KOMPANIJA "Salcburg čokolade" iz Grediga, poznata po proizvodnji "Mocart kugli", podnela je kod pokrajinskog suda u Salcburgu zahtev za stečaj.
Najnovije iz rubrike
IRAN UZVRAĆA UDARAC: Panika u Abu Dabiju posle udara Teherana (VIDEO)
AMERIČKI predsednik Donald Tramp nalazi se u svojoj rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi, gde prati dešavanja u Iranu nakon udara koje su izvele američke i izraelske oružane snage.
28. 02. 2026. u 11:17
NASTAVLJA SE OFANZIVA RUSIJE: Vojska zauzela dva naselja u Ukrajini
MINISTARSTVO odbrane Rusije oglasilo se povodom najnovijih informacija sa fronta.
28. 02. 2026. u 11:17
uživoPOČEO JE RAT: Amerika i Izrael napali Iran u akciji "Epski bes" - Teheran odgovorio udarima (VIDEO)
IZRAEL i SAD izvele su napad na Iran. U Teheranu su odjeknule detonacije, a kasnije su čule i u drugim mestima. Kako je rečeno, cilj napada je eliminisanje neposrednih pretnji koje dolaze od iranskog režima. Operacija bi, prema pisanju medija, mogla da traje nekoliko dana. U celoj zemlji proglašeno vanredno stanje. SAD su operaciju nazvale "Epski bes".
28. 02. 2026. u 10:41 >> 11:15
OKOSNICA AMERIČKOG NAPADA NA IRAN: Precizne rakete korišćenje tokom NATO agresije, gađani i srpski položaji tokom rata u Bosni - Zelenski ih
U AKTUELNOJ agresiji na Iran, rakete Tomahavk čine okosnicu američke vatrene moći sa mora. Prema procenama vojnih analitičara, prikupljena flota u regionu ima kapacitet da ispali preko 600 raketa Tomahavk u jednom talasu. Rakete su raspoređene na najmanje 13 do 17 ratnih brodova (uglavnom razaračima i krstaricama klase Arli Berk) i na nuklearnim podmornicama koje prate udarne grupe nosača aviona.
28. 02. 2026. u 11:14
IZVRŠEN UDAR NA AMERIČKU BAZU U BAHREINU? Civilima izdato hitno naređenje za evakuaciju (VIDEO)
PREMA bahreinskoj državnoj novinskoj agenciji BNA, centar Pete flote američke mornarice bio je "izložen raketnom napadu" jutros.
28. 02. 2026. u 11:10
Kakaovac
30.11.2021. 10:50
Udarac je to ponajviše za radnike i njihove porodice a onda je i za regiju i ljubitelje jedinstvene poslastice kao brenda. Pitanje je bi li se u socijalizmu to dozvolilo od strane drzave? Pre bi se gubitak sanirao solidarnim pomaganjem celog društva ili snižavanjem cene kako bi se sačuvala radna mesta i socijalni mir, a brendirani (inter)nacionalni proizvod bio pristupačniji skoro svakom naročito u vreme božićnog darivanja. Nažalost dokle god se zivi, radi i proizvodi u kapitalizmu, gde je samo bitan profit i koji ce brend u potrošačkom drustvu da pobedi koga u tržišnoj utakmici, do tada ce se i ovakva kompanija hladno pustati pod led.