I STUDENTI ZA KATEDROM: Manjak kadrova na koji su iz prosvete upozoravali postaje sve uočljiviji u praksi

SAD i studenti predaju matematiku đacima, jer je manjak nastavnog kadra na koji iz prosvete već duže upozoravaju postao problem sa kojim se škole u praksi sve češće suočavaju.

Foto: Profimedia, Fejsbuk printskrin/Tiesha Sanders

Tako je nedavno studentkinja četvrte godine Matematičkog fakulteta sela za katedru u učionici Osnovne škole "Despot Stefan Lazarević" u Beogradu. U toj ustanovi nastavnica matematike je na bolovanju i đaci nisu imali ovaj predmet nekoliko nedelja.

Direktorka ove obrazovne ustanove Marija Todorović, kaže da se nastavni kadar traži "od usta do usta":

- Bukvalno sam čekala da studentkinja završi angažman u drugoj školi i da dođe kod nas. Snalazimo se. Direktori škola "uvezani" su u vajber-grupama i onda kažemo - treba mi matematičar, fizičar, od sutra, prekosutra... Tako obezbeđujemo nastavnike.

I nije ovo redak primer. Direktori škola, zbog manjka nastavnika, sve češće upražnjena mesta popunjavaju - studentima. Pošto u školama najviše nedostaju nastavnici fizike, matematike i informatike, akademci koji se školuju na Matematičkom i Fizičkom fakultetu imaju veliku šansu da budu angažovani i tokom studija. Šanse da kasnije, po diplomiranju, ostanu u nastavi veoma su male, jer se školuju za poslove koji su neuporedivo plaćeniji od nastavničkog. Na Matematičkom fakultetu u Beogradu školuju se stručnjaci za čak sedam poslova sa liste dvadesetak najplaćenijih u svetu. Ali, dok ne steknu diplomu oni se odazivaju na pozive direktora škola da predaju đacima.

Da ih direktori škola često zovu, potvrđuju nam i na Matematičkom fakultetu. Profesor Zoran Rakić, dekan ove visokoobrazovne ustanove, kaže nam da angažovanje studenata sa ovog fakulteta u školama nije loše rešenje, i da je to mnogo bolje nego uzimati ih sa nekih drugih fakulteta gde se matematika ne izučava toliko ozbiljno.

- Naši studenti četvrte godine imaju veliko znanje i bez problema mogu predavati matematiku u osnovnim i srednjim školama - kaže prof. Rakić. - U školama se snalaze na različite načine, nije lako naći nastavnike.

Prof. Rakić ističe da nadležene drževne institucije uopšte nisu svesne koliko je veliki prblem to što nema ko da predaje.

- Ako ste bez kadra u osnovnim i srednjim školama, propašće i fakulteti - ističe profesor Rakić.

Naš sagovornik je, inače, bio jedan od osam potpisnika Platforme za spas obrazovanja koju su pre dve godine sastavili dekani nastavničkih fakulteta i u kojoj su izneti predlozi za prevazilaženje krize kadra u školama. Taj dokument čeka u fiokama Ministarstva prosvete, a prof. Rakić kaže da do sada ništa nije urađeno i da njih niko nije zvao na razgovor.

- Na našem fakultetu ove godine upisano je deset studenata na nastavnički smer, a ranije ih je upisivano 80 - navodi prof. Rakić i daje sledeću procenu: kada bi država sada duplo povećala plate u prosveti, Matematički fakultet bi tek za 10 godina dostigao nivo upisa od pre jedne decenije.

Ništa bolja situacija nije ni na Fizičkom i Hemijskom fakultetu gde se ove godine upisao po jedan brucoš na nastavnički smer, ali sa matematičarima je veći problem, jer u školama ima mnogo više časova matematike nego hemije i fizike, pa je i potražnja veća. Ali, direktori škola ističu da nema ni hemičara i fizičara, bez obzira na to što je fond časova manji.

- Nastavnika matematike nedostaje popriličan broj, sigurno više od 500, jer mi smo te 2017. izračunali da ih toliko fali i prvi smo urgirali kod Ministarstva da imamo problem sa kandidatima koji žele u nastavnike - kaže prof. Rakić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije