KOSMIČKI „MONSTRUM“: U deliću sekunde oslobodio toliko energije koliko Sunce emituje za 100.000 godina
MAGNETAR je neutronska zvezda sa izuzetno jakim magnetnim poljem koji često sija spektakularno jako i bez upozorenja.
Magnetari mogu biti hiljade puta svetliji od našeg Sunca, ali njihove erupcije su kratke i nepredvidive pa su izazov za astrofizičare da ih pronađu i prouče.
Istraživači su nedavno uspeli da uhvate jednu od ovih erupcija i izračunaju oscilacije u sjaju magnetara za vreme erupcije. Otkrili su da je magnetar oslobodio onoliko energije koliko naše Sunce proizvede za 100.000 godina, i to za samo deseti deo sekunde!
Neutronska zvezda nastaje urušavanjem masiva zvezde na kraju njenog života. Kako zvezda umire u eksploziji supernove, atomi, protoni i elektroni u njenom jezgru bivaju smrvljeni u komprimovanu masu koja kombinuje intenzivnu gravitaciju sa velikom brzinom rotacije i moćne magnetne sile. Rezultat, neutronska zvezda, ima masu od 1,3 do 2,5 solarne mase (jedna solarna masa je masa našeg Sunca) koncentrisanu u sferu prečnika samo 20 kilometara.
Materija u neutronskim zvezdama je tako gusto zbijena da bi masa veličine kocke šećera bila teška 900 miliona tona, a gravitaciona sila neutronske zvezde je toliko jaka da bi mekana bombona koja bi udarila o površinu zvezde, oslobodila snagu do 1.000 hidrogenskih bombi.
Magnetari su najmoćniji magnetni objekti u univerzumu. Naše Sunce je bledi izvor svetlosti u poređenju sa ovim sjajnim, gustim zvezdama, čak i kada nisu u erupciji.
- Čak i u neaktivnom stanju, magnetari mogu biti 100.000 puta sjajniji od našeg sunca - rekao je Kastro-Tirado, profesor istraživanja na Institutu za astrofiziku Andaluzije pri Španskom istraživačkom savetu. "Ali u slučaju erupcije koji smo proučavali, GRB2001415 je oslobodio energija koje naše Sunce emituje za 100.000 godina", preneo je Astronomski magazin.
Ovaj magnetar nalazi se u galaksiji Skulptor, spiralnoj galaksiji udaljenoj oko 13 miliona svetlosnih godina od Zemlje, i "pravo je kosmičko čudovište", rekao je koautor studije Viktor Reglero, direktor UV laboratorije za obradu slika.
Džinovska erupcija je otkrivena 15. aprila 2020. instrumentom za praćenje interakcije atmosfere i svemira (ASIM) na Međunarodnoj svemirskoj stanici, objavili su istraživači nakon detaljnog proučavanja podataka, 22. decembra, u časopisu "Nejčr" (Nature).
Do sada je otkriveno oko 30 magnetara od otprilike 3.000 poznatih neutronskih zvezda, a ovo je najudaljenija erupcija magnetara do sada otkrivena.
rs.sputniknews.com
BONUS VIDEO - DAN KADA JE KONAČNO ZATVOREN ČERNOBILj: Posledice nuklearne katastrofe trajaće 24.000 godina
Preporučujemo
VELIKI DAN ZA NAUKU: Otvoreno ogromno glavno ogledalo svemirskog teleskopa "Džejms Veb"
08. 01. 2022. u 22:02
NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"
SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.
22. 11. 2024. u 09:14
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
SKANDAL TOKOM POSETE Snimak Makrona: "Oni su totalni kreteni", rekao posle povika da je "Francuska odgovorna za krvoproliće"
"ONI si potpuni kreteni", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron o prelaznom telu i dodao da "nikada nisu smeli da ga smene".
22. 11. 2024. u 13:07 >> 13:17
Komentari (0)