VOLIM KAD OKINEM ŽICU: Đorđe Stojković o značaju kontrabasa u njegovom životu i ulogama u "Radio Milevi", "Drim timu", "Tomi"...

MLADI glumac Đorđe Stojković (29), koji je publiku osvojio ulogom simpatičnog kadeta Gruje u "Vojnoj akademiji", dugo je svirao kontrabas u zemunskim i skadarlijskim lokalima. Tokom studija glume na Fakultetu dramskih umetnosti razgaljivao je duše posetilaca kultnih kafana i muzikalnih kolega sa klase.

Foto Luka Vladisavljević/Promo

Omiljeni instrument zasvirao je i u seriji "Radio Mileva", a u kafanu je ponovo zašao zbog uloge Kemala Montena u filmu i seriji "Toma". Dok sa nestrpljenjem iščekujemo da priča o Tomi Zdravkoviću, jednom od naših najvećih boema, stigne na velika platna i male ekrane, glumca Đorđa Stojkovića gledamo u seriji "Drim tim" na RTS 1.

- Znam odavno da sviram gitaru i kontrabas. Završio sam nižu muzičku školu, a sa KUD "Zora" i kontrabasom obišao sam pola Evrope. Nosio sam ga i na fakultet. Imali smo ispit iz glume, pa smo jednu Šekspirovu komediju počeli uz pesmu. Posle predavanja svirao sam u kafani i tako zarađivo za džeparac. Sada je kontrabas u mojoj sobi, oslonjen na zid. Volimo se i kada se dohvatimo jedan drugog, kada okinem žicu i kad krenu duboki tonovi iz njega, to je nešto neverovatno. Kontrabas je osoba, duša, ne može se uporediti ni sa čim. Na snimanju serije "Radio Mileva" Marija Vicković se dosetila da sviram, pa je reditelju Elmiru Jukiću rekla da bi moj junak Gavrilo mogao da svira na nekoj proslavi. Tako je i bilo - započinje razgovor za "TV novosti" Đorđe Stojković.

* Videli smo da je Gavrilo jedan od onih studenata koji okušavaju sreću i uživaju u čarima prestonice. Kakav je njegov karakter?

Foto Luka Vladisavljević/Promo

- Jedan stan u seriji dele dva studenta, Petar, kog igra Filip Đuretić, i moj Gavrilo. Obojica su došli iz unutrašnjosti da bi u Beogradu, kao i većina mladih posle srednje škole, potražili svoju sreću. Gavrilo je na tri fakulteta počinjao studije. On je vetropir i lezilebović, koji pokušava doći do 'leba bez motike. Roditelji mu šalju pare, a on ih laže da studira i tako životari. Konzumira čari Beograda - klubove, splavove, devojke - samo ne radi ono zbog čega je u glavni grad došao i nema jasan cilj u životu. On je mnogo drugačiji od mene, pa sam izašao iz zone komfora. Dijametralno sam suprotan karakter od Gavrila, ali Elmir Jukić i producent Nele Garić su mi dali zadatak da iznesem takav lik. Nadam se da sam u tome bar donekle uspeo. Gavrilov učinak u celom projektu nije završen i verujem da će publika tek videti širok dijapazon njegovih mogućnosti.

 

Foto Luka Vladisavljević/Promo

* U neobičnoj seriji "Drim tim" tumačite proslavljenog fudbalera Dragana Kutlešu, koji se vraća u Srbiju. Zašto?

- Po belom svetu se mogu pronaći takvi tipovi koji nisu preterano obrazovani, ali su našli sreću u fudbalu. Taj sport im je dobro išao, a imali su i sreću da ih neki skaut pogleda i da ih progura u inostrane timove. Moj Dragan je završio u Bajeru iz Leverkuzena, jer je znao da tera loptu baš dobro, proslavio se i napravio veliku karijeru. On dolazi u ključnom trenutku kada je Iliji Iki Srdiću (Lazar Ristovski) i njegovom Bulbuldercu potrebno da odnesu pobedu protiv velikog Partizana. Ika je Draganu pomogao da taštu sahrani nasred fudbalskog terena Ikinog kluba. Kutleša je čovek od reči, ne mnogo bistar, ali pošten. Iz Nemačke je poslao nove golove i tuš kabine, a ceo stadion Bulbulderca je renovirao. Ne samo da je vratio uslugu, nego je i uneo strah u redove Partizana samim tim što je glumio da se zagreva za ulazak u igru.

* Sa rediteljem serije "Drim tim", Dejanom Zečevićem, dobro ste se upoznali tokom tri sezone "Vojne akademije" i serije "Čizmaši". Po čemu pamtite ove "ratne" dane?

- "Vojna akademija" mi je bila predivan deo života. Taj projekat mi je posebno drag, jer sam imao prvu glavnu ulogu i veliku odgovornost da iznesem lik kadeta. Moji drugari sa klase, Anđela Jovanović i Vučić Perović, i ja pokupljeni smo sveži, iskreni i neiskvareni sa fakulteta. Bili smo mladi i neiskusni, išli smo srcem, i bilo mi je prelepo, jer sam bio sa dva ratna druga. Delili smo četiri godine iste patnje, pa mi je bilo drago da mi Vučić Perović u seriji igra najboljeg prijatelja. Zbijali smo šale, vragolije razne i nervirali ekipu ponekad, ali to je sve bio deo snimanja. Odrastali smo zajedno sa "Vojnom akademijom", što nije mala stvar za mladog glumca. Dejan Zečević voli glumce i prema njima se ophodi sa puno razumevanja, i ume da toleriše glumačke bubice zarad sjajnog projekta.

* Nedavno je završeno snimanje "Tome", gde tumačite lik legendarnog kantautora Kemala Montena. Kako ste gradili njegov lik?

- Nikada ranije nisam igrao istorijsku ličnost i to je neverovatno iskustvo. Kemal pripada skorijoj istoriji, ali je mnogo doprineo Bosni i Hercegovini, pa i celoj Jugoslaviji pesmama, tekstovima koji su oplemenjivali i mlade i stare, i pred kojima niko nije mogao da ostane ravnodušan. Zato je na meni bio veliki teret da odigram takav lik, jer su očekivanja bila visoka. Najbitnije mi je da se svidim Sarajlijama, jer je Sarajevo bio njegov grad, i tamo i dalje žive generacije koje su ga poznavale. Trudio sam se da iznesem esenciju njegovog lika, a to je dobrota. Tražio sam ljude koji su Montena lično poznavali. Otac mi je pronašao gospodina Peru, koji u beogradskoj ulici 29. novembra drži lokal i prodaje sarajevske pite. Proveo sam sa njim nekoliko prepodneva pričajući, jer je Pera držao kafić "Cepelin" u Sarajevu, u kome je Monteno zore dočekivao. Kemalova supruga Branka je znala da pozove Peru i da pita "je li onaj moj tu", a kad joj on kaže da jeste, uzvratila bi da to nije problem, samo da zna gde je. Svim ljudima sa kojima sam pričao, glavno je bilo da je Kemal bio dobrica, čovek koji mrava ne bi zgazio, koga je veoma boleo raspad Jugoslavije, koji nije mogao da razume sve te interese. Njegova psiha nije poznavala taj vid političkih razmišljanja i "dobiti" koje su proizašle iz cele te halabuke s kraja osamdesetih. Njegov mozak nije uspeo to da obradi, toliko je bio nevino dobar.

Foto Luka Vladisavljević/Promo

* Projekat "Toma" će nas vratiti u vreme jugoslovenstva i osvetliti nam tadašnju muzičku scenu. Koliko će već postojeća nostalgija za time biti pojačana posle "Tome"?

- Mislim da hoće jer tekst i radnja donose publici ono za čim sada ljudi žale. Videćemo kako su likovi iz tog perioda igrali, veselili se i pili po kafanama, nastupima i turnejama. Prenećemo i vratiti to zaboravljeno vreme. Žao mi je što o tome samo slušam priče, što to nisam mogao da doživim. Gledajući i slušajući dokumentarce, mogu samo da zamislim tu opuštenost i radost u svemu i blagostanje. Nadam da smo uspeli da dočaramo bezbrižnost tog vremena.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije