SVETSKI DAN URBANISTIČKOG PLANIRANJA: Prilika da se istakne uticaj urbanizma na kvalitet života

SVETSKI dan urbanističkog planiranja je prilika da se ukaže na to koliko urbanizam utiče na kvalitet života ljudi. Urbanizam je nauka i umetnost planiranja, projektovanja i upravljanja gradovima i naseljima, kako bi se obezbedio održiv, funkcionalan i lep prostor za stanovanje, rad i rekreaciju.

Foto: Shutterstock

Svetski dan urbanističkog planiranja (World Town Planning Day) obeležava se 8. novembra svake godine, počev od 1949. godine, kada ga je pokrenuo argentinski urbanista i profesor Carlos Maria della Paolera, koji je bio prvi Južnoamerikanac koji je diplomirao na Institutu za urbanizam Univerziteta u Parizu. On je želeo da podstakne interesovanje i svest o važnosti urbanističkog planiranja za razvoj gradova i društva.

Na Svetski dan urbanističkog planiranja okupljaju se urbanisti, arhitekte, planeri zajednica, u preko 30 zemalja, kako bi podigli svest u javnosti o važnosti razvoja gradova.

Urbanističko planiranje se bavi različitim aspektima urbanog razvoja, kao što su: demografija, ekonomija, sociologija, ekologija, arhitektura, saobraćaj, infrastruktura, zelene površine, kulturno nasleđe, javni prostor i participacija građana.

Foto: Shutterstock

Danas se urbanističko planiranje suočava sa brojnim izazovima kao što su: klimatske promene, rast populacije, nejednakost, siromaštvo, zagađenje, nedostatak resursa, konflikti, migracije i pandemije. Urbanisti moraju da pronađu rešenja koja će omogućiti gradovima da budu otporni, inkluzivni, zdravi i lepi.

Kako bi se savladali svi izazovi potrebni su saradnja i dijalog sa svim akterima koji učestvuju u urbanističkom procesu. Svetski dan urbanističkog planiranja je prilika da se podstakne takva saradnja i da se pokaže kako urbanizam može da doprinese boljem svetu za sve.

Ekološki zdravi gradovi imaju nekoliko zajedničkih faktora:

• Pružaju stanovnicima obilje mogućnosti da uživaju u visokom kvalitetu života

• Teže da sačuvaju ili unaprede svoju ekonomiju i kvalitet životne sredine

• Cilj im je da poboljšaju zdravlje svojih stanovnika

• Obezbeđuju različite stambene opcije za svoje stanovnike

• Planiraju i uključuju puno prostora za šetnju, vožnju biciklom i boravak na otvorenom

• Javni prevoz čine lako dostupnim i pristupačnim za sve kojima je potreban

Razvoj zelenog grada kao novi pristup planskom uređenju

Održivi grad („zeleni grad“ ili „eko-grad“) je urbana enklava u čijem se dizajnu i izgradnji prioritet daje očuvanju prirodnog ekosistema uz ekonomsko, socijalno i fizičko zdravlje i dobrobit stanovnika grada.

Pitanja korišćenja zemljišta, očuvanja biodiverziteta, kao i nezagađenja vazduha i vode pažljivo se razmatraju u održivim gradovima, koji takođe imaju za cilj da podstaknu veze među ljudima i ojačaju zajednice kroz namerni urbani dizajn.

Kompanija Economist Intelligence Unit (EIU) godišnje objavljuje izveštaj u kojem rangira najbolje i najgore gradove za život.

U ovom istraživanju posmatrana su i bodovana 173 grada u pet kategorija: bezbednost, kultura, zdravstvo, obrazovanje i infrastruktura.

Deset najboljih gradova za život u 2023. godini:

1. Beč, Austrija
2. Kopenhagen, Danska
3. Melburn, Australija
4. Sidnej, Australija
5. Vankuver, Kanada
6. Cirih, Švajcarska
7. Kalgari, Kanada
7. Ženeva, Švajcarska
9. Toronto, Kanada
10. Osaka, Japan

Deset najgorih gradova za život u 2023. godini:

164. Duala, Kamerun
165. Kijev, Ukrajina
166. Harare, Zimbabve
166. Daka, Bangladeš
168. Port Moresbi, Papua Nova Gvineja
169. Karači, Pakistan
170. Lagos, Nigerija
171. Alžir, Alžir
172. Tripoli, Libija
173. Damask, Sirija

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije