Panorama

NAUČNO ISTRAŽIVANJE: DNK bi mogla potpuno da promeni način na koji se skladište digitalni podaci

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

25. 08. 2025. u 22:22

DOBA veštačke inteligencije će izgleda da se oslanja na ogromne količine podataka koje je moguće lako čuvati i preuzimati, a bionauka bi mogla imati genijalno rešenje.

НАУЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ: ДНК би могла потпуно да промени начин на који се складиште дигитални подаци

Foto: Piksabej

Osam Šekspirovih tragedija, sve engleske stranice Vikipedije i jedan od prvih filmova ikada snimljenih su naučnici uspeli da sačuvaju u prostoru manjem od epruvete. Nisu te informacije fizički smanjili, nego su iskoristili model DNK da kodiraju informacije i sačuvaju ih na mikroskopskom nivou.

Kako čovečanstvo usvaja napredne alate poput veštačke inteligencije, podatak postaje nova valuta budućnosti. Već sada tehnološki giganti poput Majkrosofta ulažu milijarde dolara u izgradnju centara za podatke namenjenih veštačkoj inteligenciji. I u toku je prava "ratna trka" da se otkrije kako sačuvati sve veće količine podataka. Jedna opcija su ogromni data centri koji troše gigavate struje, a druga opcija mogla bi biti čuvanje podataka prema DNK modelu.

Kako se podaci trenutno čuvaju i šta se menja

Računari čuvaju podatke (kao što su tekstovi, slike i video) u obliku nuli i jedinica i to se zove binarni kod. Sa druge strane, DNK je prirodni molekul koji u živim bićima čuva "uputstva" za život - kroz kombinacije četiri slova: A, T, C i G. Umesto da služi samo za biologiju, sada naučnici koriste DNK kao novi način za skladištenje digitalnih podataka. Znači, ide se ka tome da se podaci iz računara pretvaraju u DNK sekvence, piše Nešnal džiografik.

Takođe, neke kompanije rade na tome da razviju metode za pretvaranje binarnih podataka u DNK, tj. da naprave DNK molekule koji u sebi čuvaju te podatke.

Drugi korak je kodiranje digitalnih podataka u DNK - u praksi, skladištenje podrazumeva nekoliko koraka: odlučivanje o kodu, sintezu DNK i čuvanje dobijenih lanaca.

Kompanija Catalog je 2022. objavila da je osam Šekspirovih tragedija kodirala u jednu epruvetu, koristeći enzime zvane rekombinaze. Njihova mašina Shannon je uspela da pretvori 207.000 reči u milione DNK baza za samo nekoliko minuta. "Za svaku reč povežete slučajni niz bitova (bit-vektor). Na primer, reč ruža (rose) može imati niz od 1.000 nula i jedinica koji se zatim prevode u DNK niz", pojašnjavaju kako su uradili.

Treći korak je sinteza što znači stvarno pravljenje veštačkih DNK lanaca, dok je četvrta stvar u nizu čuvanje DNK. Jednom sintetisani, DNK lanci se čuvaju u metalnim kapsulama, zaštićeni od uticaja okoline. Da bi se DNK ponovo pretvorio u podatke, koristi se sekvenciranje, ista tehnologija kao u DNK testovima. S vremenom, uzorak će morati da se obnovi, kao što se i hard diskovi moraju zameniti.

Na kraju, sledi preuzimanje podataka, pa kada želite da pristupite podacima, algoritam pretvara DNK nazad u binarni kod, a zatim u tekst, slike ili bilo koji digitalni format.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - Srpski "kamov" već četvri dan gasi požare u Crnoj Gori

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SRBIJA SLAVI, HRVATSKA TUGUJE: Crvena zvezda nokautirala giganta iz Zagreba!

SRBIJA SLAVI, HRVATSKA TUGUJE: Crvena zvezda nokautirala giganta iz Zagreba!