TOKOM KORONE PORAST SUKOBA: Okršaji širom sveta povećali se deveti put u 12 godina

D. D. S.

17. 06. 2021. u 14:23

Nivo sukoba u svetu povećao se od izbijanja pandemije, prema godišnjem Globalnom indeksu mira, koji je objavio Institut za ekonomiju i mir. Izveštaj koje procjenjuje stanje 2020. pokazuje da su se sukobi širom sveta povećali deveti put u 12 godina.Sveukupno Globalni indeks mira zabeležio je više od 500 nasilnih događaja povezanih s pandemijom između januara 2020. i aprila ove godine.

ТОКОМ КОРОНЕ ПОРАСТ СУКОБА: Окршаји широм света повећали се девети пут у 12 година

Foto: EPA

Premda se sveukupni nivo sukoba i terorizma smanjo 2020, politička nestabilnost i nasilni prtesti su se, ističe se, povećali, a procenjuje se da će ekonomski uticaj pandemije stvarati dalje nesigurnosti. Oporavak će, kaže se, veroatno biti vrlo nejednak, što bi moglo uzrokovati dalje produbljivanje pukotina.

U 25 zemalja bilo je više protesta nego pre, dok se samo u osam zemalja ta kategorija poboljšala. Protesti su se povećali u Belorusiji, Mjanmaru i Rusiji, ali građanski neredi oštro su porasli i u SAD, ne samo zbog pandemije već i zbog rasta pokreta "Blek lajvs meter" i nasrtaja na američki Kapitol u Vašingtonu u janauru.

U Avganistanu, Brazilu, Južnoj Africi i Meksiku više od pola stanovništva i dalje navodi da je nasilje najveći rizik njihovoj sigurnosti u svakodnevnom životu. U izveštaju se navodi da je Avganistan najmanje miroljubiva zemlja u svetu, a slede ga Jemen, Sirija, Južni Sudan i Irak.

S druge strane Island je ponovno na vrhu kao najmiroljubivija zemlja, a na tom je mestu od 2008. Kao regija, Evropa je takođe najmiroljubivija, prema indeksu, ali se i tu povećala politička nestabilnost.

Globalni indeks mira pokriva 99,7 posto svetskog stanovništva, a procenjuje situaciju na temelju 23 kvalitativna i kvantitativna pokazatelja grupirana u trima područjima - tekući sukobi, sigurnost i militarizacija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti