MOČVARNA PODRUČJA: Bogatstvo i ugroženost
SVETSKI dan močvarnih staništa se obeležava svake godine 2. februara, na dan kada je 1971. godine potpisana Ramsarska konvencija o zaštiti vlažnih staništa. Ova konvencija je međunarodni sporazum koji obavezuje zemlje potpisnice da očuvaju i održivo koriste močvarna područja na svojoj teritoriji.
Močvarna područja su ekosistemi koji obuhvataju reke, jezera, bare, močvare, delte, lagune, estuarije i druge vodene površine koje su pod uticajem plime i oseke. Ona su dom za mnoge biljne i životinjske vrste, koje zavise od njih za hranu, sklonište, razmnožavanje i migraciju.
Močvarna područja takođe pružaju brojne koristi ljudima, kao što su:
1. Regulacija vodnog režima - močvarna područja upijaju višak vode tokom poplava i otpuštaju je tokom suša, čime doprinose stabilnosti vodostaja i smanjenju rizika od prirodnih katastrofa.
2. Ublažavanje klimatskih promena - močvarna područja su veliki skladišti ugljenika, koji se vezuje u tlu i biljkama, i sprečava njegovo oslobađanje u atmosferu. Time se smanjuje efekat staklene bašte i globalno zagrevanje.
3. Pročišćavanje vode - močvarna područja filtriraju vodu od zagađivača, kao što su sedimenti, hranljive materije, teški metali i mikroorganizmi, i poboljšavaju njen kvalitet i zdravstvenu ispravnost.
4. Proizvodnja hrane i materijala - močvarna područja su bogati izvori ribe, školjki, rakova, ptica, divljači i drugih životinja koje se koriste za ishranu ljudi. Takođe, močvarna područja obezbeđuju drvo, trsku, šaš, vrbu i druge biljke koje se koriste za izradu nameštaja, pletenih proizvoda, papira, goriva i drugih materijala.
5. Kulturna i rekreaciona vrednost - močvarna područja su deo kulturnog nasleđa mnogih naroda, koji imaju svoje tradicije, običaje, verovanja i rituale vezane za vlažna staništa. Močvarna područja su takođe mesta za odmor, uživanje, učenje, istraživanje i inspiraciju, gde ljudi mogu da posmatraju prirodu, fotografišu, slikaju, pecaju, voze čamac, kampuju i druge aktivnosti.
Nažalost, ova područja su među najugroženijim ekosistemima na svetu, jer su pod stalnim pritiskom ljudskih aktivnosti, kao što su isušivanje, zagađivanje, prekomerno korišćenje, urbanizacija, infrastruktura, poljoprivreda, industrija i turizam.
Procenjuje se da je u poslednjih 100 godina nestalo oko 80% evropskih močvara, a najviše su pogođene mediteranske močvare, koje su pod uticajem klimatskih promena i visoke naseljenosti.
Gubitak močvarnih staništa ima negativne posledice po biološku raznolikost, kvalitet vode, klimu i dobrobit ljudi. Zato je neophodno da se podigne svest o važnosti i vrednosti močvarnih staništa i da se preduzmu mere za njihovu zaštitu i obnovu.
Svetski dan močvarnih staništa je prilika da se ukaže na probleme sa kojima se suočavaju močvare i da se podstaknu akcije za njihovo očuvanje.
Svake godine se bira posebna tema za ovaj dan, koja se odnosi na neki aspekt močvarnih staništa i njihove uloge u životu ljudi.
Ove godine, tema je "Močvare i ljudsko blagostanje", koja naglašava kako močvare doprinose našem zdravlju, blagostanju i sreći.
U Srbiji, postoji nekoliko močvarnih područja od međunarodnog značaja, koja su uključena u Ramsarski popis.
To su: Obedska bara, Zasavica, Slano Kopovo, Ludaško jezero, Stari Begej - Carska bara, Gornje Podunavlje i Peštersko polje.
Ova područja su dom za mnoge retke i ugrožene vrste biljaka i životinja, kao što su orao belorepan, crna roda, vidra, dabar, barska kornjača, lokvanj, močvarna metvica i druge. Ona takođe imaju veliku kulturnu, istorijsku i naučnu vrednost, jer su svedočanstvo o dugoj i bogatoj vezi između ljudi i prirode.
Ova područja su pod zaštitom države, ali i pod uticajem različitih pretnji, kao što su zagađenje, isušivanje, invazivne vrste, klimatske promene i neodrživi razvoj. Zato je potrebno da se uključe svi relevantni akteri, od državnih institucija, lokalnih samouprava, civilnog društva, privatnog sektora, medija i građana, u zaštitu i unapređenje ovih dragocenih ekosistema.
Svako od nas može da doprinese očuvanju močvarnih staništa na različite načine, kao što su:
- Informisanje i edukacija o značaju i vrednosti močvarnih staništa, kao i o problemima i rešenjima za njihovu zaštitu.
- Učešće u volonterskim akcijama za čišćenje, obnavljanje i monitoring močvarnih staništa, kao i u kampanjama za podizanje svesti i zagovaranje njihovog očuvanja.
- Poseta i podrška zaštićenim močvarnim područjima, uz poštovanje pravila ponašanja i korišćenja, kao i plaćanje ulaznica i drugih naknada koje doprinose njihovom održavanju i unapređenju.
- Smanjenje uticaja na močvarna staništa, kroz racionalnu upotrebu vode, smanjenje otpada i zagađenja, korišćenje obnovljivih izvora energije, primenu organske poljoprivrede i drugih dobrih praksi.
- Podrška inicijativama i organizacijama koje se bave zaštitom i promocijom močvarnih staništa, kroz donacije, članstvo, saradnju i druge oblike partnerstva. Močvarna staništa su nezamenljivi deo naše prirode i našeg života.
OŠTRA PORUKA SA ZAPADA: Zelenski je prevarant i marioneta, krvavi vazal zapadnih elita
VLADIMIR Zelenski, koji je postao vazal Zapada, počeo je kao marioneta ukrajinskog oligarha Igora Kolomojskog, naveo je irski novinar Čej Bouz.
24. 11. 2024. u 17:59
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
"I ZEMUNCI SU GA SE PLAŠILI": Kako je Beli postao Zver - priča o Sretku Kaliniću
"KALINIĆ je bio zver od čoveka. Zapravo, zver je blaga reč" - rekao je tada Bagzi, nakon čega je Kalinić kojeg su članovi klana do tada oslovljavali sa "Beli" dobio nadimak "Zver".
24. 11. 2024. u 11:09
Komentari (0)