ŠTA KAŽU ISTRAŽIVANJA: Četvorodnevna radna nedelja ima velike prednosti, ali i neke mane

NEMA mnogo sumnje da je konkurencija za dobra radna mesta i za zadržavanje trenutnog posla velika.

Foto Ilustracija D. Pozderović

Pored toga, sve su veći zahtevi da radnici poboljšaju svoje veštine, budu produktivniji i lojalniji. Sa druge strane, stres na poslu i sagorevanje radnika su u porastu, a mnogi mlađi zaposleni žele posao koji nudi bolju ravnotežu između samog posla i privatnog života. Da li je četvorodnevna radna sedmica rešenje?

Širom sveta, u mnogim zemljama postoji inicijativa za skraćenje radne nedelje sa 5 na 4 dana, a i vršena su istraživanja na ovu temu. Mnogi zaposleni koji su iskusili ovaj novi, radni princip, osetili su bolje mentalno, pa čak i fizičko zdravlje, a zabeleženo je značajno smanjenje sagorevanja na poslu.

Jedna od briga, međutim, jeste da poslovi sa velikim zahtevima i prekovremenim radom mogu dovesti do povećanog stresa, jer radnici pokušavaju da urade istu količinu posla u manje sati. Još jedna briga je da neki poslovi, kao što su rad u maloprodaji ili korisnički servis, zahtevaju pokrivenost tokom cele radne nedelje, pa poslodavci mogu imati veće troškove jer moraju da angažuju više ljudi.

Jedan sporedni efekat četvorodnevne radne nedelje jeste taj što zaposleni ređe uzimaju slobodne dane radi obavljanja ličnih obaveza, kao što su posete lekaru ili stomatologu. Takođe, još jedna prednost je smanjenje vremena provedenog u putovanju do posla i smanjenje emisije štetnih gasova.

ŠTA SE DEŠAVA NA PSIHOLOŠKOM NIVOU

Nema mnogo sumnje da većina radnika daje prenost kraćoj radnoj nedelji. U stvari, mnogi su se brzo navikli na takav raspored, a neki su izjavili da ne bi prihvatili povratak na pet radnih dana čak ni za veću platu.

Jedan od važnih faktora skraćenog radnog vremena je osećaj fleksibilnosti i kontrole koji zaposleni imaju nad svojim životima. Oni mogu da planiraju duži vikend za putovanja ili da "peti dan" iskoriste za obavljanje obaveza. Poslodavci bi mogli da iskoriste taj pojačan osećaj kontrole tako što bi ponudili više fleksibilnosti u radnom rasporedu, čak i ako ostanu pri četrdesetčasovnoj radnoj nedelji.

Iako se poslodavci mogu žaliti na manjak radnih sati, postoje strategije koje mogu osigurati da produktivnost ne opada, čak ni sa skraćenim radnim vremenom. Na primer, u nekim kompanijama ograničava se trajanje sastanaka kako bi se podstakli radnici da više urade za manje vremena, piše Sajkolodži tudej.

KAKO JE TEKLO ISTRAŽIVANjE

U nedavnoj studiji, proučavano je hiljade radnika u Americi, Velikoj Britaniji, Brazilu, Nemačkoj i drugim zemljama koji su bili uključeni u pilot-program četvorodnevne radne nedelje u trajanju od godinu dana i to bez smanjenja plate. Jedna od briga bila je da će smanjenje radnih sati (32 umesto 40) dovesti do pada produktivnosti. Uglavnom, to se nije dogodilo. Zapravo, nakon studije, velika većina kompanija zadržala je četvorodnevnu radnu nedelju.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - Potraga za delovima tela kod Lazarevca

Preporučujemo

Panorama

0 2

VELIKO NAUČNO OTKRIĆE: Šta je pre 700 miliona godina pretvorilo Zemlju u snežnu grudvu

24. 07. 2025. u 23:00

Panorama

0 1

NEBESKI SPEKTAKL STIŽU PERSEIDI! Ovo je datum kad će biti najvidljiviji u Srbiji, spremite želje!

24. 07. 2025. u 01:22

Dr Novosti

0 0

OSTALA VAM JE KREMA ZA SUNČANjE OD PROŠLE GODINE: Da li je možete koristiti?

24. 07. 2025. u 00:11

Panorama

0 0

TAJNE STAROSTI I BOLESTI: Veliki projekat koji može pomeriti granice shvatanja ljudskog tela

23. 07. 2025. u 23:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije