MEĐUNARODNI DAN AKCIJE ZA KLIMU: Za bolji život svih nas
MEĐUNARODNI dan akcije za klimu je globalna akcija koja se obeležava u više od 170 država sveta, svakog 15. maja. Taj dan se obeležava kao dan borbe protiv klimatskih promena.
Termin klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama klime koje se događaju od početka dvadesetog veka. Promene koje su registrovane prethodnih, kao i one koje se predviđaju za narednih 90 godina, smatraju se rezultatom čovekovih aktivnosti, a ne posledicama prirodnih promena u atmosferi.
Efekat staklene bašte je veoma važan fenomen kada govorimo o klimatskim promenama zato što se odnosi na gasove koji Zemlju održavaju toplom i kojima pripada najveća zasluga za postojanje života na njoj. Neke od gasova koji prave “efekat staklene bašte” ljudi proizvode u svakodnevnim aktivnostima. Ta dodatna količina koju proizvode ljudi glavni je faktor koji utiče na globalno zagrevanje.
Klimatske promene ne poznaju državne granice, ali je unutar granica pojedinačnih država potrebna mobilizacija i podizanje svesti kako bi se klimatske promene ublažile i doprinelo ublažavanju njihovih posledica
Naučnici predviđaju da bi globalno zagrevanje moglo da doprinese masovnom istrebljenju divljih životinja u bliskoj budućnosti, delovanjem na čak milion vrsta, što je oko četvrtina poznatih vrsta. Životinje i biljke koje su navikle na hladnije klimatske uslove moraće da se pomeraju prema polovima ili uzbrdo čak i usled malih promena klime.
Takođe, naučnici upozoravaju da koncentracija ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi premašuje dozvoljenu granicu od 350ppm. Trenutna koncentracija CO2 u atmosferi iznosi 406,69 ppm, što dovodi do globalnog otopljavanja klime, topljenja glečera i ledenog pokrivača na polovima, kao i češće pojave suša i poplava.
Agenda 2030, koju su UN usvojile 2015. godine, definiše globalne aktivnosti za borbu protiv klimatskih promena u okviru 13, cilja održivog razvoja – Hitna akcija za klimu. Pored toga, Pariski sporazum iz 2015. godine daje smernice i ciljeve koje treba postići kako bi se izbegle katastrofalne posledice klimatskih promena koje nauka predviđa ukoliko ne preduzmemo hitne i odlučne korake.
Strategija Srbije u borbi protiv klimatskih promena
U Srbiji je u martu 2021. godine usvojen Zakon o klimatskim promenama koji predviđa mehanizme za smanjenje emisije štetnih gasova.
Srbija se obavezala da će, poput EU, do 2050. postati niskougljenično društvo i predviđeno je usvajanje Strategije niskougljeničnog razvoja. To znači da bi do 2050. trebalo da prestane sa proizvodnjom struje na ugalj.
Svoj doprinos ovoj borbi daju i najveće domaće kompanije. Šta to konkretno znači, raspitali smo se u najvećoj domaćoj naftnoj kompaniji, NIS-u. Oni navode da predano rade na unapređenju zaštite životne sredine i smanjenju emisija u vazduh. Tako je, na primer, zahvaljujući stalnim ulaganjima u modernizaciju Rafinerije nafte Pančevo i početkom rada projekta „Duboka prerada" u novembru 2020. godine, NIS dodatno smanjio emisije zagađujućih materija u vazduh iz rafinerijskih postrojenja. Usled prestanka proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora emisije SO2 smanjene su za čak 98 odsto. U NIS-u još navode da su u ekološke projekte i biznis inicijative koje značajno doprinose unapređenju zaštite životne sredine od 2009. godine investirali više od 900 miliona evra.
ŽESTOK ODGOVOR SLOVAČKE NA POTEZ ZELENSKOG: Hitno se oglasio Fico, sprema drastičnu meru za Ukrajince (VIDEO)
PREMIJER Slovačke Robert Fico zapretio je večeras da je njegova stranka Smer-SD ("Smer — socijaldemokratija“) spremna da podrži smanjenje pomoći Ukrajincima koji se nalaze na teritoriji Slovačke kao odgovor na obustavu tranzita gasa od strane Kijeva.
02. 01. 2025. u 18:26
PUTIN SPREMAN ZA NOVI RAT? Tajni dokumenti otkrivaju detaljan spisak meta
RUSKA vojska pripremila je detaljan spisak ciljeva za potencijalni rat s Japanom i Južnom Korejom koji uključuje nuklearne elektrane i drugu civilnu infrastrukturu, prema tajnim dosijeima iz 2013. i 2014. godine, u koje je imao uvid "Financial Times".
02. 01. 2025. u 19:42
KAKO DANAS IZGLEDA TITOV SIN: U penziju otišao kao hrvatski diplomata, živi van očiju javnosti, a ćerka je njegovo najveće bogatstvo (FOTO)
ALEKSANDAR Mišo Broz, sin Josipa Broza Tita, nakon završetka svoje uspešne diplomatske karijere proveo je poslednjih deset godina uglavnom daleko od očiju javnosti.
02. 01. 2025. u 17:07
Komentari (0)