ŽUTA I CRVENA PRAZNE NOVČANIKE: Otkrivamo kako boje, mirisi i muzika utiču na potrošačke navike

KOLIKO puta vam se dogodilo da odete u kupovinu jedne stvari, a iz radnje izađete sa desetak njih, koje ne znate ni sami zašto ste uzeli?

Foto Shutterstock

Međutim, kada racionalno pokušamo da shvatimo zašto smo to uradili, ne dolazimo do valjanog zaključka. Rešenje se krije u uticaju kom smo, nesvesno, bili izloženi prilikom kupovine, a na nas je izvršen putem boja, mirisa i(li) mizike u određenom prodajnom objektu. Na isti način ovaj "trojac" utiče na nas i prilikom svakodnevnog opažanja sveta, tokom razgovora sa nekim, gledanja televizije, šetnje... U kojoj meri se stručnjaci u marketingu, a u kojoj u prodaji, vode psihologijom boja, odnosno njihovim uticajem na potencijalnog kupca, pojašnjava Tijana Adamov Ignjatović, ekspert za markentiške komunikacije:

- Boje su svuda oko nas. Poznato je da one direktno i snažno utiču na čoveka i njegovo ponašanje i odlučivanje, pa možemo sa sigurnošću reći da utiču na ponašanje potrošača. Stručnjaci u marketingu i u prodaji uvažavaju psihologiju boja i uveliko je primenjuju. Postoje čitavi timovi koji se bave istraživanjem kako boje utiču na prodaju i u reklami. Prema istraživanja, odluke o kupovini zasnivamo u najvećoj meri na izgledu proizvoda, jer najviše informacija primamo vizuelno. Konkretno, više od 90 odsto potrošača odluku o kupovini donosi na osnovu izgleda proizvoda, dok više od 80 odsto njih to čini na osnovu boje. Čak 80 odsto kompanija se vodi stavom da je boja odlučujući faktor za prepoznavanje brenda. Boje prenose određene poruke i emocije koje su i kulturološki uslovljenje. Crna, bela i crvena nose važne poruke, a zanimljivo je da ne znače svuda isto. Takođe, boja je element logotipa brenda ili kompanije, ambalaže, reklamnih aktivnosti i ambijenta prodajnog prostora, i u tom slučaju možemo da potvrdimo da ona definitivno veoma zanima marketinške poslenike i prodavce.

Foto Pixabay

PESME IZ REKLAMA

Gde se krije veza između boja, zvukova, mirisa i ljudske psihologije?

- Kako kaže jedna pesma: "boje su u nama". Svi imamo neku svoju omiljenu, ili onu koju ne volimo. Boje, zvukovi i mirisi pokreću emocije. Ta tajna veza krije se u našim čulima, vidu, sluhu i mirisu, koje obrađuje mozak. Čula su važan izvor informacija za nas i tokom evolucije bila su od presudnog značaja za čovekov opstanak. Ona imaju svoj jezik, neverbalan, koji se dešava bez mnogo reči, a veoma je značajan. Boje, zvukovi i mirisi utiču na naše emocije, a time i na ponašanje i postupke. Proučavanje ovog fenomena je multidisciplinarni naučni podvig, i sledi još mnogo istraživanja na tu temu.

Postoji li neka univerzalna boja koja najviše podstiče na kupovinu?

- Ako obratimo pažnju možemo da primetimo da su najčešće natpisi za proizvode na akciji u crvenoj i žutoj boji. Pokazalo se da ova kombinacija, crvena slova na žutoj podlozi, najbolje podstiču na kupovinu. Zato sledeći put kad vidite ovu kombinaciju boja, razmislite još jednom da li vam je zaista potreban taj proizvod!

Koja najviše podstiče radost i zašto?

- Žuta, boja sunca i sreće. Ona podstiče ne samo radost već i optimizam. Zato je smajli žut. Žuta je boja kreativnosti i inteligencije. Veruje se da podstiče komunikaciju i ubrzava rad nervnog sistema. Intenzivna je i lako se uočava. Nije slučajno što smo mi izabrali žutu boju za našu inicijativu koja je vesela i kreativna. Ona podstiče učenje a mi je smatramo bojom detinjstva. Takođe podstiče samopouzdanje i hrabrost, i zato je boja deteta.

Foto Shutterstock.

Objasnite nam ukratko koja od njih se kako koristi, šta podstiče...

- Crvena i žuta boja podstiču aktivnost i uzbuđenje, pa time i kupovinu. Crvena nas tera na akciju i hitnost – najčešće se zato koristi za označavanje rasprodaja. Upotrebljavaju je lanci brze hrane i restorani jer se povezuje sa osećajem gladi. Žuta boja se koristi za privlačenje pažnje, izaziva pozitivna osećanja, optimizam, nadu, toplinu i energiju, pa je koristimo kada želimo da skrenemo pažnju i podstaknemo impulsivnu kupovinu.

Na koji način izbor muzike u reklamnim spotovima, kampanjama i prodavnicama utiče na potencijalne konzumente?

- U velikoj meri. Prvensteno tako što muzika "boji" atmosferu spota, prenosi emociju, a zatim i pomaže da reklamnu poruku bolje zapamtimo i povežemo pozitivne emocije i prijatna sećanja koja ona pobuđuje sa konkretnim brendom. Mi i dan danas pevamo pesme iz reklama koje smo slušali kao deca, iako se one više ne emituju, zar ne? Kada koristimo popularnu muziku, ili onu koja je omiljena našoj ciljnoj grupi, mi joj se na taj način prepočujemo, komunicirajući da je razumemo i da smo deo tog sveta. U savremenom kontekstu dodatno treba razmišljati o kontinuiranoj saradnji brendova i muzičkih stvaralaca, jer pozitivno utiču jedni na druge u eri digitalnih platformi. Izbor i jačina muzike u prodajnom objektu takođe utiču na atmosferu i podstiču određene emocije, što dalje utiče na naše ponašanje i odluke.

A mirisa?

- Postoji čitav segment marketinga koji se bavi ovom temom, i zove se "mirisni marketing". Kupci izloženi mirisnom marketingu reaguju po istom principu kao i kad je u pitanju stimulacija drugih čula – mirisi bude pozitivne emocije a one nas podstiču na kupovinu. Da li ste primetili kako, kada uđete u neku prodavnicu, osetite neverovatno privlačan miris, i jednostavno ne možete da odolite da nešto ne kupite, pa onda ponesete deo te divne emocije kući u vidu proizvoda iz te radnje?

"GAĐANjE" SENZIBILITETA

U kom uzrastu počinjemo da reagujemo na boje, mirise, zvuke u potrošačkom smislu?

- Ako se držimo proučavanja Marije Montesori, pod čijim uticajem je kreirana naša Inicijativa Žute Patalone, dete je od rođenja do šeste godine upravo čulni istraživač i o svetu uči upijajući sve oko sebe, uključujući i boje, mirise i zvukove. Oštreći svoja čula, dete razvija razumevanje sveta i gradi osnovu za čitav život. Bogatstvo mašte u kasnijem životu zavisi od raspona čulnih utisaka kojima je dete bilo izloženo u najranijem detinjstvu. Svi znamo da dete nauči onaj jezik koji sluša, što je potvrda ove teze. Ako tako lepo prihvata sve utiske, onda sigurno usvaja i utiske iz reklamnih poruka koje dolaze do njega. Naš Zakon o oglašavanju reguliše oglašavanje usmereno na maloletno lice. I sami smo svesni da dete teško možemo izolovati od reklamnih poruka, jer čak i ako ne gleda televizijski program i sadržaje na mobilnom telefonu, ne čita novine, reklamne poruke će videti na ulici ili u supermarketu. Iz sopstvenog iskustva mogu da potvrdim da dete od najranijeg uzrasta reaguje na stimuluse kao potrošač, pa treba posebno obratiti pažnju da se to ne zloupotrebljava.

Da li ženski i muški pol različito doživljavaju takve senzacije?

- I da i ne. Na boje reagujemo na sličan način, iako ima onih koje su više "muške" ili više "ženske", dok su zvukovi i mirisi ličniji. Muzika je segment koji najviše može da "pogodi" lični senzibilitet.

Foto: D. Balšić

Koliko nesvesnim izborom boje odeće poručujemo zapravo nešto o sebi ili svom raspoloženju?

- Mnogo. Određenim bojama poručujemo kako se osećamo, iako nismo uvek svesni toga. Poruke šaljemo i primamo na nesvesnom nivou. Naravno, možemo svesno birati, a postoje i kulturološki uslovljene situacije u kojima se bojom jasno poručuje – kada smo u žalosti, kada se venčavamo, i tome slično. Dodatno je zanimljivo da u različitim kulturama ta značenja mogu da se razlikuju, pa ukoliko imamo multikulturalnu publiku i delujemo globalno, moramo obratiti pažnju na socio-kulturnu dimenziju marketing okruženja.

Postoje li neke koje utiču na produktivnost u poslu, kreativnost, koncentraciju? Kako bi trebalo njih upotrebljavati?

- Kaže se da zelena boja odmara oči i pomaže da se opustimo i koncentrišemo. Zapravo zelena boja najviše prija našim očima, najverovatnije zbog toga što smo u prošlosti provodili mnogo vremena u prirodi. Ona podstiče harmoniju i emotivni i telesni sklad, što rezultira i odlučnošću. Plava smiruje i podstiče produktivnost, pa je dobar izbor za produktivno okruženje. Ljubičasta pospešuje rešavanje problema, a žuta motiviše na učenje i logičko i praktično razmišljanje.

Preporučujemo

Reportaže

0 6

OD PAPIRNIH KESA, PREKO BRISAČA ZA KOLA DO VAJ-FAJA: Žene koje su praktičnim pronalascima menjale našu svakodnevicu (FOTO)

13. 04. 2024. u 17:30

Reportaže

0 3

HTELI DA GAJE MORSKU RIBU U VRŠAČKOM JEZERU: Ideja nije zaživela, iako voda sadrži dobar procenat soli

08. 04. 2024. u 13:09

Reportaže

0 8

NAJPOZNATIJI JUGOSLOVENSKI ŠPIJUN IMAO DVOJNIKA: Detalji iz memoara Vladimira Vauhnika - Beogradu javio da Nemačka sprema napad

08. 04. 2024. u 07:00

Panorama

0 0

KADA IZMAŠTAMO IDEALNOG PARTNERA: Tražimo ljubav, a ne sliku za zid

04. 04. 2024. u 06:15

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije