MEĐUNARODNI DAN ZDRAVLJA BILJA: Prevencija i zaštita su od esencijalnog značaja za život na našoj planeti

UJEDINjENE nacije su proglasile 12. maj Međunarodnim danom zdravlja bilja kako bi podigle globalnu svest o tome kako zaštita zdravlja biljaka može pomoći u okončanju gladi, smanjenju siromaštva, zaštiti biodiverziteta i životne sredine i podsticanju ekonomskog razvoja.

Foto Shutterstock

Činjenica da biljke čine 80% hrane koju jedemo i proizvode 98% kiseonika koji udišemo mnogo govori o esenijalnom značaju zdravlja bilja za život na Zemlji. Ukoliko tome dodamo da poljoprivredna proizvodnja veoma zavisi od zdravlja bilja, te da to donosi glavne prihode ruralnim zajednicama, dolazimo do toga da bi se stopa siromaštva u velikoj meri povećala ukoliko se ne vodi računa o zdravlju bilja. Takođe, biljke su veoma važna karika za našu životnu sredinu, jer ukoliko su one ugrožene dolazi do izmena u ekosistemima i smanjenju biodiverziteta. Pored toga, s obzirom da veliki udeo u ukupnim prihodima iz privrednih delatnosti upravo čine prihodi od poljoprivrede, jasno je da dalji ekonomski razvoj u mnogome zavisi od razvoja poljoprivrede i trgovine poljoprivrednim proizvodima koji su u direktnoj vezi sa zdravljem bilja.

Foto: Profimedia

Zaštita biljaka, zaštita života

Međutim, zdravlje bilja je sve više ugroženo usled biljnih bolesti i štetočina. Biljne bolesti i štetočine se pojavljuju sve ranije u sezoni i na mestima gde pre nisu bili viđeni. Tome su doprinele klimatske promene, ali i ljudske aktivnosti poput međunarodne trgovine i transporta, koje su omogućile i nehotično prenošenje štetočina i bolesti u nova staništa.

Organizacija za hranu i poljoprivredu u Ujedinjenih Nacija - FAO procenjuje da biljne bolesti i štetočine uzrokuju gubitke i do 40% useva širom sveta, kao i gubitke u trgovini poljoprivrednim proizvodima koji prelaze 220 milijardi dolara godišnje. Takođe, trend rasta ljudske populacije je takav da se procenjuje da se poljoprivredna proizvodnja mora povećati za oko 60% do 2050. godine, kako bi se prehranila sve veća ljudska populacija.

Na međunarodnom nivou, od FAO i u okviru IPPC konvencije, se preduzimaju brojne mere kako bi se obezbedile koordinisane i efikasne aktivnosti na prevenciji i kontroli širenja biljnih bolesti i štetočina širom sveta, sa ciljem da se smanje negativni uticaji na zdravlje bilja i poljoprivredu, a posledično i na zdravlje ljudi, ekonomiju i životnu sredinu.

Srbija je jedna od brojnih država potpisnica IPPC i članica FAO, i preduzima relevantne aktivnosti u okviru ovih međunarodnih mehanizama.

Iako je jasno da zdravlje bilja predstavlja globalni izazov, te da je potrebno uložiti značajne napore da se ono očuva i zaštiti, uočeno je da svest o njegovom značaju nedostaje, naročito kod opšte javnosti. Stoga je Generalna skupština UN, na predlog FAO, proglasila 2020. godinu za Međunarodnu godinu zdravlja bilja i pozvala sve međunarodne, regionalne i nacionalne organizacije da se priključe globalnoj kampanji pod sloganom „Zaštitimo bilje, zaštitimo život“, kako bi se širom sveta podigla svest o tome da je prevencija i zaštita zdravlja bilja od esencijalnog značaja za život na našoj planeti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije