Obrazovanje

OBJAVLJENA LISTA "GLOBAL 2000": Beogradski univerzitet među 1,9 odsto najboljih usvegtu

Ljiljana Begenišić

01. 06. 2026. u 12:53

Univerzitet u Beogradu nalazi se među 1,9 odsto najbolje rangiranih visokoškolskih ustanova u svetu i pozicioniran je na 393. mestu od ukupno 21.291 rangiranog univerziteta.

ОБЈАВЉЕНА ЛИСТА ГЛОБАЛ 2000: Београдски универзитет међу 1,9 одсто најбољих усвегту

Univerzitet u Beogradu nalazi se među 1,9 odsto najbolje rangiranih visokoškolskih ustanova u svetu i pozicioniran je na 393. mestu od ukupno 21.291 rangiranog univerziteta.

Ovo je pokazala najnovija lista "Global 2000" Centra za svetsko rangiranje univerziteta (CRWU) za 2026. godinu, a u postupku je analiziran 81 milion podataka.

Na Univerzitetu u Beogradu zadovoljni su ovim uspehom, a rektor Vladan Đokić kaže da je ovo kolektivni uspeh nastavnika, istraživača, saradnika i alumnista koji su svojim radom i postignućima doprineli da već devetu godinu ovaj Univerzitet bude u samom svetskom vrhu obrazovnih institucija.

Hajbolji Harvard, Kembridž, MIT...

Ovogodišnjih 10 najbolje rangiranih univerziteta u svetu su: Harvard, MIT, Stanford, Kembridž, Oksford, Prinston, Univerzitet u Pensilvaniji, Kolumbija, Jejl i Univerzitet u Čikagu. Amerika imaj osam predstavnika među prvih 10 univerziteta na svetu. Među privih dve hiljade univerziteta iz Kine ih ima 360, iz Japana 102, Ujedinjeno Kraljevstvo ima 89 institucija među prvih dve hiljade, a Kembridž je već trinaestu godinu uzastopno najbolje rangirani javni univerzitet na svetu. Francuska ima 71 predstavnika, Rusija ima 42 univerziteta među prvih dve hiljade.

Inače, "Global 2000" rangira svetske univerzitete na osnovu sedam indikatora koji su grupisani u četiri ključne oblasti: obrazovanje, zapošljivost, kvalitet nastavnog kadra i istraživanje.

Tako oblast obrazovanja nosi 25 odsto ukupne ocene i zasniva se na akademskim dostignućima bivših studenata univerziteta, uzimajući u obzir veličinu institucije.

Istu težinu od 25 odsto ima i oblast zapošljivosti, koja se procenjuje na osnovu profesionalnog uspeha diplomiranih studenata u odnosu na veličinu univerziteta.

Kvalitet nastavnog kadra vrednuje se kroz broj članova fakulteta koji su dobili najviša akademska priznanja i učestvuje sa 10 odsto u ukupnoj oceni.

Najveći deo metodologije odnosi se na istraživačku delatnost, koja obuhvata četiri indikatora, pa se istraživački rezultati mere ukupnim brojem objavljenih naučnih radova i nose 10 odsto ukupne ocene. Visokokvalitetne publikacije procenjuju se prema broju radova objavljenih u vodećim naučnim časopisima, takođe sa udelom od 10 odsto. Uticaj istraživanja vrednuje se brojem radova objavljenih u časopisima sa visokim faktorom uticaja i učestvuje sa 10 odsto, dok se citiranost meri brojem visoko citiranih naučnih radova, što takođe čini 10 odsto ukupne ocene univerziteta.

Da podsetimo, prošle godine Univerzitet u Beogradu bio je na 387. mestu od ukupno 21.462 rangirana univerziteta širom sveta.

I drugi naši univerziteti rangirani su na ovoj listi pa je tako Univerzitet u Novom Sadu na 1.136. mestu, odnosno među 5,4 odsto najboljih, Univerzitet u Kragujevcu na 1.549 mestu, ili među 7,3 odsto najboljih, a Univerzitet u Nišu se plasirao na 1.886 poziciju, što ga je svrstalo među 8,9 odsto najuspešnijih na svetu.

Kada je reč o regionu i univerzitetima sa kojima se domaći porede, Univerzitet u Ljubljani je na 444. mestu, a Sveučilište u Zagrebu na 522.