Druženje s knjigama širi drugarstvo među decom

Čitalački maraton, društveno-odgovorna akcija IK „Klett“ godinama unazad neguje ljubav prema čitanju

Foto: Promo

Knjiga je najbolji drug − bila pre nego što su generacije počele da odrastaju uz mobilne telefone i društvene mreže. I biće, zauvek, pa i kad deo svakodnevice postanu sad nezamislive tehnološke novotarije. Samo, to još ne shvataju mnoga deca navikla na kratke poruke, sročene skraćenicama i emotikonima, jezički siromašne.

Uloga nastavnika je ključna u utvrđivanju bedema i izgradnji čitalačke kulture. Iz ugla praktičara iz učionica neizmeran je značaj negovanja ljubavi prema čitanju i razvijanja valjanih čitalačkih navika kod dece. Jednako važna je i podrška autorima da za decu pišu kvalitetna književna dela na teme koje su đacima bliske i bude njihovu znatiželju. Na tome počiva „Čitalački maraton”, društveno-odgovorna akcija Izdavačke kuće „Klett” koja traje od 2017. godine.

Od početka ovaj maraton uživa podršku Ministarstva prosvete i opšteprihvaćen je u osnovnim školama širom Srbije. Pojavio se kao osveženje u okviru vannastavnih aktivnosti, kako to ilustruje Branka Marković, koja predaje srpski jezik i književnost i vodi Čitalački klub u OŠ „Aca Milosavljević” u Rušnju.

Foto: Promo

− „Čitalački maraton” okuplja učenike različitog uzrasta, starijih razreda, oko zajedničkog cilja – čitanja i negovanja lepe reči. Đaci se upoznaju sa delima savremene književnosti. Ponekad se poistovećuju sa likovima romana. Inspirisani knjigom koju su pročitali diskutuju, iznose argumente, formiraju lične stavove, pronalaze rešenja za problemske situacije. Učešćem u radionici učenici se pre svega druže i bez stega jasno i otvoreno govore o sebi i svojim težnjama i interesovanjima. Posebno je dragocena njihova iskrenost. Analizirajući dela, stiču retoričke veštine. Za talentovane učenike ovaj maraton može biti i polazna tačka razvijanja kreativnog pisanja na literarnoj sekciji − dočarava Markovićeva.

Možda je pojedine učenike „Čitalački maraton” motivisao da napišu prvi roman, ali zasigurno je afirmisao brojne pisce dečje književnosti koji su ranije bili van radara javnosti. Posebnu maratonsku ediciju za sada čini 35 romana koji su na prethodnim konkursima odlukom stručnog žirija svrstani među najbolje, tada još neobjavljene, rukopise i kandidate za prvu nagradu.

− U našoj školi knjige su u modi. Čitalački klub živi i raste. Teme romana su savremene, deci zanimljive. Maštaju zajedno s junacima iz priča. Druženje s knjigama proširilo je drugarstvo u klubovima među različitim generacijama. Deca tako spoznaju svet, oživljavaju maštu, smeju se, glume i dobrovoljno ostaju posle nastave na veselom času čitanja − opisuje Marija Đorđević, nastavnica srpskog jezika i književnosti koja vodi Čitalački klub u kragujevačkoj OŠ „21. oktobar”.

U osnovnim školama širom Srbije otvoreno je više od 2.500 čitalačkih klubova, sa oko 25.000 đaka članova koji su na poklon dobili oko 45.000 primeraka prvonagrađenih romana u okviru „Čitalačkog maratona”. Što je čitalačkih klubova u školama više, to je čitalačke nekulture i funkcionalno nepismene dece manje.

− Teško je u nekoliko rečenica iskazati istinsku vrednost ovih klubova. Možda je to kap u moru, ali kap po kap i ko zna – možda dobijemo more čitača! Ko ne čita ostaje kao divna ljuska oraha koji je iznutra štur. Tim rečima često započnem motivacioni govor pred učenicima koje pozivam da, ako žele, postanu članovi Čitalačkog kluba. Predočim im da se na radionicama analiziraju romani savremene tematike. Dramatizovali smo pojedine delove nekih romana, crtali književne likove, smislili i stihove − bila bi prevelika tuga da nam nije Čitalačkog kluba. Lepe vesti se brzo šire, pa deca rado dolaze i postaju članovi. Najveći je uspeh kada nam se pridruži i dete slabijih školskih postignuća, koje nema slobodu da se izrazi, a onda se u radionici oslobodi − zaključuje Jelena Tomić, nastavnica srpskog jezika i knjuiževnosti koja vodi Čitalački klub u OŠ „Svetozar Marković” u Lapovu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije