Obrazovanje

TRAŽE NOVU REFORMU GIMNAZIJA: Sa 18 predmeta po godini, bez skraćivanja gradiva, đaci preopterećni

Б.Борисављевић

20. 02. 2023. u 20:13

REFORMA gimnazija je, sudeći po rezultatima iz učionica, donela više štete nego koristi. Sa 18 predmeta po godini, učenici su preopterećeni, a smanjenje fonda časova za pojedine predmete, nije praćeno skraćivanjem nastavnog plana i programa za iste.

ТРАЖЕ НОВУ РЕФОРМУ ГИМНАЗИЈА: Са 18 предмета по години, без скраћивања градива, ђаци преоптерећни

Iako su gimanzijalci poznati kao najbolji đaci, visoke ocene nisu potkrepljene odgovarjućim znanjem, pošto se radi o čistoj reprodukciji gradiva. Zbog toga će Društvo direktora škola Srbije, uputiti predlog Ministarstvu prosvete da se urade izmene postojećih nastavnih palnova i programa.

Prema rečima Ivana Ružičića, predsednika Upravnog odbora Društva direktora škole Srbije, broj časova iz likovnog, muzičkog, stranog jezika, fizike, hemije, filozofije je smanjen za četvrtinu, a nastavni program je ostao isti. Kod fonda od dva časa sedmično, to jest 74 časa godišnje, svaki učenik ima 18,5 časova manje. On navodi da, umesto 74 on ima 55,5 časova godišnje da savlada isti program.

- Sa ovakvim "reformama" možemo samo očekivati veoma loše rezultate na državnoj maturi - navodi Ružičić. - Učenici u proseku imaju 6,6 časova dnevno i u ovakvim uslovima nemoguće je organizovati čas odeljenjskog starešine, dodatnu ili dopunsku nastavu, sekcije, pripreme za opštu maturu. Usled velikog opterećenja đaci sve više uče samo za ocenu, a ne za znanje, što ima za posledicu da im je uspeh visok, ali da to nije praćeno pravim znanjem. Treba postaviti pitanje da li veća opterećenost učenika doprinosi njihovom većem i boljem znanju. Najbolji obrazovni sistemi na PISA testiranju (Finska) ima princip "manje je više". naš princip "više je manje", što će dovesti do demotivacije učenika i nastavnika i uništiti dve najbolje karike našeg prosvetnog sistema.

BROJKE

U gimnazijama "na glasu" mesta ima samo za vukovce, pa je poslednji upisni na listi imao više od 90 poena. Tako je poslednji rangirani kandidat u Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu imao 96,38 poena. Donja bodovna granica, u beogradskoj Desetoj gimnaziji "Mihajlo Pupin" bila je 95,08, Trećoj - 93,87, Petoj - 91,30, Četrnaestoj - 90,73, Prvoj - 90 poena.
Konkursom za upis učenika u prvi razred srednje škole, prošle godine, bilo je slobodno 74.982 mesta, od čega je 56.750 mesta u srednjem stručnom obrazovanju, dok je 18.232 mesta obezbeđeno za učenike koji žele da upišu gimnaziju.

Naš sagovornik navodi da je predlog DDŠS da se postupno najpre smanji broj izbornih predmeta sa dva na jedan, a fond tih časova u trećem i četrtom razredu, takođe, sa dva na jedan.

- Paralelno s tim, treba uraditi izmene postojećih nastavnih programa fizike, hemije, biologije, geografije, filozofije, sociologije, tako da učenici u okviru ovih predmeta imaju blok od, na primer 10 časova, koji će obraditi na način kako to predviđa projektna nastava i ta ocena bi bila jedna od iz tog predmeta - kaže Ružičić. - Ovakav vid projektne nastave bi bio prava mala reforma i ispunio bi svoju svrhu, bez svih negativnih posledica koje su stvorene ovakvom ishitrenom i nakaradnom "reformom", koja menja stvari tako što ih razara, a ne da ih fino popravlja i doprinosi istinskom kvalitetu gimnazijskog obrazovanja.