LJUDSKI ROD IZUMIRE, OKEANI JOŠ VAŽNIJI ZA BUDUĆNOST ZEMLJE: Da li je ovo scenario koji očekuje našu planetu?

ZAMIŠLjANjE života na Zemlji bez ljudi uvek budi radoznalost, jer je naša vrsta ostavila dubok trag na ovoj planeti.

Foto: Shutterstock

Od momenta kada smo se proširili na kopnu i u morima, ljudi su značajno promenili ekosisteme, pa čak i atmosferu. Ipak, istorija Zemlje pokazuje da nijedna vrsta ne traje zauvek, a pitanje koje se postavlja jeste: šta će doći nakon nas? Koja bi vrsta mogla preuzeti naše mesto kao dominantna na ovoj planeti?

Kroz vekove, ljudi su igrali centralnu ulogu u ekološkim promenama na Zemlji, ali mnogi istraživači smatraju da će priroda naći način da se prilagodi i nastavi bez nas. Ovo izaziva pitanja: ko bi mogao zauzeti našu poziciju i preuzeti odgovornost za očuvanje ravnoteže na planeti?

Profesor Tim Koulson sa Univerziteta Oksford, jedan od najistaknutijih istraživača u oblasti biologije i evolucije, proveo je godine proučavajući ovu temu.

Koulson, autor knjige Univerzalna istorija nas, u kojoj prati evoluciju života na Zemlji, izneo je izuzetnu predikciju o tome koja bi životinja mogla zameniti ljude u budućnosti.

U svojoj knjizi, Koulson ističe da evolucija nije statična i da se vrste menjaju tokom vremena, prilagođavajući se novim uslovima.

Evolucija je proces postepene promene živih organizama kako bi se bolje uklopili u svoje okruženje. Koulson objašnjava da većina mutacija ima štetan efekat, ali povremeno se javljaju mutacije koje donose prednost u pogledu preživljavanja ili reprodukcije.

Takve korisne mutacije postaju češće kroz generacije. Ovaj proces, poznat kao prirodna selekcija, objašnjava kako su se različite vrste razvijale i preživljavale kroz istoriju, dok su druge izumirale.

Foto Pixabay free images

Međutim, Koulson podseća da nijedna vrsta nije večna, pa ni ljudi.

- Izumiranje je sudbina svih vrsta, uključujući i ljude - kaže Koulson, uz nadu da će naš kraj biti dalek i da ćemo imati vremena da se prilagodimo promenama na planeti.

Iako nam je teško da zamislimo svet bez ljudi, naučnici kao Koulson se bave pitanjem šta bi se dogodilo nakon naše eventualnog izumiranja.

Profesor Koulson se zapitao koja bi vrsta mogla zameniti ljude, kao i primate, koji su nam najbliži rođaci u životinjskom svetu.

On smatra da bi, u slučaju nestanka ljudi i naših najbližih rođaka iz reda velikih majmuna, ekosistemi na Zemlji ponovo mogli pronaći ravnotežu. To bi omogućilo novim vrstama da popune ekološke rupe koje bi nastale.

Jedno od najzanimljivijih predviđanja Koulsona je da bi nova vrsta mogla nastati iznenada, kroz neočekivane oblike inteligencije i složenosti.

Foto Shutterstock

Neki istraživači smatraju da bi primati mogli biti najverovatniji naslednici ljudske vrste. Ipak, Koulson se protivi ovoj teoriji.

On objašnjava da primati zavise od jakih socijalnih mreža i da su veoma povezani sa svojim okruženjem kroz aktivnosti kao što su lov, negovanje i odbrana. U svetu koji bi doživeo drastične ekološke promene, ove osobine mogle bi im otežati prilagođavanje na nove uslove.

Zanimljivo je da Koulson u svojoj analizi nudi iznenađujuću alternativu - hobotnice. On ukazuje na njihove izuzetne sposobnosti, kao što su rešavanje složenih problema, komunikacija kroz bljeskove boja i sposobnost manipulacije objektima. Smatra da, pod pravim uslovima, hobotnice bi mogle evoluirati u vrstu sposobnu za izgradnju civilizacija.

- Njihova napredna neuronska struktura, decentralizovani nervni sistem i izvanredne sposobnosti rešavanja problema čine ih pogodnim za preuzimanje novih ekoloških uloga u svetu koji je postao nepredvidiv - objašnjava Koulson.

Hobotnice su već poznate po svojoj kreativnosti i pomalo nestašnom ponašanju.

Foto: Shutterstock

- Neke hobotnice čak noću beže iz svojih akvarijuma u istraživačkim centrima, posećujući akvarijume svojih komšija - priča Koulson.

Poznato je da ove inteligentne životinje koriste alate, otvaraju tegle i pokazuju znake radoznalosti, što ih čini izuzetnim kandidatima za razvoj naprednih sposobnosti.

Ako bi ljudi nestali, Koulson ukazuje da bi okeani mogli postati još važniji za budućnost Zemlje. Iako su kopnene vrste obično zauzimale vrh lanca ishrane, hobotnice se suočavaju sa izazovom kada je u pitanju život na kopnu.

- Hobotnice se verovatno neće prilagoditi životu na kopnu zbog nedostatka skeleta, što im otežava brzo i spretno kretanje van vode - objašnjava Koulson.

Ipak, u mogućnosti evolucije, možda bi mogla nastati nova vrsta hobotnica koja bi razvila načine da diše van vode i lovi kopnene životinje.

Ovaj scenario, iako ekstreman, ukazuje na to kako evolucija može doneti neočekivane promene.Hobotnice bi mogle graditi podvodna staništa, koristiti nove načine interakcije sa svojim okruženjem, pa čak, u daljoj budućnosti, da izađu na kopno.

Koulson ne isključuje mogućnost da hobotnice jednog dana postanu ključni akteri na kopnu, možda čak izgraditi podvodne gradove, ali, naravno, sve to zavisi od slučajnih mutacija i događaja koji bi mogli oblikovati evoluciju.

Foto: Free Images Pixabay

Iako Koulson ne tvrdi da će se ovo dogoditi, on predlaže ovu teoriju kao podsetnik na to koliko je priroda fleksibilna i sposobna da se prilagodi.

- Budućnost života na Zemlji oblikovana je bezbrojnim promenljivim faktorima - napominje Koulson.

Iako su predviđanja zaista neizvesna, jasno je da bi evolucija mogla doneti iznenađenja.

Zemlja je preživela mnoge masovne promene i život će se nastaviti razvijati, korak po korak. Koulson zaključuje da, bez obzira na to koja vrsta bi mogla zameniti ljude, evolucija će i dalje nastaviti da se oblikuje neočekivanim putem.

Za sada, ostaje samo da se zamislimo u svetu u kojem bi hobotnice mogle postati dominantna vrsta, upravljajući planetom koja je nekada pripadala ljudima.

(Earth.com)

BONUS VIDEO:

ANKETA: Kako ste proveli praznike?

Preporučujemo

Društvo

0 0

KO GA JE PRONAŠAO? Evo kako je zaista umro Nikola Tesla - izjave saučešća stizale su sa svih strana sveta

14. 01. 2025. u 20:38

Panorama

0 0

SRPSKE REČI KOJE TURCI JOŠ UVEK KORISTE: Opstale su još od vremena kada su sultani učili naš jezik na dvoru

13. 01. 2025. u 10:43

Panorama

0 0

TEST LIČNOSTI: Koja devojka će biti najprivlačnija kad se okrene?

12. 01. 2025. u 09:18

Panorama

0 0

Šta znači kada se PREZIME završava na -IĆ, a šta na -OVIĆ?

07. 01. 2025. u 18:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije