SVETSKI DAN HRANE-PODSETNIK NA ODGOVORNOST

SVETSKI dan hrane se obeležava svake godine 16. oktobra. Ovaj dan nas podseća da je hrana jedna od najosnovnijih ljudskih potreba. Na planeti koja proizvodi dovoljno hrane za sve, niko ne bi smeo da bude gladan.

Foto: Shutterstock

Ali, paradoks našeg doba je bolan: dok se godišnje proizvede više nego dovoljno hrane za celo čovečanstvo, više od 800 miliona ljudi i dalje živi u hroničnoj gladi. Istovremeno, gotovo trećina sve proizvedene hrane završi na otpadu. Taj gubitak nije samo ekonomski, već i moralni — svaki bačen zalogaj znači izgubljenu energiju, trud poljoprivrednika, litre vode i sate rada.

Problem nije samo u količini hrane, već u neravnomernoj raspodeli, neefikasnom transportu, slabom skladištenju i nepravednom sistemu trgovine.

U mnogim delovima sveta, hrana se gubi već u fazi žetve, dok se u razvijenim zemljama baca u prodavnicama i domovima. To pokazuje da je problem gladi u suštini – problem odnosa prema vrednosti života.

Promena počinje od nas

Svetski dan hrane je prilika da razmislimo i o sopstvenim navikama. Dok jedni gladuju, drugi pate od gojaznosti i bolesti modernog doba, koje su posledica prekomerne i neuravnotežene ishrane.

Edukacija o zdravoj ishrani, posebno među mladima, postaje ključna, jer pravilne navike grade svest o tome šta jedemo, koliko nam je zaista potrebno i kako time utičemo na planetu.

Odnos prema hrani govori o nama kao društvu. Baciti hranu znači prekinuti krug života i potceniti trud prirode i ljudi koji su je stvorili. S druge strane, kada prema hrani pokazujemo poštovanje – kada je čuvamo, delimo i ne rasipamo – vraćamo svetu energiju zahvalnosti i podsećamo sebe na povezanost svih oblika života.

Naša planeta ima dovoljno za sve, ali ne i za ljudsku sebičnost. Zato ovaj dan nije samo podsetnik, već i poziv: da gradimo sistem koji će obezbediti „nultu glad“, ali i kulturu u kojoj je svaki obrok dar, a ne potrošni materijal.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije