POČINJE PRIJAVA ZA SEPTEMBARSKI UPISNI ROK: Evo na kojim fakultetima ima najviše mesta

MATURANTI koji nisu uspeli da se upišu na neki od sedam univerziteta u Srbiji u prvom upisnom roku, sada imaju novu šansu, jer svi univerziteti organizuju drugi upisni rok, a prijave na Univerzitetu u Beogradu, gde je i ostalo najviše slobodnih indeksa, podnose se sutra i u petak.

šumarski fakultet

Na Univerzitetu u Beogradu ostala su slobodna 3.742 mesta. Profesor dr Dejan Filipović, prorektor za nastavu Beogradskog univerziteta, navodi da su od ukupnog broja na budžetu ostala 1.893 mesta, a 1.849 indeksa ostalo je za akademce koji plaćaju školovanje.

Na pojedinim visokoškolskim ustanovama, kako u Beogradu, tako i u drugim univerzitetskim centrima, ostalo je dosta mesta. Skoro da su prazni smerovi koju školuju nastavnički kadar, pa tako svršeni srednjokolci koji žele da se bave ovim plemenitim pozivom, u drugom upisnom roku mogu da konkurišu na smerovima na kojima se školuju nastavnici fizike, matematike, srpskog jezika i književnosti, istorije (na ovom smeru na Filozofskom fakultetu ima 54 slobodna mesta), ali mesta ima i na učiteljskim fakultetima. Mnogo slobodnih indeksa ostalo je i na fakultetima koji školuju agronome, inženjere šumarstva, stručnjake za rudarstvo i hidrologiju... Tako na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu ima 165 slobodnih mesta, na Tehnološko-metalurškom 160, na šumarskom 125, na Poljoprivrednom 325...

- Šumarski fakultet u ovom - septembarskom roku upisuje još jedan određen broj studenata, koji su, pre svega, studenti koji nisu uspeli da se upišu na budžet na nekom od drugih fakulteta - kaže nam dekan prof. dr Branko Stajić. - Taj broj u poslednjih pet godina iznosi oko 25-30 studenata, što je za nas od posebnog zanačaja. Već je jasno da smo svedoci sve manjeg interesovanja srednjoškolaca za više fakulteta Beogradskog univerziteta, među kojima je i Šumarski. Sada su u toj grupi i pojedini fakulteti za koje je doskora vladalo veliko interesovanje. Razlozi su sve manje dece, a time i studenata, sve veći broj institucija višeg i visokog obrazovanja, niske plate i loš materijalni položaj pojedinih struka, "moda" da se studira sve što je vezano za informacione tehnologije, povećano interesovanje za upis zanatskih smerova u srednjim školama, uvećani troškovi života i celokupnog studiranja u Beogradu, iseljavanje itd.

Prof. Stajić poručuje srednjoškolcima da oni koji završe ovaj fakultet imaju brojne i raznovrsne mogućnosti zapošljavanja.

- Treba im približiti sve lepote i vrline jedne plemenite, divne i izuzetno značajne struke, koja na različite načine doprinosi daljem razvoju i funkcionisanju naše zemlje - ističe ovaj profesor. - Mi smo ove školske godine mnogo uradili na intenziviranju promocije i vidljivosti Fakulteta i njegovih studijskih programa, kao i značaja šuma, gradskog zelenila, drveta i voda za zdravlje i očuvanje životne sredine, ali uočljivog pozitivnog rezultata takvih aktivnosti, nažalost, nije bilo.

Kao jedan od razloga za smanjeno interesovanje prof. Stajić ističe i to što se za šumarski sektor često promovišu pogrešni stavovi nedovoljno kompetentnih pojedinaca ili grupa koji planske i naučno utemeljene rezultate rada šumarskih stručnjaka ocenjuju kao neadekvatne, pa čak i štetne aktivnosti.

- Za otklanjanje te vrste negativnog prizvuka oko Šumarskog fakulteta i cele struke potrebno je vreme i značajna materijalna sredstva i energija svakog pojedinca u okviru Fakulteta, ali i celog sektora - ističe ovaj profesor. - Zato Šumarski fakultet, kroz svoj slogan "Priroda se brani znanjem" stalno promoviše znanje i stručnost, jer smo duboko uvereni da (ne)organizovano neznanje može često predstavljati veoma opasnog protivnika znanju i stručnosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije