Zamke korišćenja veštačke inteligencije: Al nam olakšava život – ali šta sve gubimo?

KAKO veliki jezički modeli sve više preuzimaju kognitivne zadatke, istraživači upozoravaju da takvo mentalno prepuštanje ima svoju cenu. Naučnica Natalija Kosmina primetila je da su rezimei koje je dobijala za pripravničke pozicije bili sumnjivo slični, što je navelo na zaključak da kandidati koriste četbotove poput ChatGPT-ja.

Firn / imageBROKER / Profimedia

Istovremeno, na svojim predavanjima na MIT-u uočila je da studenti lakše zaboravljaju gradivo nego pre nekoliko godina. Rastuća zabrinutost da preveliko oslanjanje na veštačku inteligenciju može nagristi naše jezičke i kognitivne sposobnosti dobija sve više potvrde u naučnim istraživanjima, piše BBC.

Smanjen mentalni napor

Poznato je da alati koje koristimo menjaju naš način razmišljanja. S pojavom interneta, na primer, zadaci koji su zahtevali dubinsko istraživanje sveli su se na upisivanje pitanja u pretraživač, što je dovelo do takozvanog " Gugl efekta " - sklonosti da manje pamtimo detalje.

Sada raste zabrinutost da bi se, prepuštanjem razmišljanja veštačkoj inteligenciji, uticaj na naše pamćenje i sposobnost rešavanja problema pogoršati. Kako bi dublje istražila te potencijalne efekte, Kosmina je sa kolegama sa  MIT Media Laba sprovela istraživanje na 54 studenta.

Podelili su ih u tri grupe koje su pisale kratke eseje: jedna je koristila ChatGPT, druga   Gugl pretragu, a treća se oslanjala isključivo na sopstveni um, dok su im mereni moždani talasi.

Rezultati, iako još nisu detektovani, bili su znakovi. Kod onih koji su koristili vlastiti um, mozak je bio "u plamenu", pokazujući široku aktivnost. Grupa sa pretraživačem i dalje je imala snažnu moždanu aktivnost, no grupa koja je koristila ChatGPT pokazala je znatno manju - smanjenu za čak 55 posto.

- Mozak nije spavao, ali je bilo mnogo manje aktivacije u područjima koja odgovaraju kreativnosti i obradi informacija - kaže Kosmina.

Uz to, studenti iz grupe Al nakon predaje eseja nisu se mogli setiti citata iz vlastitog rada, a neki su izjavili da ne osećaju vlasništvo nad tekstom.

Kognitivna predaja i gubitak kreativnosti

Ovi nalazi se podudaraju sa drugim studijama.

Istraživači sa Univerziteta u Pensilvaniji sugerišu da neki ljudi doživljavaju "kognitivnu predaju" kada koriste AI četbotove, što znači da su skloni da prihvate ono što im veštačka inteligencija kaže uz minimalnu proveru.

Slični uticaji primećeni su i izvan sveta četbotova. Jedno je istraživanje pokazalo da su medicinski stručnjaci koji su tri meseca koristili AI alat za otkrivanje raka debelog creva nakon toga bili lošiji u uočavanju tumora bez njega.

Prepuštanje posla veštačkoj inteligenciji takođe nosi rizik gubitka kreativnosti, upozorava Kosmina. Eseji koje su studenti u njenoj studiji napisali uz pomoć ChatGPT-ja bili su vrlo slični, a ocenjivači su ih opisali kao "bezdušne", bez originalnosti i dubine.

- Jedan od nastavnika je pitao jesu li studenti sedeli jedni pored drugih jer su eseji bili toliko slični - navodi Kosmina.

Četiri meseca kasnije, studenti koji su prethodno koristili ChatGPT-ja zamoljeni su da napišu esej bez njega. Neurološka povezanost u njihovim mozgovima bila je niža nego kod drugih, što možda ukazuje na to da se u početku nisu pravilno angažovali oko teme.

Dugoročne posledice i kognitivni pad

Informatičarka autorka knjige "Robot Proof ", smatra da LLM-ovi mogu biti koristan alat za podsticanje razmišljanja, ali greška je što većina ljudi ne komunicira tehnologijom na taj način.U istraživanju koje je sprovela zamolila je studente da su predvide ishode u stvarnom svetu, poput cene nafte.

Većina je jednostavno pitala AI i kopirala odgovor. Merenje gama talasa u njihovim mozgovima - pokazatelja kognitivnog napora - otkrilo je vrlo slabu aktivaciju.

- To je stvarno zabrinjavajuće. Ako je to prirodan način interakcije ljudi sa ovim sistemima - a to su pametna deca - to je loše - kaže Ming i dodaje kako je duboko razmišljanje naše "supermoć" ako ga ne koristimo, dugoročne implikacije za kognitivno zdravlje su prilično snažne. 

Druga istraživanja povezala su slabu aktivnost gama talasa s kognitivnim padom kasnije u životu.

Pre gotovo dve decenije Ming je predvidela da ćemo videti statistički značajan porast stope demencije direktno povezan našim oslanjanjem na Gugl karte.

Iako za to nema podataka, jedna je studija pokazala da je povećana upotreba GPS-a povezana sa lošijom prostornom memorijom, a loša prostorna navigacija može biti potencijalni predznak Alchajmerove bolesti.

Jasno je da što je mozak aktivniji, to je zaštićen od kognitivnog pada. Stoga bi, kaže Ming, LLM-ovi mogli ne samo smanjiti kreativnost, već i naštetiti kogniciji i potencijalno povećati rizik od demencije.

Kako pametno koristiti veštačku inteligenciju

Kako se upotreba AI alata povećava, moramo naučiti da radimo s njima na način koji nam koristi. Ming sugeriše da bi cilj mogao biti oblik "hibridne inteligencije" u kojem ljudi i strojevi zajedno "rade teške stvari".

To znači da prvo moramo sami razmišljati, a alate koristiti kasnije da nas izazovu, umesto da nam jednostavno daju odgovore. Kosmina se slaže i predlaže da se predmeti prvo uče bez AI alata kako bi se izgradila osnova. Ming preporučuje korišćenje "protivničkog pitanja" kako bismo izazvali sopstveno razmišljanje.

To znači podsticanje veštačke inteligencije da se ponaša kao „doživotni neprijatelj“ i traženje od nje da detaljno objasni zašto su naše ideje pogrešne, što nas primorava da branimo i usavršavamo svoje argumente.

Druga tehnika je davanje prioriteta „produktivnom trenju“ i traženje od veštačke inteligencije da samo pruži kontekst i postavlja pitanja, umesto da daje odgovore.

Na kraju krajeva, svi bismo trebali biti oprezni sa kognitivnim prečicama, koje su nešto što „naši mozgovi vole“, kaže Kosmina.

Jasno je da za dugoročno zdravlje mozga moramo stalno da izazivamo sebe. Naši umovi, kreativnost i kognitivno zdravlje će samo imati koristi od ovoga.

(Index.hr.)

BONUS VIDEO:

Preporučujemo

Panorama

0 0

Pao ChatGPT širom sveta! Korisnici ne mogu da pristupe popularnom četbotu

20. 04. 2026. u 16:54

Panorama

0 0

Žena tužila veštačku inteligenciju: Četbot ignorisao molbe za pomoć i podstakao progonitelja

15. 04. 2026. u 16:34

Panorama

0 1

NAUČNICI UPOZORAVAJU: AI utiče na naš mozak nakon samo 10 minuta upotrebe

13. 04. 2026. u 22:00

Panorama

0 0

NASTUPILA ERA APLIKACIJA ZA TRAŽENjE PRIJATELjA: Dejting je u drugom planu

06. 04. 2026. u 21:48

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije