Region

JEDRENJAK BILATERALNI PROBLEM: ”Jadran" žele i Hrvati i Crnogorci

BURNA je sudbina broda koji je 1990. završio na remontu u Crnoj Gori, a nakon raspada Jugoslavije Zagreb i Podgorica ne mogu da se dogovore čiji je.

ЈЕДРЕЊАК БИЛАТЕРАЛНИ ПРОБЛЕМ: ”Јадран желе и Хрвати и Црногорци

Foto Vikipedija/Mornarica Crne Gore

- Može se očekivati povratak školskog broda „Jadran“ u Hrvatsku - izjavio je šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman nakon poseta Crnoj Gori. Ministar je rekao kako su hrvatske vlasti dobile iz Podgorice notu u kojoj piše da su „na dubrovačkom ratištu učestvovali pripadnici JNA iz Crne Gore u tim operacijama“, što je protumačeno u zvaničnom Zagrebu da „Crnogorci priznaju da su vršili agresiju i priznaju da su otuđili imovinu“.

Sudbina školskog broda, belog jedrenjaka, vuče se već tridesetak godina, jer vlasništvo svojata i Hrvatska i Crna Gora. Brod je izgrađen 1933. godine i sve do raspada bivše države bio je upisan u flotne liste hrvatskih luka, a 1990. godine je otplovio u Crnu Goru na remont. Od tada je nejasno kome pripada, a Hrvatska je u više navrata tražila od raznih vlada u Podgorici da bude vraćen.

Upravo je u Splitu otvorena izložba ”Jadran, matična Luka Split 1933.-2023.“, a ovo leto su i Crnogorci obeležila 90 godišnjicu broda, što je dovelo do protestne note iz Zagreba zbog „svojatanja tuđe imovine“. I kada je predsednik Crne Gore Jakov Milatović nedavno bio u Zagrebu izjavio je da je brod vlasništvo te države, a hrvatski predsednik Zoran Milanović koji je bio domaćin te posete Zoran nije iskazao prevelik interes za sudbinu „Jadrana“.

Navodno je predložio da dve države zajednički upravljaju brodom, a ta se ideja javljala i pre ali nikada nije ozbiljno uzeta u razmatranje. Uprkos tome, šezdeset metara dugačak jedrenjak „Jadran“ bio je i u poslednje vreme naglašeni problem u bilateralnim odnosima dve države.

Fejsbuk

„Jadran“ je izgrađen u Hamburgu od dobrovoljnih priloga Splićana, a jarboli su visoki 39 metara. Najduže putovanje bilo je od Dubrovnkika do Njujurka i Bostona, a nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije zarobili su ga Italijani i tada je nazvan „Marko Polo“. Onda je bio u vlasništvu Nemaca, a kraj rata je dočekao napušten i bez jarbola u jednom kanalu kod Venecije. Posle rata je dotegljen u Šibenik, pa u Tivat i nakon toga je izvršen detaljan remont u Mornaričko-tehničkom zavodu „Sava Kovačević“.

Spor o vlasništvu je počeo kada su počeli sukobi u bivšoj Jugoslaviji, a direktor Hrvatskog pomorskog muzeja Ljubomir Radić kaže da hrvatski argumenti o vlasništvu nikad nisu dali rezultat u povratku broda. U bivšoj državi brod je bio u sastavu Jugoslovenske ratne mornarice i služio je za obuku kadeta, a u dugoj prepisci između Zagreba i Podgorice lansirana je i poverljiva „bela knjiga“ koja je trebalo da pojača pritisak Hrvatske da brod doplovi u Split. Rezultat svega je nerešena sukcesija vojne imovine nakon raspada Jugoslavije, a to nije rešeno ni do danas.

Danas „Jadran“ više ne služi za obuku kadeta, a ni za nastavu u sklopu Pomorske škole iz Kotora. I dalje se, od vremena do vremena, pitanje njegovog vlasništva stavlja u prvi plan bez naznaka da se to može rešiti na zadovoljstvo dve države. Izjava hrvatskog ministra Grlić Radmana u kojoj najavljuje povrat broda u Hrvatsku veliko je iznenađenje, ako nije samo plod želja hrvatskog političara.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Intesa banner
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ZNATNO NIŽA KAMATNA STOPA: Iskoristite specijalnu ponudu

ZNATNO NIŽA KAMATNA STOPA: Iskoristite specijalnu ponudu