POSTALI SMO ZAVISNI OD TUĐE PROCENE: Zašto se najčešće ljudi odlučuju da se obrate lajf kouču?

Gotovo da ne postoji oblast života za koju danas nemamo i lajf kouča, zaduženog za nju. Ovi životni treneri, kako bi glasio prevod kod nas, koji se ređe koristi od originalnog naziva, preplavili su društvene mreže i internet, te ih možete videti, potpuno različite, bezbroj puta na dan. Svi su nasmejani, cvrkutavog govora i garantuju vam uspeh. U čemu? Pa u svemu štom poželite, razume se.

Foto Shutterstock

Dok nam se u glavi „vrti“ poznati refren pesme „Partibrejkersa“, „Hipnotisana gomila“ i pitanje „Da li veruješ meni, ili misliš svojom glavom?“ krstareći domaćim domenima interneta, odabrali smo neke od najzanimljivijih definicija termina lajf kouč. Na jednom sajtu kažu da je to osoba koja je delom mentor a delom terapeut, koja vam pomaže da shvatite ne samo šta želite već i kako da to ostvarite. Zahvaljujući brojnim tehnikama životni trener vam može pojednostaviti život, tvde oni. Na drugom mestu lajf kouča nazivaju „sigurnom rukom“, dok na trećem pišu da se lajf kouč ne bavi psihoanalizom ni psihoterapijom, a njegovi klijenti su zdravi ljudi koji traže savet. Dakle zdravi, a ne bolesni koji se valjda, prema ovoj analogiji, javljaju psihoterapeutima.

Zbog čega je toliki porast broja ljudi koji se bave ovim „poslom“ kod nas, koliko to može biti opasno ili korisno, ko je odgovoran za procvat ovog zanimanja i još mnogo toga ozbiljnog i zanimljivog objašnjava nam Lidija Vasiljević, psihološkinja, psihoterapeutkinja i edukatorka psihodrame.

- Veliki porast broja lajf koučeva nastao je iz nekoliko razloga. Prvo, način sticanja tzv. sertifikata je mnogo lakši i brži nego kad je u pitanju zvanje psihoterapeuta, to je prečica koju mnogi vrlo rado biraju, jer traje od godinu do dve, tri godine, drugo – korisnicima njihovih usluga je manje zlo da su na “koučingu” nego na terapiji.

Zašto se najčešće ljudi odlučuju da se obrate lajf kouču?

- Razlozi za obraćanje bilo njima ili terapeutima su razni, tako da se mahom vrte oko partnerskih odnosa, nesigurnosti vezanih za određene privatne i poslovne uloge, porodicu, strahove, blokade, ambivalencije...

Ko zapravo sme da se bavi psihoterapijom i psihološkim savetovanjem, a ko ne?

- Ovo je u priličnoj meri siva zona, jer su se kriterijumi često menjali godinama unazad. Do pre deceniju, deceniju i po, psihoterapijom su mogli da se bave samo psihijatri i psiholozi, eventualno defektolozi i to sa određenom edukacijom. Međutim, na nivou EU pokrenute su inicijative da se ova oblast otvori i za pripadnike drugih zanimanja, uz određenu nadoknadu stručnih znanja, koja se onda, očekivano, pristojno naplaćuje.

Ko bi smeo da drži radionice za obuku u ovom segmentu? Koliko su validne diplome koje se šakom i kapom dele polaznicima „domaćih“ radionica, treninga i kurseva?

- To nije jasno definisano. Zakon o psihoterapiji još ne postoji u Srbiji, i već godinama čeka na izglasavanje u Skupštini. Situacija je slična i u regionu, kao i u pojedininim zemljama zapada. Edukacije moraju biti priznate na nivou određenog modaliteta (škole) i ispuniti kriterijume koji su definisani na evropskom ili internacionalnom nivou. Naravno, nije uvek tako, i tu ima mnogo preskakanja koraka, jer se potežu veze, plati se, nametne se određena edukacija kroz agresivni marketing. Na žalost, i ovde je zakon novca izdominirao.

Rekli bismo da ih ima mnogo nekvalifikovanih koji sami sebe nazivaju lajf koučem i upuštaju se u savetovanje, obučavanje pa i lečenje. Šta vi mislite o tome?

- Smatram da je termin zapravo domišljato kreiran da u sebi sadrži odeđene komponente aktivnosti – koučing (preuzeto iz sporta) ali i sakrije liniju odgovornosti. U psihologiji govorimo o životnim krizama (Kaplanova teorija kriza) koje se mogu prevazilaziti kroz podršku i savetovanje, i mislim da je taj savetodavni rad bio krinka pod kojom su se zamaskirale ovakve delatnosti. Više od podrške a manje od terapije. Danas je sve u tom ključu. Degradacija kvaliteta i odgovornosti postoji u svim oblastima, kako poslovno, tako i privatno. Ljudi odbijaju da uđu u partnerske odnose, jer im je “cimanje” ili im je previše odgovornosti za osećanja druge osobe. Živimo u vreme prinudne infantilizacije društva i pojedinca.

Koliko to može biti štetno po ljude koji im se obraćaju za savet i pomoć, a koliko, generalno, po profesiju psihologa, psihijatra i psihoterapeuta?

- Mislim da je šteta već načinjena. Na internetu već uveliku iskaču svuda raznorazni savetnici po različitim životnim pitanjima gde vam za nekoliko minuta rešavaju probleme. To je nerealno, neozbiljno i štetno. Ljudi su postali zavisni od saveta i uputstava i više se ne oslanjaju na sebe, kao što je to ranije bio slučaj. Imamo navigaciju pa ne gledamo znakove, imamo koučeve, pa ne razmišljamo sami šta ćemo uraditi u nekoj situaciji… Najveća šteta nastaje kada se ljudi sa ozbiljnijim problemima, koji zaslužuju psihološko testiranje, dijagnostiku, terapiju, jave ovim priučenim individuama, a one se svakako pogube u takvim situacijama, i moraju da izbegnu suočavanje. Najgori scenario je da nastave koučing dok je onima preko puta njih sve gore i gore, jer dobijaju pogrešne ili besmislene savete.

Broj samoubistava je u porastu, nasilje se sve češće i ekstremnije ispoljava, dok sa svih strana čujemo o važnosti pozitivnih afirmacija uz obaveznu, sve popularniju, maksimu „samo nežno prema sebi“. Nije li sve to u koliziji i na kome leži najveća odgovornost za trenutno stanje psihe prosečnog Srbina?

- Slažem se, što više pozitivnih afirmacija, to je manje svesti o suštini problema. Svet je u krizi, koja ne jenjava, Srbija takođe, i kao deo sveta, a i sama po sebi. Ljudi su pod stresom decenijama, opterećeni ekonomskim problemima, političkim krizama, razjedinjeni, zbunjeni, dezinformisani. Kriza je vrednosti, koja se nadoknađuje na pogrešne načine. Reći nekome da bude nežan prema sebi, a da za to ne postoji dublje objašnjenje i poruka koja je verodostojna, mnogo je gore nego ostaviti ga da se sam bori. Naravno, postoje ljudi koji su sami po sebi talentovani da pruže pomoć i imaju osećaj za druge ljude, takve osobe će biti od koristi, bez obzira na metod koji tvrde da upotrebljavaju.

Postoji više nego širok spektar oblasti za koje su „kvalifikovani“ - posao, ljubav, porodica samo su neke od njih. Otkuda takve podele i čemu se „nauče“ polaznici treninga za porodično „koučovanje“, recimo?

- To je deo segmentiranosti koju donosi neoliberalni kapitalizam. Sve je proizvod, i sve je gurnuto u neku fioku, da bi se lakše prodalo. Iskreno, ni meni nije jasno kako to izgleda, jer sam za svoj posao morala da učim nadugačko i naširoko o svim aspektima ličnosti, psihe i odnosa.

Da li postoji neko regulativno telo koje bi trebalo da daje dozvole za bavljenje ovim poslom i ukazuje na propuste i nedostatke kod „koučeva“? Kako stati tome na kraj?

- Postoji, ali ne funkcioniše kako treba. Zakon o psihoterapiji i srodnim zanimanjima bi mogao da smanji štetu.

Da li je porast broja problema kod ljudi, generalno, doveo do veće potrage za njihovim magičnim instant rešenjem koje se krije u mudrostima životnog trenera?

- Ne bih rekla da je to glavni uzrok, već jedna simplifikacija svega, pa i ove oblasti. Društvene mreže su doprinele tom pojednostavljenju, sve deluje lako i dostupno, pitko. Ljudi stalno traže bezbolna rešenja, to je nemoguće, nekada mora da bude teško i naporno. Ulaganje truda je postalo nepopularno, bol je stigmatizovan, takođe i težina. Čitav svet je postao kao zabavni park.

Javljaju li se i vama klijenti koji bi ovu vrstu životnog usmeravanja, pa odustanu kada čuju čime se bavite?

- Dešava se, ali retko. Ne reklamiram se na društvenim mrežama, jer za tim nema potrebe.

Kako bi glasio vaš savet svima onima koji bi da potraže pomoć od lajf kouča?

- Raspitajte se dobro o kvalifikacijama kouča, jer među njima ima i kvalifikovanih osoba i u tom slučaju je rizik svakako manji, ali psihoterapija je zapravo ono što vam je potrebno.

A rečenica ili više njih koje bi svako od nas mogao često da uputi sebi da bi se psihički osnažio, osmelio, zalečio, našao sam sebi?

- Mislim da svako mora da pronađe svoje autentične rečenice.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije