NEĆE DA PAMTE, SVE ZNAJU - NA KLIK: Testovi opšte informisanosti otvorili pitanje da li su nove generacije manje obrazovane od roditelja

JEDNE su, izgleda, zbunila pitanja, a druge - odgovori.

Foto Arhiva

Takav utisak se stiče posle testova opšte informisanosti koje su polagali kandidati za upis na fakultete, jer, recimo, srednjoškolci zainteresovani za FON masovno nisu znali da je kralj Aleksandar Karađorđević ubijen u atentatu, dok su budući brucoši na psihologiji verovali da su "đakonije" vrsta nakita.

Iz godine u godinu nameće se pitanje da li je opšte obrazovanje đaka posle škole danas manje nego kada su njihovi roditelji bili školarci ili su samo u pitanju različita znanja.

Profesor dr Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kaže da nemaju istraživanja koja bi omogućila poređenje uspešnosti generacija roditelja i dece. Ipak, nesporno je da savremeni način življenja traži drugačija znanja i veštine.

Komentarišući primer svršenih srednjoškolaca koji ne znaju ništa o smrti kralja Aleksandra, on konstatuje da su u pitanju đaci usmereni na IT, matematiku, tehniku:

- Mnogi u završnim razredima verovatno nisu imali istoriju, a možda nemaju ni interesovanje za takve činjenice. To, naravno, ne opravdava neznanje važnih istorijski podataka, posebno onih koji su krucijalni za razumevanje društvenih zbivanja i tokova. Od roditelja i učenika se često čuje da su deca preopterećena u srednjoj školi i da programe treba rasteretiti. To nekada dovodi do preraspodele predmeta po usmerenjima, pa neki programi u kasnijim razredima ostanu bez opšteobrazovnih na račun uskostručnih znanja. Ovo se donekle može ublažiti tako što će škola kroz vannastavne aktivnosti motivisati đake i omogućiti im interaktivni rad i sticanje znanja - kaže Ranđelović.

Foto Arhiva

Efikasnost obrazovnog sistema procenjuje se preko nacionalnih i međunarodnih evaluacionih studija. Kako objašnjava naš sagovornik, nacionalna testiranja biće uvedena u sistem do kraja ove decenije i tada će moći precizno da budu izmerena postignuća naših đaka u odnosu na propisane obrazovne standarde. Srbija već dve decenije učestvuje i u međunarodnim evaluacionim studijama - PIRLS i TIMSS za đake četvrtog razreda i PISA za petnaestogodišnjake.

- Rezultati četvrtaka pokazuju da su naši učenici nešto uspešniji u odnosu na prosek u svetu, dok nam srednjoškolci beleže ispodprosečna postignuća u odnosu na OECD zemlje. Zadatak sistema je da utvrdi zbog čega i unapredi sistem obrazovanja. Jedno od rešenja jeste revizija postojećih standarda postignuća đaka. Zavod je razvio nove standarde zasnovane na kompetencijama, koji su u proceduri i očekujemo da će od jeseni na osnovu njih započeti revizija planova i programa, i da će sledeće godine ući u početne razrede.

Saradnica Departmana za međunarodno obrazovanje Univerziteta u Kembridžu i direktorka Fondacije "Obrazovanje za Srbiju" dr Svetlana Belić Malinić konstatuje da se naš obrazovni sistem suočava sa izazovima, posebno u svetlu rezultata završnih ispita škola i prijemnih na fakultetima.

Dr Belić Malinić kaže da ovakvi rezultati nisu neočekivani. Štaviše, oni su usaglašeni sa rezultatima PISA 2022 testiranja, a naša sagovornica primećuje da razlozi za aktuelno stanje mogu biti sve manje interesovanje za posao u prosveti, urušavanje dostojanstva "prosvetara" i nedovoljna ulaganja u obrazovne reforme.

Foto Arhiva

- Iako postoje inovativni i proaktivni edu-lideri, većina nastavnika je nespremna i demotivisana da prilagodi nastavu pedagoškim inovacijama. Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, nove tehnološke inovacije, uključujući veštačku inteligenciju, promenile su pristup učenju. Mladi danas teže brzom pristupu informacijama umesto memorisanju, što je prepoznato kao jedna od ključnih veština za poslove budućnosti, pored veština kritičkog mišljenja, rešavanja problema i aktivnog učenja. Zato je važno da se obrazovni programi prilagode - objašnjava naša sagovornica, a rešenje vidi u kreativnoj nastavi, podsticanju timskog rada, kritičkog mišljenja i rešavanja problema.

Jedno od pitanja koje se čuje jeste i čitaju li mladi knjige. Može li njihov mozak, navikao na snažne vizuelne i audio nadražaje iz igrica i sa društvenih mreža, da se fokusira. Ranđelović kaže da mu nisu poznata istraživanja koja govore o padu interesovanja za čitanje, a velika produkcija knjiga i izuzetne posete sajmovima govore suprotno.

- Dodatnu zainteresovanost moguće je ostvariti upotrebom IT tehnologija, kao i podsticanjem učešća učenika u radionicama, izvođenju dramskih dela, debatnim klubovima na temu književnosti - primećuje direktor Zavoda.

I Svetlana Belić Malinić se slaže da je čitanje izuzetno važno za razvoj mladih, jer pruža dublje razumevanje sebe i sveta. Kroz književnost istražuju različite perspektive, emocije i životne situacije koje možda nisu doživeli. Knjige ih podstiču da razvijaju kreativnost, empatiju i kritičko mišljanje. Međutim, postoji nekoliko prepreka:

- Prva je digitalna tehnologija, koja nudi brzu, instant zabavu. Dodatno, brzi tempo života i preopterećenost školskim obavezama i vanškolskim aktivnostima može ograničiti vreme za čitanje. Uprkos tome, važno je podsticati ih da otkrivaju vrednost knjiga za svoj emocionalni i intelektualni razvoj.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije