SPECIJALNA operacija ruske vojske u Ukrajini danas je ušla u 48. dan.

Komentari (5)

Miša

12.04.2022. 14:35

Zašto bi Rusi upotrebili hemijsko, biološko ili drugo oružje za masovno uništenje kad im ova operacija lepo ide po planu. Pre bi se reklo da je upotreba hemijskog oružja potez očajnika koji nemaju izbora.

Zorran

12.04.2022. 19:49

@Miša - To je ustaljeni šablon američke propagande, ako Zelenski najavljuje upotrebu hemijskog oružja, ono će "sigurno biti upotrebljeno". Monstruozna i odvratna zapadna propaganda. Francuski forenzičar i idu da pokušaju da nađu način da ukrajinske zločine pripišu Rusima. Za Kramatorsk su se ućutali, kao da ga nije bilo.

Covid

12.04.2022. 20:19

Polako sve ce doci na svoje mesto RUSIJA JE VELIKA I NEUNISTIVA. Cujte Zelenski nece da primi Stanmajera. Lepa vest za nemce. Dali ste razumeli poruku, pa USA zeli da prekrize Nemacku, ovo je poruka Nemackoj da je njena evroatlanska avantura zavrsena, slicno se dogodilo sa Marim Dragiem i Italijom.

Saša Ilić 2964

12.04.2022. 20:40

Moje mišljenje Zapadni svet šampion cinizma Zapad priča, Rusija je Ukrajinu napala, da bi je okupirala, prevlast nad njom imala i svoje carstvo ponovo ostvarila. Cinično je tako govoriti, a neprimetiti nad Ukrajinom američku dominaciju, čija obaveštajna služba i političari zadnjih godina njome upravljaju. Stvaraju se izbeglice bežeći iz svojih domova, gledaju se slike očajnih ljudi puni psihičkih lomova. Cinično je samu trenutnu situaciju gledati, a nedavnu prošlost ne primetiti, gde su ukrajinski vojnici Ruse u Ukrajini palili, klali, monstruozno terorisali. Već decenijama je prisutan cinizam kod zapadnih zemalja jer oni priču počinju pričati od kraja. 2008. je tadašnji predsjednik Amerike Busch o proširenju NATO-a imao ideju, sa kojim je pokušao uvesti u savez Ukrajinu i Gruziju. Na tom početku današnjeg sukoba Rusija se usprotivila toj ideji, a Nemačka i Francuska kao članice NATO-a uskraćuju podršku toj ideji. Međunarodni monetarni fond 2013. na vladu tadašnjeg predsjednika Janukoviča pritisak vrši, da Ukrajina potpisom prihvati sporazum o pridruživanju evropskoj uniji. Pa bi od Svetske banke kredit dobila, kojim bi se stavljajući se na milost i nemilost banci uništila. Janukovič najprije prihvata sporazum i da ukrajinsku ekonomiju otvori prema Zapadu ali Rusija protiveći se tome prema Ukrajini uvodi ekonomsku blokadu. Potom njegova vlada zamrzava potpisivanje sporazuma pa kijevske ulice zauzima opozicija, praćena ekstremističkim grupama, financiranim, uz podršku CIA-e, od zapadnih nevladinih organizacija. Protiv Janukoviča je u novembru 2013. visoko organizirana obojena revolucija raspoređena, okupivši zapadnjačkom medijskom kampanjom ogroman broj ljudi bila je uspešna. A šef ukrajinskog kabineta Lyovochkin je sa američkim parlamentom povezan bio pa je policiji da očiste ulice od demonstranata naredio. Jedna veoma agresivna ekstremistička grupa uspela je isprovocirati policiju, na protiv mirnih demonstranata, nezadovoljnih niskim standardom života, nasilnu reakciju. Provokacija je dovela do više nemira i nasilja, očekivano, a nju je podrška protestantima američkog senatora John MC Coina podstakla dodatno. Državnim udarom iz ambasade Amerike američki kongres je rukovodio, a od tadašnjeg podpredsjednika Joe Baidena podršku je dobio. Vladine zgrade demonstranti okupiraju, a neidentificirani snajperisti iz njih pucaju, tako da ljude u masi sa svih strana ubijaju. Janukovičev dom i kancelarije naoružani ljudi u februaru 2014. zauzimaju, uspostavivši novu vladu, njega na beg u Rusiju teraju. Na vanparlamentarnu smenu tri regije odgovor su dale, svojim odvajanjem od Ukrajine jer se sa načinom smenjivanja nisu slagale. Stanovnici poluotoka Krima su na referendumu za pripajanje Rusiji većinom glasali, a Donbasa i Luganska su svoj glas za odcepljenje dali. Tako je odlučnost pokazalo oko devet miliona ljudi, nacionalnosti većinom ruske, da se suprotstave naslednicima tokom 2. svetskog rata nacističke Njemačke. Takvo stanje tri regije niti jedna zemlja u svetu nije priznala pa se situacija time komplikovala. Pošto je od ranije ruska crnomorska flota svojim prisustvom Krim obeležavala, vlast Ukrajine moć da se obračuna sa njegovim stanovnicima nije imala. Ali je na Donbas i Lugansk vojsku uputila jer je na vraćanje odcepljenih teritorija pod svoju vlast računala. Tamo su ih dočekali ljudi spremni da svoje živote žrtvuju, ne bi li obranili svako svoju regiju. Na strani branilaca bio je određen broj stranaca, koji se pod parolom obrane pravoslavlja borio protiv Ukrajinaca. A i na ukrajinskoj strani bilo je vojnika iz raznih zemalja, koji su kao strani plaćenici po svijetu vršili ubijanja. Od sukoba se na svim stranama tragedija gubitaka ljudskih života dogodila, bez da je ijedna strana u osvajanju teritorija značajnije pomake napravila. Zato su zbog prekidanja sukoba u Minsku dva puta pregovori održani, donevši nadu da bi mirnim i diplomatskim putem mogli biti okončani. Prvi ugovor između Ukrajine i odcepljenih regija 2014. je dogovoren, a potpisani sporazum o prekidu vatre u 12. točaka je usaglašen. 2015. godine pregovarajući sedamnajst sati došlo se do potpisivanja drugog sporazuma, koji je velikim delom preuzeo točke "protokola" iz prvog sporazuma. Predstavnici Rusije, Organizacije za evropsku sigurnost i saradnju, Ukrajine i odcepljenih regija sporazum od 13. točaka potpisuju. Usaglašavajući nastanak, podršku sporazumu daju predsednici Francuske, Nemačke, Ukrajine i Rusije, koji se Rezolucijom Veća sigurnosti Ujedinjenih nacija potvrđuje. Promatrači Organizacije za evropsku sigurnost i suradnju dolaze na linije razgraničenja, da bi između Ukrajine i odcepljenih regija pratili tok njegovog provođenja. Ali sporazumi iz Minska su propali jer Ukrajina ustav nije promenila, pošto federalizaciju države sa posebnim statusom Donbasa i Luganska nije sprovela. Uz to su obje strane govorile da druga krši sporazum i još je svaka na svoj način tumačila sporazum. U odcepljenim regijama rusifikacija je provedena, preko ruskih školskih knjiga i ruske valute koja je uvedena. Sve do 2022. godine održavao se krhki mir između sukobljenih strana, u kom je Rusija stalno tražila provođenje sporazuma, tokom osam godina. Sa pojavom ukrajinske krize Amerika je proučavala u svojim laboratorijima stvaranje smrtonosnog agensa koji bi se selektivno upotrebio na ljudima. Rusija je izrazila zabrinutost zbog stvaranja etnički biološkog oružja, čija bi po njoj meta mogla biti njena nacija. Navodno je to najmoderniji oblik bioterorizma čiji agensi bi bili smrtonosni samo za pripadnike jedne etničke grupe, a za ostale gotovo bezazleni. Amerika je odgovorila da u Ukrajini ukrajinska vlada biolaboratirijama upravlja, a da američko ministarstvo obrane pruža tehničku podršku ukrajinskom ministarstvu zdravlja. Da su to laboratorije javnog zdravlja koje oni žele unaprediti, po sistemu analognom američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. A onda je Ukrajina rasporedila ozbiljne vojne snage blizu odcepljenih regija, te uništivši punkt granične straže u regiji Rostov pojačala granatiranja regija. Suočeni sa ukrajinskim napadom da bi silom odcepljene regije vratili, čelnici tih regija od Rusije su priznanje svojih nezavisnosti tražili. Rusija je informacije o planovima NATA dobijala od decembra 2021. godine, da želi rasporediti četiri vojne brigade na teritoriji Ukrajine. Od toga su dvije kopnene, jedna zračna brigada, sa sposobnošću da nuklearne bojeve glave nosi zračna brigada. Postoji uvjerenje da su napad Ukrajinci i NATO čelnici usaglasili jer su prethodno amerikanci u Poljsku svoje vojnike prebacili. Ti vojnici trebali su izvršiti blokadu rusko kalinjgradske vojne grupacije, a vojnici poslati u Rumunjsku blokirati Pridnjestrovlje. U februaru 2022. ruski predsednik Putin uredbe o nezavisnostima potpisuje, kao i uredbu o upućivanju ruskih mirovnih snaga u odcepljene regije. Zatim je svoj postupak svojoj naciji objasnio, da je time rusku sigurnost branio. Da je zabrinut zbog američkih bespilotnih letjelica koje špijuniraju Rusiju, a da Ukrajina nikad nije imala istinske državnosti tradiciju. Da je postsovjetska Ukrajina od Moskve dobila sve što je želela, bez da je išta zauzvrat učinila. Da se vlast u Kijevu za provedbu Minskog sporazuma nije zalagala, a Evropska unija da natera Ukrajinu na provedbu volju nije imala. Da je potencijalno članstvo Ukrajine u NATO-u Rusiji pretnja, a bivša sovjetska republika ima marionetski režim i američka je kolonija. Na to su oštro reagovale zapadne zemlje na čelu sa Amerikom, koje su akciju ulaska ruske vojske u Ukrajinu prikazale nedozvoljenom. Dobar dio stanovnika zapadne hemisfere u neverici se pitao, s' kojim pravom Rusija to radi, dok je slike stradanja gledao. To pitanje otvara niz drugih pitanja jer se nivo kvalitete života podiže kada se samokritički razmišlja. Jedno je zašto Zapad u NATO gura Ukrajinu, umesto da je radi mira u svetu ostavi neutralnu. Postoji rečenica da svako ima pravo o svom životu odlučivati i samim tim s' kim će sarađivati. To je istina, samo jedno ali ima jer potpuno liberalne, neograničene demokratije nema. Tako Ukrajina bez konzultacija sa komšijama ući u NATO ne može, dok se sve zemlje sa tim ne slože. A Rusija zna da Amerika na čelu NATO-a ima doktrinu svoju i da drugi članovi saveza za njen interes po svetu ratuju. Zato od NATO-a da Ukrajinu ostavi na miru ima pravo tražiti, pošto komšija komšiji ne treba svojom samovoljom korektan odnos kvariti. Ovo je cinizam Zapada, gdje govori o miru, a na prag Rusiji dovodi vojnu silu. Novo pitanje je zašto Zapad želi ozvaničiti Ukrajinsku pravoslavnu crkvu, kada u miru vekovima u Ukrajini vernici imaju Rusku pravoslavnu crkvu. Vladar Kijevske Rusije Knez Vladimir Svjastislavič 988. u Kijevu se krstio i tako pravoslavno hrišćanstvo kao državnu religiju ozvaničio. Zapad u pravoslavnim zemljama pokušava uspostaviti sistem samostalna država, samostalna crkva, gde bi iz jedne crkvene teritorije nastalo više samostalnih crkava. U Ukrajini se ide na raskidanje veza između Rusa i Ukrajinaca, da dva bliska naroda budu međusobno dva stranca. Ujedno se razara jedinstvo Ruske pravoslavne crkve, nasilno se pravi ukrajinska i slabi moć Moskovske patrijaršije. Pokušava se imovina ruske crkve od strane neistorijske ukrajinske prisvojiti, a pripremljenim zakonom o zabrani delovanja ruske ruski identitet izbrisati. Još jedan cinizam Zapada jer svakodnevno u izražavanju koristi reč mir, a cepanjem duhovnog tkiva crkve stvara nemir. Sledeće pitanje glasi, što Zapad postiže primenjujući nad Rusijom sankcije, izbacujući iz svih životnih zbivanja i ljude koje politika ne interesuje. Evropska unija je od 2014. postupno Rusiji sankcije uvodila, da bi ekonomsku i političku štetu ruskoj političkoj eliti nanela. Zbog sukoba 2022. je različite vrste novih mera ograničavanja uvela ali potpunu zabranu trgovine zbog ovisnosti o uvozu energenata nije uvela. Jer kada bi se njene zemlje ruske nafte i plina odrekle, mnoge bi firme bez mogućnosti da dalje uspešno posluju ostale. Vođeni jastrebovima Amerika i Velika Britanija uvoz ruskih energenata zabranjuju, da treba ovisnost o njima što pre smanjiti neki evropljani razmišljaju. A ruski energenti imaju najpovoljniju cenu, svetsko tržište pokazuje pa pričati priče o njihovom odricanju znači govoriti o nepodnošljivosti Rusije. Zagrebačka filharmonija je od izvođenja skladbi kompozitora Čajkovskog odustala, a američka koncertna dvorana Cornegie Hall dirigentu Georgijevu nastup je zabranila. Košarkaške klubove iz daljnjeg takmičenja u Evroligi čelnici lige su izbacili, a fudbalskoj su reprezentaciji čelnici FIFE nastup zabranili. Tako na svim poljima života Zapad sa ukrajinskim narodom solidarnost izražava jer sve koji su Rusi zbog Putina kažnjava. Ograničeni ljudi takvim postupcima duhovno osiromašuju druge ljude i stvaraju rusofobiju jer Rusi neprijatelji postaju iako sa Putinom veze nemaju. A Zapad decenijama prema zemljama koje ga ne slušaju sankcije uvodi i time disciplinske mere sprovodi. Obučava ekstremističke grupe za pravljenje nereda, koje u određene zemlje ubacuje pa dovodeći na čelo zemlje poslušnike svoje ciljeve ostvaruje. Ratove vodi ako se "neposlušni" čelnici ne sklanjaju sa vlasti jer on je spreman za ostvarenje cilja sva sredstva upotrebiti. Primjer su Sadam Husein iz Iraka i Moamer Gadafi iz Libije, koji su platili životima zbog nepokolebljivosti svoje. A cilj je da iz određene zemlje prirodne resurse uzima, da bi za lagodan život stvorio zalihe u svojim zemljama. I opet cinizam Zapada, koji je u stanju o miru ispredati, a za ostvarenje cilja žrtve stvarati i duhovno zakinute ljude imati. Zašto Zapad kritikuje Rusiju da bez odobrenja Ujedinjenih nacija pokreće akciju, pitanje često slušamo, čime najvećoj svetskoj instituciji iznenađujuće daje na značaju. Devetnaest zemalja NATO-a 1999. bombardiralo je Srbiju, a za ubijanje ljudi nisu imali Ujedinjenih nacija rezoluciju. Jer Zapad je optužujući srpsku policiju za zločin nad Albancima dao sebi za pravo da teritorij Kosova otme, neprovodeći referendum, raketama. Nedozvoljene bombe sa osiromašenim uranijumom je prosipao, ostavljajući trajne posledice, ni malo grižnje savesti nije imao. Dakle, Zapad na čelu sa Amerikom međunarodne zakone ne poštuje, što je napadajući Srbiju i druge zemlje pokazao, već samo svoje. Zato je sada reći zašto bi Rusija međunarodna pravila poštovala logično, kada ima svoja po kojima bez opasnosti za mir živi normalno. A cinizam Zapada je u mir se zaklinjali i međunarodne konvencije koje su i sami potpisali ignorirati. Zašto je Amerika područja instaliranja balističkih raketa u blizinu Rusije širila, novo je pitanje, jer je time indirektno ukrajinski sukob podstakla. Svojevremeno je predsjednik Amerike Tramp odustao od Ugovora o uklanjanju nuklearnih raketa, koje su svetske sile potpisale, a srednjeg su i manjeg dometa. Pravdao se da je taj ugovor njegov prethodnik Obama potpisao, a on nije želio sprovoditi nasleđeno, iako je protivnike odustajanja imao. A nuklearni sporazum između Irana i šest svetskih sila omogućio je ukidanje sankcija Iranu uz njegovu obavezu da neće razvijati nuklearno oružje. Izašao je i iz ugovora o kontroli nuklearnog naoružanja starog desetljećima, pravdajući se kineskim projektilima i da Rusija vrši višegodišnje kršenje sporazuma. Svojim povlačenjima iz sporazuma Amerika je u mogućnosti slične projektile razvijati i trku u naoružavanju izazvati jer će drugi istu mogućnost imati. Ako bi u nekom ludilu Amerika prema Rusiji rakete ispalila, iz neke evropske zemlje, Rusija za obranu vremena ne bi imala. A opravdanje za širenje instaliranja balističkih raketa u Iranu je pronašla, da je njegovo razvijanje nuklearnog oružja svetska opasnost odgovor je dala. I opet cinizam Zapada, gde se za mir na rečima bori, a na terenu instaliranim nuklearnim projektilima suprotno govori. Sledeće pitanje, zašto Ukrajina Ruse u kategoriju autohtonih naroda ne svrstava jer to nije u skladu s' normama međunarodnog humanitarnog prava. Knez Oleg se 882. godine odlučuje da Kijev bude prestolnica Rusije, ujedinjujući prijašnju prestolnicu Novgorod i Kijev po nekima je osnivač Rusije. Autohtoni narod znači prvobitni narod sa svojom tradicijom na nekom području, a 20. miliona Rusa svoja kulturna i druga obeležja postojanja imaju. Definiciju da živi u Ukrajini, a nema vlastitu državu izvan Ukrajine i koja su prava autohtonog naroda doneo je parlament Ukrajine. Doneti takav zakon na inicijativu predsjednika Ukrajine Zelenskog znači Ruse omalovažavati, brisati ih iz istorije pa je cinično o suživotu pričati. Na ova i još druga pitanja Zapad je bio nesposoban odgovoriti, preduzeti neophodne korake da sukob koji je tinjao krene rešavati. Sada se vidi da sukob zbog jednog problema nije izbio jer bi se mirnim putem riešio. Ovdje u Ukrajini sve nepravde koje su se ranije drugima dogodile sada su na žalost na naplatu došle. Jer Zapad je vođen Amerikom po svetu "demokratiju" bombama sprovodio i pošto mnogi ljudi ne žele zaboraviti doživljeno gorčinu je ostavio. Tužno je da se preko poginulih uspostavlja ravnoteža današnjeg sveta, umesto da dijalog ravnopravnih i jačina argumenata budu dostojanstvo života. Zato je ova ukrajinska situacija godinama pripremana isprovocirana, uz konstataciju da je propaganda Zapada svo vreme izražena. Dobro je poznato da u svakom ratu najpre strada istina, tako je i u ovom, teškom za gledanje svima. Ovdje obe strane jedna drugu optužuju da vrši razaranja i preuveličavaju ljudska i materijalna stradanja. Zapad prešućuje da se ekstremističke grupe imenom Banderovci kreću Ukrajinom, tražeći etničko čišćenje, noseći zastavu nacističke Njemačke, pozdravljajući nacističkim pozdravom. Da se u regiji Donbas mogu videti nakon 8. godina primirja, masovne grobnice, uništene crkve i groblja, poluporušene kuće kao posljedica razaranja. Da su u "Muzeju anđela" fotografije ubijene dece brojne, da su ukrajinskim bombardiranjem gasovodne i vodovodne cevi uništene. Zbog plasiranja svoje "istine" evropska unija je predaleko otišla pa je glas ruskih novinara kao "nosioce dezinformacija" žigosala. Zabranu evropskog televizijskog kanala Russia Today određena udruženja evropskih novinara traže, iako da se čuje i druga strana osnovno pravilo novinarstva nalaže. Tim postupcima evropska unija kopa širok kanal između sebe i Rusije, čime stvara prepreku za zbližavanje, pošto ne želi objektivno analizirati događaje. I na taj način ovaj sukob "podgrijava" da traje dalje, a onda će kukati kada se na ukrajinskoj strani dogodi stradanje. Svakodnevno govori da je Rusija na Ukrajinu izvršila invaziju, a u stvari je za uništavanje ciljeva akciju. Naime uništeno je podzemno vojno skladište pored nekoliko uništenih biolaboratorija jer je njihovim postojanjem bila ugrožena Rusija. I još su neki ciljevi uništeni jer su protiv Rusije postavljeni, a od strane Zapada instalirani. Nažalost o tom instaliranju nema informacija narod Ukrajine, a uz pomoć Amerike, Evropske unije i NATO-a ratuje vodstvo Ukrajine. Dakle na totalno uništenje Ukrajine ne ide Rusija jer ne upotrebljava više od deset posto svoga oružja. Ali ovu situaciju je iskoristila pa je po prvi put ispalila hipersoničnu konvencionalnu raketu, da bi moć pokazala. A istina se od strane Amerike od ranije skrivala jer je zbog svojih interesa priče iskrivljivala. Na američku priču o biolaboratorijama sumnja je pala jer je Victoria Nuland pomoćnica američkog državnog tajnika zabrinutost izrazila. Da će biolaboratorijski istraživački materijali u rukama Rusa biti opasnost americi jer bi otkrivanjem prave istine svet mogao biti u neverici. Istina je i da srpska policija zločin nad Albancima nije počinila ali je Amerika zbog svoje "istine" NATO bazu na Kosovu formirala. Iranski vođa ajatolah Ali Hamenei na američke optužbe odgovorio je da Iran želi razvijati nuklearnu energiju, a ne oružje. Jedan iranski funkcioner učestvujući na o iranskom nuklearnom programu novim pregovorima optužio je zapadne zemlje da nastavljaju "predstavu" kočeći dalji napredak sporazuma. U ovom sukobu Zapada sa Istokom pokazuje se ukrajinski narod kolaterarnom žrtvom. Jer Zapad sada i javno Ukrajini oružje daje i prema Rusiji aspiracije pokazuje. Pored ruševina i patnji ovaj sukob još nešto pokazuje, što Zapad misli i kako prema Rusiji deluje. Jer Rusija je zemlja koja je prirodnim resursima najbogatija pa je Americi da do njih dođe stalna opsesija. A globalistički bankarski kartel iza svetskih sukoba stoji, svet sa veštačkom hranom i perverznim životom ozvaničiti nastoji. Ono što Amerika donosi svetu je laž i ustrašenost do panike, a takav život donosi besperspektivnost i ima depresivne odlike. Nakon svega izrečenog postavlja se pitanje, kako probleme bez sukoba imati i zdrav život bez stresa živeti. Jedno rešenje je da Amerika prestane jednopolarni svet stvarati i prihvati da je kultura različitosti među zemljama svet svetle budućnosti. Zatim je u NATO-u da od širenja prema Rusiji odustane trajno jer ni jedna sila nije trajala večno. Da Amerika, svetski policajac, koji interveniše oružjem, prestane biti, pusti druge da žive od svojih resursa pa će mira biti. Ruskom inicijativom, pet stalnih članica Veća sigurnosti ujedinjenih naroda su usaglasili zajedničku izjavu o sprečavanju daljnjeg širenja nuklearnog oružja i nadu dali. Da ozbiljno misle izjavljujući da nuklearni rat niko ne može dobiti pa se on ne sme dogoditi. I da će, pošto je izjava doneta pre početka ukrajinskog sukoba, utjecati da se ublaži nivo ukrajinske i drugih napetosti u svetu. Ali to se nije dogodilo pa sada celi svet strahuje, hoće li se u ovom sukobu upotrebiti nuklearno oružje. Da li je između normalnog i ludila tanka linija, sa svakim novim danom sukoba to pitanje se postavlja. Ipak koliko god postojao strah najverovatnije će razum prevladati pa ni Zapad ni Rusija neće bezuman postupak napraviti. I za kraj konkretno pitanje, kako sukob Ukrajine i Rusije riešiti i obe strane rješenjem zadovoljiti. To bi moglo biti moguće ako bi se kompromis napravio pa pošto ne bi bilo pobednika ne bi niko slavio. Kompromis bi bio da Rusija povuče svoje ljude iz odcepljenih regija, bez obzira jesu li vojnici ili civili. Ukrajina bi trebala odustajanje od ulaska u NATO u parlamentu ozvaničiti, demilitarizaciju, da nema vojnih snaga i denacifikaciju, suzbijanje ostatka nacizma, sprovesti. Kao neutralna zemlja primer drugima bi bila, da se može živeti bez utjecaja velikih sila. Regije Donbas i Lugansk treba da imaju potpunu ekonomsku nezavisnost, u okviru Ukrajine svoje skupštine i ograničenu političku samostalnost. Riješavanju pitanja poluotoka Krima treba na duže staze sveobuhvatno pristupiti, u čije rešavanje istoričare i sve koji su važni treba uključiti. Jer Krim 1954. predsjednik tadašnjeg SSSR-a Hruščov od Rusije Ukrajini poklanja, pošto je ukrajinski narod obeležavao 300. godišnjicu ruskog i maloruskog ujedinjenja. E sad kako to sprovesti da funkcionira u stvarnosti, ako su na svim stranama predaleko otišli u svojim stremljenjima. Bol i jauci stradalih trebaju do svesti svih aktera sukoba dopreti, da pojedinci prestanu biti bahati pa da o miru možemo govoriti. Postignuti mir odgovarao bi mnogim zemljama Evrope i sveta jer bi se zaustavila ekonomska kriza izazvana poskupljenjima hrane i energenata. Neka razum kod svih koji su uključeni u ukrajinski sukob prevlada, da mir između bratskih naroda Ukrajinaca i Rusa što pre zavlada. Rijeka; 06.04.2022. Saša Ilić-2964