SVI UNIVERZITETI POD KAPOM NAUKE, DVOSTRUKI DOBITAK: Šta bi donelo izdvajanje viskog obrazovanja iz resora prosvete

Izmeštanje viskog obrazovanja iz resora prosvete i njegovo pripajanje Ministarstvu nauke i tehnološkog razvija doprinelo bi da se naučni kapaciteti kojima raspolažu fakulteti i instituti više i uspešnije iskoriste za razvoj privede, a samim tim i države.

Foto: Shutterstock

 Međutim, to je tehnički zahtevan posao, pa bi se moralo precizno odediti šta je čija nadležnost, a naročito ko je odgovoran za finansiranje svih segmenata.

Ovako sagovornici "Novosti" komentarišu sve češće najave da bi se visoko obr

Međutim, to je tehnički zahtevan posao, pa bi se moralo precizno odediti šta je čija nadležnost, a naročito ko je odgovoran za finansiranje svih segmenata.azovanje moglo izdvojiti iz Ministarstva prosvete i spojiti s naukom, a takvu mogućnost prvi je pomenuo premijer Đuro Macut u svom eskspozeu u Skupštini Srbije.

- Kako bismo postigli praktičniju primenu nauke i njenu sinergiju sa obrazovanjem, iniciraću izmene Zakona o ministarstvima kojim se visoko obrazovanje izmešta iz Ministarstva prosvete i spaja sa naukom, što očekujem da će imati duboke i dugoročne implikacije koje će doprineti svim segmentima društva - od stvaranja obrazovnog sistema koji počiva na integraciji sa naukom, razvoja primenjene nauke i inovacije u različitim sferama društva do ekonomskog razvoja - rekao je Macut.

Da bi spajanje ove dve delatnosti koje su duboko isprepletene bilo dobro za razvoj privrede, ali i samih fakulteta i instituta, smatra i prof. dr Radivoje Mitrović nekadašnji dekan Mašinskog fakulteta. On napominje da bi u slučaju da se takva odluka donese bilo potrebno odlučiti šta se time tačno želi postići i koji su ciljevi.

- Na vrhu piramide su doktorske studije, i ako se visokom obrazovanju želi dati uloga koju ono ima u razvijenim državama ima smisla objediniti ga sa naukom, jer se onda na najbolji način mogu koristi oprema i resursi - kaže nam prof. Mitrović. - Jako je važno da kapaciteti fakulteta i instituta koji su deo Univerziteta budu u funkciji bržeg razvoja privrede, novih tehnologija i novih proizvoda, a samim tim i razvoja države. Mi smo posednjih 10 godina imali dobar izvoz IT tehnologija, imamo šansu da to pojačamo i proširimo, pa bi naučni kapacitetei univerziteta u tome pomogli. Prosvećene države vode računa o istraživačkim centrima i razvoju. Naše velike i uspešne kompanije uvek su imale naučno-istrživačke centre koji su bili glavna spona sa institutima i fakultetima. A i fakulteti bi dobili tim spajanjem, ako se to umešno sprovede.

Prof. Mitrović koji je bio i zamenik ministra nauke i tehnologije od 1998. do 2000. a kasnije i ministar nauke u prelaznoj vladi, podseća da je visoko obazovanje od 1999. do 2000. bilo zaseban resor. Tada su postojala tri ministarstva - jedno za nauku i tehnologiju, zatim Ministavo prosvete koje je "pokrivalo" douniverzitetsko obrazovanje, a visoko obrazovanje imalo je zaseban resor.

To se promenilo nakon 2000. kada je visoko obrazovanje pripojeno Ministarstvu prosvete, a nuka ostala u zasebnom resoru. A onda je 2011. godine nauka pripojena prosveti, formirano je Ministvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, da bi se ono 2022. godine razdvojilo.

Prof. Mitrović upozorva i da bi ukoliko bude novih promena, to trebalo uraditi veoma precizno kako se ne bi preklapale nadležnosti.

Na ovo upozorava i nekadašnji rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević koji naglašava da u svetu postoje modeli po kojima su nauka i visoko obrazovanje spojeni.

- Ali, tu ima dosta tehničkih problema, naročito je bitno precizirati finansije i ko se kome obraća kada je novac u pitanju. Ako se to ne reši može biti gore nego što je sada - ističe prof. Kovačević.

Naš sagovornik navodi da ovo nije nova ideja, da se o njoj i ranije razgovaralo, ali da nikada nije zaživela.

- To može da se uradi, ali ima mnogo psola za koji je potrebno vreme pa ne očekujem da to bude tako brzo - kaže ovaj profesor.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije