JEDINI SAM SRBIN PRIMLJEN NA STANFORD: Maturant Stojković ponosno o studijama na prestižnom koledžu

B. B.

09. 05. 2022. u 11:34

MATURANT Treće beogradske gimnazije Mihajlo Stojković biće jedini Srbin na prestižnom američkom Stanford univerzitetu u Kaliforniji.

ЈЕДИНИ САМ СРБИН ПРИМЉЕН НА СТАНФОРД: Матурант Стојковић поносно о студијама на престижном колеџу

Mihajlo Stojković, Foto: M. Anđela

On je dobio finansijsku pomoć univerziteta u punom iznosu od 88.000 dolara, koja pokriva godišnje troškove školarine, smeštaja i ishrane. O kakvom se uspehu radi govori i podatak da je za upis konkurisalo čak 56.000 srednjoškolaca iz celog sveta. Upisna kvota je oko 2.000 brucoša, od kojih je 1.800 mesta "rezervisano" za đake iz SAD. Naš gimnazijalac je ušao u preostalih 200 najboljih među stranim studentima.

U razgovoru za "Novosti" Mihajlo kaže da nije još siguran koje studije izabrati, jer je na američkim univerzitetima drugačiji sistem školovanja. Odluku o studijama u Americi je doneo u prvoj godini gimnazije, a na to su uticale drugarice koje su već upisale Oksford.

Ali, kako bi ispunio cilj, morao je da nauči engleski. Prevodio je pesme na srpski, slušao naučne emisije, cesije. Aplicira se godinu dana ranije i prošle godine u junu polagao je test. Kaže da je uspeh iz škole veoma važan, ali se vrednuju i dodatne aktivnosti, kao i finansijsko stanje roditelja. Ako su godišnja primanja manja od 65.000 dolara, može se konkurisati za pun iznos finansijske pomoći.

- Trenutno me interesuje bioinženjering, ali ako shvatim da mi ne idu matematika i fizika, prebaciću se na političke nauke, sociologiju ili menadžment - kaže Mihajlo.

- Standardizovani test je isti za sve studente. Pitanja iz matematike su lagana, nema puno logike, dok je engleski težak. Od stranih studenata najviše ih je iz Indije i Kine.

Akademci kojima je potrebna velika finansijska pomoć kao što sam ja, rade u kampusu kao asistenti u istraživanju, a zarada je 15 dolara po satu. Radno vreme je deset sati nedeljno.

Pored polaganja SAT testa, kandidati šalju i esej na jednu od šest zadatih tema ili slobodnu. Mihajlo je aplicirao sa istraživanjem o kockanju, koje je lane proglašeno najboljim radom iz sociologije u Evropi, o čemu su "Novosti" pisale. Ali, pored toga, morao je da odgovori i na dodatna pitanja koja je Stanford univerzitet tražio, pet sa odgovorima do 50 reči i tri sa najmanje 250 reči.

- Duži odgovori su bili na pitanja "Pismo budućem cimeru", "Šta je važno za tebe" i "Šta podstiče tvoju intelektualnu radoznalost" - navodi Mihajlo.

- Među kraćim pitanjima su bila "Ako bi trebalo da svedočim o nekom istorijskom događaju, koji bi to bio?". Odgovorio sam da li je Vuk Branković stvarno izdao na Kosovu ili je to samo dodat element izdaje u dosta epskih pesama. Na pitanje čemu se radujem na Stanfordu, napisao sam - predavanjima profesora neurologije Roberta Sapolskog. Bilo je i pitanje šta sam radio poslednja dva leta.

Iako školska godina na Stanfordu počinje polovinom septembra, Mihajlo će otputovati u avgustu kako bi se smestio i pripremio. Kaže da je zauzet pripremama i nema vremena da razmišlja puno kako će se snaći, ali nam otkriva da će mu, osim porodice, najviše nedostajati drugarice Katarina i Vina, koje su mu puno pomogle u pripremama.

TEST

Standardizovani test (SAT) se može polagati i u Americi i u državama širom sveta. U SAD postoji sedam termina, a u drugim državama se uglavnom može polagati pet puta godišnje.

Test se sastoji iz dva dela: engleskog i matematike. Engleski se deli na razumevanje pročitanog teksta i pisanje i jezički deo testa. Pisanje eseja je dodatni deo testa koji ne zahteva svaki fakultet.

Đaci se u Americi u završnim razredima aktivno spremaju za SAT i polažu ga više puta, sve dok ne dobiju dovoljan broj bodova.

DVA ZLATA I SREBRO

Mihajlo je polaznik Centra za talente "Beograd 2", sa kojim je osvojio dve zlatne i jednu srebrnu medalju na međunarodnim takmičenjima. Polaznik je "Petnice", radio je istraživanja u "Vinči", stenfordskoj letnjoj školi, predsednik je odeljenske zajednice. Sve to je doprinelo da dobije indeks prestižnog univerziteta.

- Da nije bilo Centra za talente "Beograd 2" i direktora Nikole Srzentića, nikada ne bih uspeo, niti razmišljao da konkurišem, oni su veliki korak napred za studije u Americi - priča Mihajlo. - Nikola mi je pisao preporuku, a takmičenja na kojima sam učestvovao znatno su mi olakšala upis.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

TAJNA KVALITETA KAFE: Benefiti od zrna do šoljice