ĆIRILICA U DIGITALNIM POLICAMA: "Novosti" u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković", u susret stogodišnjici osnivanja

PRE sto godina doneta je odluka da se u Beogradu, na mestu gde se sada nalazi, sagradi Univerzitetska biblioteka.

Foto Z. Jovanović

U maju 1921. profesor Uroš Džonić imenovan je za upravnika, a biblioteka je privremeno smeštena na Filozofskom fakultetu. Zidanje zgrade trajalo je pune četiri godine. Bio je to veliki poduhvat, koji je označio nastajanje ustanove od izuzetne važnosti za obrazovanje, nauku i kulturu čitave Srbije.

- Približavamo se 2026, kada će biti sto godina otkad je Biblioteka otvorena za korisnike - kaže prof. dr Aleksandar Jerkov, upravnik Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković".

- Sada je pravi trenutak da započnemo pripreme. Naš prvi zadatak je da obezbedimo kontinuiran priliv stranih monografija i raspolaganje elektronskim izdanjima tih knjiga.

Do članaka i naučnih tekstova može se doći, ali, u ovom trenutku, ni izdaleka nemamo mogućnost da se u domenu društveno-humanističkih proučavanja nabavi odgovarajuća literatura za naše mlade saradnike-istraživače. Očekujemo pomoć resornih ministarstava, društva i države ne samo u rešavanju materijalnih, već i sistemskih problema. Univerzitet ne vidi značaj najvišeg nivoa bibliotečkog rada za razvoj nastave i nauke, iako je Biblioteka centar za naučna istraživanja koji treba dalje da se razvija.

Uprkos pandemiji, u prethodnih godinu dana Biblioteka je prilično aktivna. Ugostila je mnoge posetioce predstavljajući svoje zbirke na savremen način. Izložbe najčešće priređuje pomoću neverovatne digitalne vitrine. "Medžik boks" je uređaj koji omogućava virtuelno, ali po osećaju gotovo stvarno prelistavanje dragocene i zaštićene bibliotečke građe. U zatvorenoj i zaštićenoj vitrini nalazi se originalni eksponat, a na prednjem ekranu (staklu) osetljivom na dodir, posetioci mogu da pogledaju celu izložbu.

Foto Z. Jovanović

Dosad je digitalizovano više od 600.000 novinskih stranica, rukopisa, monografskih publikacija, starih mapa, doktorskih disertacija, te brojna druga građa od značaja. To je prva i najveća u potpunosti pretraživa digitalna kolekcija na ćiriličkom pismu.

- Upravo digitalizujemo građu iz Ruskog doma o prvom dolasku ruskih dobrovoljaca u Srbiju - kaže dr Adam Sofronijević, zamenik upravnika Biblioteke.

- Oko tri hiljade ruskih dobrovoljaca došlo je za vreme srpsko-turskih ratova i to je pomalo zaboravljena stranica istorije.

Kolekcija "Ruski dobrovoljci Srbije" biće predstavljena u najvećoj pretraživoj biblioteci u regionu (pretraziva.rs), koja je najveći poduhvat Univerzitetske biblioteke u digitalnom domenu.

- Digitalnu infrastrukturu delimo sa drugim institucijama u Srbiji, a dostupni su materijali iz Republike Srpske i Crne Gore - kaže Sofronijević. - Program u koji ubacujemo materijale je urađen u Nemačkoj. To je lep primer kako saradnja sa partnerima iz inostranstva i naša pamet mogu da naprave nešto lepo i korisno za građane Srbije.

Foto Z. Jovanović

Digitalizacija je, ističe Sofronijević, važna za očuvanje nacionalne kulture u savremenom dobu.

- Ako dela stvorena u okvirima srpskog kulturnog prostora nisu dostupna i čitljiva programima koji su zasnovani na veštačkoj inteligenciji, kao da ih nema. Mi se trudimo da te "robote" naučimo ćirilicu. Danas veštačka inteligencija komponuje muziku, piše novinske članke, a brzo će doći vreme kada će pisati i knjige. Za nas bi bilo pogubno da se o istoriji Balkana piše samo na osnovu bugarskih i grčkih izvora. Važno je da naučnicima i istraživačima širom sveta bude dostupna i naša građa. Kako će svet znati šta se zaista dogodilo na Kajmakčalanu, ako "robot" nema podatke iz Srbije?

Foto Z. Jovanović

Danas softveri mogu da automatski pročitaju rukom napisan tekst na srpskom jeziku ćiriličkim pismom. Ovu fazu digitalnog sveta srpska kultura prati otpočetka - kada je 2016. izašao prvi model za nemački jezik, izašao i za srpski i engleski. I ovaj projektat je realizovan u Univerzitetskoj biblioteci, a prve rukopise koje je robot pročitao napisao je Branimir Ćosić (1903-1934).

- Ćosić je umro mlad, a njegova majka poklonila je zaostavštinu svog sina, sa prepiskom i dnevnicima, Univerzitetskoj biblioteci - kaže Sofronijević. - Ona je dobila status posebne biblioteke. Kada smo pravili prvi model programa za srpski, iz tehničkih razloga odabrani su njegovi rukopisi da ih robot pročita. Nisu izabrani rukopisi ni Tesle, ni

Foto Z. Jovanović

Milankovića, ni Andrića, već Ćosićevi. Presudio je obim rukom pisane građe, kao i to što ona ima status kulturnog dobra.

Sve posebne biblioteke, njih 27, imaju svoju priču. Darodavac je bio Joca Vujić, donator Beogradskog univerziteta i poznati bibliofil iz Sente, koji je više od trideset godina sakupljao sve knjige i dokumenta koja se odnose na srpsku istoriju, književnost i kulturu i tako stvorio jednu od najbogatijih biblioteka u zemlji. Dva ormana sa knjigama - svoju ličnu biblioteku, i veliki dobrotvor Luka Ćelović je testamentom zaveštao Univerzitetskoj biblioteci.

Mihajlo Pupin je pred kraj života poklonio deo lične biblioteke:

- Te knjige su dragocene, imaju lični pečat, jer sadrže Pupinove beleške. Romani o Aleksandru Makedonskom su bili mnogo popularni u 19. veku. Imamo više od 150 knjiga koje je sakupio jedan profesor iz Hamburga. Posle rata Nemačka nije imala dovoljno novca za reparaciju, pa je deo plaćen materijalnim dobrima. Tako su ove knjige stigle u Srbiju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije