MATURANTI NE ZNAJU NI MATERNJI JEZIK: Analiza rezultata male mature pokazala da osmaci imaju veoma loše znanje iz sva tri predmeta

MALI maturanti na završnom ispitu u junu pokazali su veoma slabo znanje, potvrdila je upravo završena analiza rezultata završnog ispita koju je uradio Zavod za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja.

Foto I. Marinković

 Pokazalo se da su đaci "podbacili" iz dva ključna predmeta - srpskog i matematike, iz kojih su u proseku osvojili oko 11 od mogućih 20 poena, na, što profesor Filozofskog fakulteta u penziji Ivan Ivić, ocenjuje kao izrazito loš rezultat.

Analiza je pokazala da su maturnati bili najuspešniji na trećem testu, na kome su osvojili u proseku 13,90 poena od mogućih 20. Iz srpskog jezika i književnosti prosek osvojenih poena je 11,57, a iz matematike su u proseku osvojili 11,4 boda, što je i najlošiji rezultat.

Među đacima je bilo i onih koji su iz testova osvojili - nula poena. Tako njih 49 nije imalo nijedan bod iz srpskog jezika i književnosti. Bez bodova iz matematike ostalo je 29 đaka, a na trećem testu 20 đaka bilo je bez ijednog boda i to iz biologije i geografije po sedam, iz fizike i istorije po troje, dok je iz hemije u pitanju jedan učenik.

Među maturantima ima i dobrih učenika koji su osvojili sve poene, ali ih je vrlo malo. Tako je svih 20 bodova iz srpskog jezika imalo svega 345 učenika odnosno 0,6, dok je iz metamatike taj broj još manji, pa je sve bodove imalo samo 265 đaka što je 0,4 odsto generacije.

Kada je reč o predmetima koje su učenici polagali na trećem testu, najveći broj učenika je ostvario maksimalan broj poena na testu iz hemije - 17 odsto, istorije - 7,1 odsto, fizike - 4,4, geografije - 2,2, i biologije - 1,8 odsto, što je ukupno 2.200 ili 3,5 odsto đaka.

Profesor Ivić kaže nam da je problematičan i način na koji se daju zadaci, jer je od 20 pitanja njih 17 sa ponuđenim odgovorima, a samo tri sa otvorenim odgovorima.

- To znači da od 20 zadataka, 17 ocenjuje kompjuter, a takav način testiranja ne pokazuje koliko su đaci sposobni da razumeju i primene gradivo - ističe ovaj profesor.

Naš sagovornik to upoređuje sa PISA testiranjem u kome nijedan zadatak nije na zaokruživanje i napominje da naši učenici i na PISA testovima pokazuju slabe rezultate.

Dalje, analizira naš sagovornik, na maloj maturi od 20 zadataka čak devet je sa najnižeg nivoa, pa bi bilo očekivano da bar polovina đaka uradi sve zadatke sa najnižeg nivoa, ali ni to nije slučaj. Takođe, skoro zanemarljiv procenat đaka osvoji sve poene iz sva tri testa, samo njih 0,6 iz srpskog i 0,4 iz matematike.

- To je saglasno sa rezultatima koje naši đaci postižu na PISA testiranju, gde one sa najvišeg nivoa uradi manje od jedan odsto - kaže profesor Ivić.

Kao problem u našem obrazovanju prof. Ivić navodi i to što škola ne uspeva da postigne visoke rezultate ni kod sposobnih učenika, odnosno ne podstiče đake na vrhunske rezultate.

U anlizi Zavoda naveden je uspeh đaka po okruzima, a rezultati pokazuju da učenici iz čak 60 okruga u Srbiji imaju ispodprosečna postignuća na sva tri testa.

Iznadprosečne rezultate na sva tri testa završnog ispita imaju učenici iz Pećkog, Kosovsko-mitrovačkog, Šumadijskog, Grada Beograda, Južnobačkog i Nišavskog okruga.

Zavod navodi da su u analizi prikazani rezultati završnog ispita 62.630 učenika koji su nastavu pohađali na srpskom jeziku i koji su malu maturu polagali u junu 2024. godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije