POMOZIMO IM DA LAKŠE PREŽIVE ZIMU: DZPPS savetuje kako prihranjivati ptice na ispravan način (FOTO)

DRUŠTVO za zaštoitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) podseća javnost da sa dolaskom hladnih dana, divlje ptice otežano pronalaze hranu, pa pozivaju građane širom Srbije da adekvatnim prihranjivanjem pomognu pticama koje žive u čovekovoj neposrednoj blizini da lakše prežive zimu.

FOTO: Miodrag Zlatarov Danica Veljković

U DZPPS napominju usled mrazeva, hladnih i kišnih dana, sa svetlošću koja traje sve kraće, pticama koje ostaju u našem području i tokom zime, pronalaženje hrane može predsatvljati izazov. Pored ovih prirodnih okolnosti, nesmetan život pticama dodatno otežava negativan ljudski uticaj.

- Prethodnih 50 godina zabeležen je pad brojnosti kod čestih, takozvanih „običnih“ ptica, što je najočiglednije kod vrabaca pokućara, kojih je, prema studijama, oko 247 miliona manje – navode podatke u DZPPS. - Zimska prihrana ne može u potpunosti rešiti ovakve probleme, ali je prvi i najmanji korak koji građani kao pojedinci mogu odmah da preduzmu i pomognu određenim vrstama koje posećuju hranilice. Pored pokućara, na hranilicama se mogu očekivati i poljski vrabac, velika, plava i jelova senica, zelentarka, čižak, češljugar, obična i severna zeba, veliki detlić, kos, drozd borovnjak, gugutke.

Stručnjaci savetuju da, ukoliko niste u mogućnosti da kontinuirano, tokom cele zime prihranjujete ptice, ne treba ni započinjati sa prihranom, jer kada jednom počnu da posećuju hranilicu, ptice se nakviknu na stalan izvor hrane, pa ako se prestane sa prihranom, može dovesti do uginuća.

Kada je reč o hrtanilicama, postoje različiti tipovi, a izbor zavisi od mesta gde će biti postavljena. Najjednostavnija se može napraviti od plastične flaše kroz koju se provuče drvce koje će pticama služiti kao postolje. Najvažnije je da hrana ostane suva, kako se kvarila od vlage.

FOTO: Miodrag Zlatarov Danica Veljković

Ptice najviše vole suncokret, ali će se poslužiti i lomljenom pšenicom, kikirikijem, orasima, bademima. Važno je da sve što im se ponudi bude i sirovo i neposoljeno. Na „jelovniku“ za prihranu, mogu se naći i masne kugle koje se nabavljaju u prodavnicama za kućne ljubimce ili napraviti sami. Neke ptice poput kosova ili drozdova borovnjaka vole sirovo voće, pa se pticama na drvetu može servirati presečena jabuka na pola kako bi je ptice lakše kljucale.

Dobro je da se u blizini hranilice pticama ostavi i posuda sa čistom vodom, i potrebno ju je redovno menjati, pogotovo kada temperatura padne ispod minusa i vodene površine se zalede.

Pored toga što se pomaže pticama, kako napominju u DZPPS, prihranjivanje je višestruko korisno i zabavno ljudima. Pojavljivanje različitih vrsta koje se mogu posmatrati, njihovi međusobni odnosi, trazličita oglašavanja, sve to pruža lekovitu vezu sa prirodom, pogotovo u gradskim sredinama. Razigrane scene na hranilici vrlo brzo postanu neophodna doza radosti, što potvrđuju i različite naučne studije koje govore o blagotvornom uticaju ptica na mentalno zdravlje ljudi.

FOTO: Miodrag Zlatarov Danica Veljković

Za više saveta o prihranjivanju, posetite sajt hranilice.pticesrbije.rs. Kako biste prepoznali ptice koje posećuju hranilice, instalirajte “Ptice na dlanu”, besplatnu aplikaciju za mobilne telefone za raspoznavanje ptica.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije će naredne godine, od 17. do 19. januara organizovati akciju „Građanska nauka“, a cilj je brojanje ptica na hranilicama širom Srbije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije