objavljen kapitalni zbornik sa međunarodne naučne konferencije "Od Rasa do Nikeje"
ZBORNIK radova sa Međunarodne naučne konferencije "Od Rasa do Nikeje" je svedočanstvo u dva toma, na 1.280 stranica, da je samo u Srbiji na dostojan način, uz učešće 80 naučnika iz 40 zemalja, obeležen opštehrišćanski jubilej 1.700 - godina od Prvog vaseljenskog sabora i 850 godina od rođenja Svetog Save, prvog arhiepiskopa Srpske crkve i najvećeg nacionalnog svetitelja, poštovanog u celom pravoslavnom svetu.
21. 01. 2026. u 12:22
Komentari (0)