DRUGARI TIMA NAUČILI SRPSKI ZA TRI MESECA: Školu "Svetozar Marković" od septembra pohađa učenik drugog razreda koji dolazi sa Kube

ON je Zabrana Gonzales Karlos Hoakin. Ili, jednostavno - Tim. Sa porodicom se, prošle godine, preselio sa Kube u Srbiju. Pohađa 2/1 OŠ "Svetozar Marković" na Vračaru.

Hoakin sa učiteljicom Svetlanom Babić / Foto I. Marinković

Od 23. septembra, Tim je drugar iz odeljenja. Iako je, po dolasku u Beograd, znao samo španski, zahvaljujući svojim novim prijateljima i učiteljici Svetlani Babić, Hoakin je već za tri meseca, počeo da se sporazumeva na srpskom. Ljubav, poštovanje i razumevanje, koje je cela porodica doživela u zemlji hiljadama kilometara udaljenoj od njihove matične države, učinila je da odluče da zauvek ostanu u Srbiji.

U razgovoru za "Novosti", roditelji Lidiće i Jamel, profesori sociologije i filozofije na Univerzitetu u Havani, otkrivaju da svoj i život svoje dece nisu više videli na Kubi. Velika ekonomska kriza, politička situacija, briga za obrazovanje, uticali su da "kupe kartu" u jednom pravcu. Prethodno su morali da nađu posao. Iako ne rade u struci, kažu da su srećni. Pomogla im je Jelena Živojinović, naš konzul na Kubi. Odmah po dolasku u Srbiju, znali su da nisu pogrešili.

- Kolega mog supruga je oženjen Srpkinjom i od nje smo čuli za vašu zemlju - priča Lidiće. - Kubancima treba viza za većinu zemalja, a Srbija nije među njima. Ljudi su ovde drugačiji od onih u ostatku Evrope. Slični su nama, prijateljski raspoloženi, nasmejani, spremni da pomognu. Odmah po dolasku smo se osetili, prihvaćenim. Briga, kako će se deca snaći, nestala je već prvog dana. Kada mi je Tim posle škole, za svoje drugare, rekao "Mama, ovo su moji prijatelji", krenule su mi suze.

Tima smo zatekli u učionici. Pomalo zbunjen pažnjom koja mu je poklonjena, na srpskom nam je rekao da je srećan i da voli svoje drugare. Redom je nabrajao imena. Pohvalio nam se i znanjem tablice množenja, koju zna najbolje u odeljenju. Mamu i tatu je "obavestio" da sutra ne ide u školu, pošto je slava Sveti Sava.

Učiteljica Svetlana Babić kaže da joj je rad sa Timom najveći izazov, iako ih je u tri decenije dugoj karijeri, bilo mnogo. Ona ističe, da je biti učitelj poziv, a ne posao. Stvar želje i misionarskog rada.

Kubanac sa odeljenjem / Foto I. Marinković

- Kada mi je, ispred učionice došla divna porodica, videla sam uplašene ljude, strah u očima kome predaju dete - priča nam Svetlana. - Decu nisam imala vremena ni da pripremim. Rekla sam im "Drugari, došao nam je drug sa Kube, koji ne govori ni srpski, ni engleski jezik". On se predstavio, a onda su i oni. Na tabli su nacrtala kubansku zastavu, fudbal, ono što znaju. Onda su počeli neverbalno da komuniciraju sa Timom. Prva i najsimpatičnija situacija je kada je dečak uzeo Hoakimovu ruku i počeli su da je obaraju. Onda su ga spontano grlili, crtali.. Za 45 minuta se igralo, pevalo, pričalo. On nije bio "unezveren" i "izgubljen", nego je izašao iz učionice i rekao svojoj mami - "Mama, ja sam bio sa svojim prijateljima".

Učenje jezika je počelo od komandi uđi, izađi, dođi, pitanja kako se zoveš, koliko imaš godina. Učiteljica je učila tri španske reči, Tim tri srpske. Babićeva ističe da je reč o izuzetno pametnom detetu. Kako mu ne bi dodatno otežavali, pisali su latinocom. Dan po dan, on je počeo da izgovara reči.

- U decembru deca igraju između dve vatre, a Tim bodri svoje drugare dozivajući ih po imenu. Govori im Relja napred, Luka nazad, levo, gore - navodi učiteljica. - Oni se svi kreću, a on vežba srpski. Da nije bilo vršnjačke edukacije, svakodnevne ljubavi, otvrenog srca, ne bih mogla ništa da uradim. Škola nije samo množenje i deljenje, to će i bez mene da nauče. Učenje je proces koji traje, mi nismo procenitelji, nego smo vođe kroz taj proces i motivatori, a pre svega emotivna ljudska bića.

U društvu učiteljice, majke, direktorke i oca / Foto I. Marinković

Timova porodica je, pored ljubaznosti Beograđana, oduševljena gradom i posebno fascinirana starim građevinama, sa modernim reklamama.

JAKNA

TIM je, jednom prilikom, došao samo u dukserici. Pošto je zahladnelo drugari su našli jaknu i dali mu da obuče. Kako bi se što brže prilagodio deca su ga pratila do toaleta, objašnjavali mu kad je veliki odmor, kada da jede, koju svesku da izvadi. Smenjivali su svaki dan pored njega. On je samo ćutao, gledao i snalazio se.

SNEG KAO IZNENAĐENjE

NAJVIŠE muke roditeljima zadaje hladnoća, pogotovo mami. Kaže, tokom najhladinije zime, na Kubi je od 15 do 18 stepeni.

Međutim, zimi su se obradovali Tim i njegova dvogodišnja sestra. Obožavaju da "plivaju" u snegu, da se grudvaju. Kažu da čekaju Božić Batu da dođe na sankama.

Preporučujemo

Društvo

0 1

U SRBIJU PO RADNU KNjIŽICU: Nedostatak stručnih radnika našu zemlju čini sve zanimljivijom strancima

29. 01. 2022. u 10:00

Društvo

4 2

O STARIMA SAD BRINU FILIPINCI: Nedostatak radnika u domovima za najstarije, rešenje traže u inostranstvu

28. 01. 2022. u 08:00

Kultura

1 0

SVE LjUBAVI NA BEOGRADSKOJ ADRESI: Umetnici iz celog sveta članovi baletskog ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu

04. 01. 2022. u 10:47

Ekonomija

0 5

DOŠLI SA HIMALAJA DA PRAVE KVAKE: Sve više domaćih kompanija tvrdi da su prinuđeni da angažuju strane državljane

02. 10. 2021. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije