NASTAVNICI LIKOVNOG PREDAJU HEMIJU I FIZIKU: Približava se upis nove generacije brucoša, a interesovanje za nastavne smerove nikad manje
SKORO 90 odsto učenika srednjih škola u Srbiji odluku o tome šta će upisati donosi vrlo pragmatično - upisuju ono što će im doneti dobru zaradu.
Između profesije kojom bi voleli da se bave i one koja će im doneti novac - biraju novac. Najviše zbog takvog stava trpe nastavnički smerovi na fakultetima, jer retko koji srednjoškolac sebe vidi u prosveti. Tako nastavnički fakulteti upis nove generacije brucoša dočekuju sa starim problemom - deca ne žele da upisuju smerove koji ih vode na posao u učionice.
Na ovo je ukazano na tribini "Kriza obrazovnog sistema - manjak brucoša i ugroženost nastavničke profesije" na kojoj su o ovom problemu diskutovali četiri dekana nastavničkih fakulteta, predstavnici Foruma beogradskih gimnazija i Filozofskog fakulteta. Dekani Goran Roglić, Iva Draškić Vićanović, Ivan Belča i i Velimir Šećerov podsetili su na Platformu u kojoj su sa još četvoro kolega predložili rešenja za poboljšanje statusa prosvetnih radnika. Platforma je urađena pre više od godinu dana, usvojio ju je Senat Univerziteta u Beogadu nakon čega je predata Vladi Srbije. Od tada - stoji u fioci.
Dekan Hemijskog fakulteta prof. dr Goran Roglić rekao je da od Ministarstva prosvete nisu dobili informaciju koliko nastavnika nedostaje u Srbiji i koliko će ih faliti za pet godina po regionima.
Đaci imućniji od profesora
NA Filološkom fakultetu najveći problem sa upisom brucoša ima smer srpski jezik i književnost jer stueneti koji to upišu zanaju da nemaju drugi izlaz osim da se zaposle u nastavi. Dekan ovog fakulteta prof. dr Iva Draškić Vićanović kaže da srednjoškolci rado upisuju enegeski ili nemački jezik, ali ne nameravaju da rade u školi.
Ona je ocenila da su mnogi đaci imućniji od nastavnika koji im predaju, i navela primer iz jedne škole u kojoj je đak nastavniku rekao: - ti da si umeo nešto bolje da radiš, ne bi bio ovde za male pare.
- To je veoma važan podatak pogoto kad je reč o regionima, jer se u univerzitetskim centrima škole snalaze, pa anagažuju studente, ali u manjim mestima događa se da nastavnik likovnog predaje fiziku i hemiju - kazao je Roglić.
Ilistrujući koliko je vrtoglav pad interesovanja za nastavničku profesiju, on je naveo podatke prema kojima je 2015. godine nastavniči smer na Hemijskom fakultetu upisalo 26 brucoša, a 2023. svega tri. Na fiziku se 2015. godine upisalo 26 brucoša, a 2023. - sedam.
Kao veliki problem, prof. Roglić je naveo i sve slabije znanje koje brucoši donose iz srednje škole na fakultete, što se na prirodnim naukama najlakše primeti.
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
DA ČOVEK NE POVERUJE: Pogrebni biznis - evo čime se Legija bavi u zatvoru
TAJ posao mu je plaćen.
18. 11. 2024. u 15:42
Komentari (0)