Panorama

PRODAJE SE POSLEDNJI PORTRET RAĐEN NA PAUČINI: Evo kako je nastao ovaj misteriozni zanat

Jovana Švedić

13. 03. 2025. u 22:51

KAROL Mobli, trenutna vlasnica poslednje preostale slike rađene na paučini, nudi je na prodaju na Sajmu efereme u Griniču, Konektikat, 14. i 15. marta, a do ovog neobičnog predmeta došla gotovo slučajno.

ПРОДАЈЕ СЕ ПОСЛЕДЊИ ПОРТРЕТ РАЂЕН НА ПАУЧИНИ: Ево како је настао овај мистериозни занат

Foto: Printscreen/Instagram/ephemerausa

- Čovek od koga sam je dobila bio je u devedesetim godinama i imao ju je oko 40 godina. Rekao je da mu je rođak dao. Uvek je planirao da istraži njeno poreklo, ali nikada nije uspeo - kaže ona.

Kako Atlas Obskura opisuje, na slici se nalazi muški subjekt, čiji je identitet izgubljen kroz vekove, svečano gleda posmatrača iz svog ovalnog okvira, smeštenog u blago požutelu kartonsku futrolu, a detalji raskošne odeće, naslikani preciznim potezima četkice od pera šljuke, i dalje su jasni, ali su ivice slike pohabane – i to s dobrim razlogom.

Ovo delo nije oslikano na platnu, već na efemernim nitima paukove mreže.

Iako ostaje mnogo nepoznanica o ovoj slici, postoji nekoliko tragova koji otkrivaju njeno poreklo. Pored nje su napisane reči Gemälde auf Spinnengewebe, što na nemačkom znači "Slike na paučini", kao i potpis Fr. Unterberger in Innsbruck (Tirol).

Skoro sigurno, ova slika je prešla Atlantski okean iz Tirola u Austriji i prošla kroz ostrvo Elis.

- Šteta je što je deo paučine propao, sigurno od stalnog premeštanja tokom godina - kaže Mobli.

Ona je dodala da, s obzirom na to koliki je put prešla, pravo je čudo da je uopšte i dalje očuvana.

U 19. veku, Spinnwebenbilder, slike na paučini ili slike na svili, bile su relativno popularan oblik narodne umetnosti u tirolskim Alpima.

Zbog krhke prirode ovih efemernih dela, manje od 100 takvih slika je preživelo do danas.

Skoro sve se nalaze u privatnim porodičnim kolekcijama, skrivene u fiokama ili prenošene kao porodično nasleđe.

Niko ne zna tačno ko je prvi došao na ideju da rosne niti paučine i svilenih gusenica mogu poslužiti kao umetničko platno. Najverovatnije su to bili monasi iz nekog manastira blizu Pusterske doline, alpske doline koja se proteže kroz Italiju i Austriju.

Do 16. veka, ti monasi su usavršili mukotrpan proces sakupljanja paučine, njenog pranja i slojevitog nanošenja.

Kada bi se niti sjedinile u mlečno belu, polu-providnu površinu, rastezali bi ih preko podloga da bi formirali minijaturna platna, a zatim uzimali četkice.

Konačne slike katoličkih svetaca delovale su kao da lebde poput duhova na prozorima manastira. Katedrala u Česteru, u Engleskoj, čuva jedan od poslednjih takvih prikaza – sliku Bogorodice koja drži malog Hrista, koju je naslikao tirolski umetnik Johan Burgman.

Kako su vekovi prolazili, svetovne teme su počele da zauzimaju mesto u ovim mističnim okvirima, a Mobli pretpostavlja da je figura na njenoj slici austrijski vojnik, sudeći po uniformi.

Vojvode, vojvotkinje i drugi pripadnici bogatog društvenog sloja koji su mogli sebi priuštiti portrete bili su česti subjekti, zajedno sa pejzažima i pastoralnim scenama.

Franc Unterberger, umetnik koji je potpisao delo, odigrao je važnu ulogu u popularizaciji ovog stila, ali za ovo delo navodi se da najverovatnije naslikao sam. 

Kao trgovac umetninama u svojoj radnji u Tirolu, naručivao je slike na paučini od anonimnih umetnika i prodavao ih, što je nastavio da radi do 1930-ih, kada je poslednji umetnik koji je poznavao ovaj misteriozni zanat preminuo.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Štednja u Unicredit Banci uz kamatnu stopu od čak 3,60%

Štednja u Unicredit Banci uz kamatnu stopu od čak 3,60%