Panorama

NAUČNO ISTRAŽIVANJE: DNK bi mogla potpuno da promeni način na koji se skladište digitalni podaci

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

25. 08. 2025. u 22:22

DOBA veštačke inteligencije će izgleda da se oslanja na ogromne količine podataka koje je moguće lako čuvati i preuzimati, a bionauka bi mogla imati genijalno rešenje.

НАУЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ: ДНК би могла потпуно да промени начин на који се складиште дигитални подаци

Foto: Piksabej

Osam Šekspirovih tragedija, sve engleske stranice Vikipedije i jedan od prvih filmova ikada snimljenih su naučnici uspeli da sačuvaju u prostoru manjem od epruvete. Nisu te informacije fizički smanjili, nego su iskoristili model DNK da kodiraju informacije i sačuvaju ih na mikroskopskom nivou.

Kako čovečanstvo usvaja napredne alate poput veštačke inteligencije, podatak postaje nova valuta budućnosti. Već sada tehnološki giganti poput Majkrosofta ulažu milijarde dolara u izgradnju centara za podatke namenjenih veštačkoj inteligenciji. I u toku je prava "ratna trka" da se otkrije kako sačuvati sve veće količine podataka. Jedna opcija su ogromni data centri koji troše gigavate struje, a druga opcija mogla bi biti čuvanje podataka prema DNK modelu.

Kako se podaci trenutno čuvaju i šta se menja

Računari čuvaju podatke (kao što su tekstovi, slike i video) u obliku nuli i jedinica i to se zove binarni kod. Sa druge strane, DNK je prirodni molekul koji u živim bićima čuva "uputstva" za život - kroz kombinacije četiri slova: A, T, C i G. Umesto da služi samo za biologiju, sada naučnici koriste DNK kao novi način za skladištenje digitalnih podataka. Znači, ide se ka tome da se podaci iz računara pretvaraju u DNK sekvence, piše Nešnal džiografik.

Takođe, neke kompanije rade na tome da razviju metode za pretvaranje binarnih podataka u DNK, tj. da naprave DNK molekule koji u sebi čuvaju te podatke.

Drugi korak je kodiranje digitalnih podataka u DNK - u praksi, skladištenje podrazumeva nekoliko koraka: odlučivanje o kodu, sintezu DNK i čuvanje dobijenih lanaca.

Kompanija Catalog je 2022. objavila da je osam Šekspirovih tragedija kodirala u jednu epruvetu, koristeći enzime zvane rekombinaze. Njihova mašina Shannon je uspela da pretvori 207.000 reči u milione DNK baza za samo nekoliko minuta. "Za svaku reč povežete slučajni niz bitova (bit-vektor). Na primer, reč ruža (rose) može imati niz od 1.000 nula i jedinica koji se zatim prevode u DNK niz", pojašnjavaju kako su uradili.

Treći korak je sinteza što znači stvarno pravljenje veštačkih DNK lanaca, dok je četvrta stvar u nizu čuvanje DNK. Jednom sintetisani, DNK lanci se čuvaju u metalnim kapsulama, zaštićeni od uticaja okoline. Da bi se DNK ponovo pretvorio u podatke, koristi se sekvenciranje, ista tehnologija kao u DNK testovima. S vremenom, uzorak će morati da se obnovi, kao što se i hard diskovi moraju zameniti.

Na kraju, sledi preuzimanje podataka, pa kada želite da pristupite podacima, algoritam pretvara DNK nazad u binarni kod, a zatim u tekst, slike ili bilo koji digitalni format.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - Srpski "kamov" već četvri dan gasi požare u Crnoj Gori

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ALK Group: uspeh, inovacije i nagrade za najbolje

ALK Group: uspeh, inovacije i nagrade za najbolje